Voša uspela da izgradi pobednički mentalitet, ali je negde usput izgubila igru

“Naš najveći problem je konstantnost i kako da postanemo pobednici u pravom smislu te reči. Odnosno, da i kada igramo slabiju utakmicu protiv lošijeg rivala – da je dobijemo rutinski. To nismo imali do sada. Najlakše je biti dobar u velikim mečevima, njih svi vole da igraju, ali ove ‘manje’ utakmice su isto toliko bitne. Nedostaje nam taj pobednički mentalitet, da idemo iz utakmice u utakmicu i da se ne dovodi u pitanje pobeda. Tako to ide u ostalim velikim klubovima, kao i u Olimpijakosu – i kada nas ne ide, mi nađemo način da dobijemo te mečeve. Ako dođemo do tog nivoa, možemo da se nadamo i nečemu u Evropi", ovako je Lazar Ranđelović pričao pre nešto više od mesec dana za Mozzart Sport, a izjava Miroslava Tanjge pred utakmicu sa Radnikom u Surdulici, odnosno posle meča u Kupu Srbije sa Grafičarom, nosila je istu poruku.
“Protivnik je bio veoma motivisan, ali uspeli smo da pobedimo, uz ne baš sjajnu igru. Ali, veličina je u tome da dobijamo i kada igramo loše. Ova ekipa ima potencijal u koji verujem i u koji sam uvek verovao. Odigrali smo na rezultat, prošli i svaka im čast na tome“, prokomentarisao je iskusni sportski radnik polufinalni duel sa prvoligašem.

Vojvodina je slično, kao u Beogradu prošle srede, odigrala i juče meč u Surdulici. Čak su se domaćini na jugu Srbije više pitali nego Grafičar na “Rajko Mitiću”, iako rezultat ne ide u prilog toj tezi (1:4). Ali, oni koji su gledali utakmicu priznaće da je ekipa Dušana Đorđevića bila najblaže rečeno ravnoravpravan rival u ovom meču plej-ofa i da je zaslužila mnogo više. Međutim, Lale – koje su se mučile sa realizacijom u prethodnom periodu – iskoristile su sve šanse ispred protivničkog gola, pa čak i potpomognute autogolom beka domaćih Uroša Filipovića, upisale rutinsku pobedu na važnom gostovanju. I dok stručni štab i čelnike Stare dame svakako treba da raduje činjenica da su crveno-beli bili maksimalno efikasni pred golom, da je Milan Kolarević prekinuo golgeterski post nakon dva meseca, i da su slavili uprkos rešenosti struke da na ovom meču odmori nekolicinu nosilaca, igra Novosađana u ovom delu sezone se kreće silaznom putanjom i to bi trebalo da zabrine sve u klubu.

Jesu i Ranđelović u pomenutom intervjuu, i Tanjga, pa i ostali akteri iz novosadskog superligaša u više navrata isticali da je deo šampionskog gena – da dobijate utakmice i u kojima ne igrate dobro. Ali, utisak je da se Lalama to previše puta dogodilo ove sezone i da trenutni bodovni bilans, odnos pobeda i poraza, može da zamaskira realno stanje na Karađorđu. Istina je da Voša igra istorijsku sezonu iz mnogo pogleda – pobedila je Crvenu zvezdu i kod kuće i u Beogradu i razbila decenijsku stigmu da je klub iz Ljutice Bogdana nepremostiva prepreka. Imale su Lale i nekoliko rezultatski impozantnih pobeda, poput one nad Lučancima – 5:0, jučerašnjom desetom pobedom na strani su oborili klupski rekord po broju trijumfa na gostojućim terenima u sezoni. Ukoliko prestignu Partizan do kraja plej-ofa, razdvojiće večite rivale posle sedam sezona u Mozzart Bet Superligi, što im je lično pošlo za rukom još davne 2009. godine.

Svi statistički parametri su tu – zbog čega onda niko ne sme da kaže da će Vojvodina ovog leta da napravi iskorak u Evropi?

Zbog opšteg utiska i onoga što Voša u poslednjem periodu prikazuje na terenu. Provlačile su se Lale kroz “iglene uši“ više puta tokom takmičarske godine, kada je mahom individulani igrački kvalitet koji poseduju pravio razliku. Bilo je trenutaka i kada je kolektiv iz Novog Sada igrao odličan fudbal, ali trenutno, pred kulminaciju sezone, to nije slučaj.

Tempiranje forme se u domaćim okvirima ponekad gleda kao na neku vrstu magijskog rituala, pre nego konkretnu taktiku. Iako je, verovatno i najuspešniji sportski radnik na ovim prostorima, Željko Obradović, tokom šampionskih godina bio prepoznatljiv upravo po ovom segment, pošto je umeo u nekom delu sezone čak da sa namerom obara formu svoje ekipe, kako bi ona u završnici, kada je najvažnije, dostigla vrhunac. Istu praksu preneo je i na svoje učenike, a ona se najbolje ogleda u radu litvanskog stratega Šarunasa Jasikevičijusa. Naveli smo primere iz košarke, ali ova praksa se svakako primenjuje i na fudbalskim igralištima. Naravno, ne sugerišemo da je Miroslav Tanjga trebao da daje instrukcije svojoj ekipi da izgube po koji meč u ranijem delu sezone, ali činjenica je da su Lale svoj najbolje partije beležile jesenas, kao i tokom februara meseca kada su ponovo uhvatile zalet koji je kluminirao osmog marta, pobedom protiv Partizana na Karađorđu – 3:0. Ali, sinoć su Novosađani zabeležili tek prvu pobedu od starta plej-ofa. Više od tog podatka zabrinjava kako su izgledali na terenu.