INTERVJU – Žerom Fernandez: Da sam dobio ponudu, prihvatio bih da budem selektor Srbije
Vreme čitanja: 7min | uto. 11.01.22. | 08:43
"Nisam pričao o tome sa Draganom Škrbićem. Poštujem vašu zemlju, Srbi su nam osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka mnogo pomogli u popularizaciji rukometa. Hrvatska će biti veoma opasna jer je razočarana zbog neučestvovanja na Olimpijskim igrama u Tokiju, Francuska je oslabljena u odnosu na Tokio, a Srbija je samouverena posle odličnih kvalifikacija, pa će biti izuzetno interesantno u Segedinu“, istakao je legendarni francuski as u intervjuu za Mozzart Sport
Kada se pomene rukomet i Francuska prva pomisao je većini Nikola Karabatić. Nešto stariji se sećaju Džeksona Ričardsona, a u krem ovog sporta spada i Žerom Fernandez, legendarni bek Galskih petlova, osvajač dva olimpijska zlata u Pekingu i Londonu, četiri puta prvak Evrope, tri puta šampion sveta sa selekcijom Francuske, najbolje i najtrofejnije generacije u istoriji ovog sporta. Tijeri Omejer, Nikola Karabatić, Mišel Gigu, Lik Abalo, braća Gijom i Betran Žil, Danijel Narsis, Sedrik Soraindo... Među njima je važnu ulogu imao i Fernandez, koji je posle uspešne igračke karijere ostao u rukometu. Tri godine je bio trener Eksa, ekipe koja je trenutno u vrhu francuskog rukometa.
Legendarni as, rođen u Bordou pre 44 godine, branio je boje tima iz rodnog grada, a onda ga je put vodio u Tuluz, Monpelje, da bi najveći trag ostavio u Barseloni za koju je igrao šest godina, od 2002. do 2008. godine. Bio je član nekadašnjeg džina Sjudad Reala (više ne postoji), a sezonu je branio boje i Zebri iz Kila. U smiraj karijere vratio se u Tuluz, da bi u Eksu završio igračku i počeo trenersku karijeru. Osvajao je prvenstva Francuske, Španije i Nemačke. Sa Barselonom i Sijudadom Realom je bio klupski šampion Evrope, 2005. odnosno 2009. godine.
Izabrane vesti
Na početku trenerske karijere Žeroma Fernandeza dogodila se drama kada je na treningu nekadašnji srpski reprezentativac, tada golman Eksa, Slaviša Đukanović, izgubio svest i borio se za život. U tim trenucima, francuski as je bio stalno uz Srbina, bio mu podršku da pobedi u meču života
"Prva tri meseca moje mlade trenerske karijere, a već najlepša lekcija. Trener uvek treba da ima na umu da iza svakog igrača stoji čovek. Miša se vratio, hvala“, napisao je Fernandez na društvenim mrežama tog novembra 2017. godine.
Samo dva dana pose srčanog udara, Đukanović se probudio, a Žerom je tada rekao "Znao je Miša da je tad utakmica, zato se i probudio“.
U ekskluzivnom intervjuu za Mozzart Sport, Fernadez je govorio o predstojećem Evropskom prvenstvu, o selektoru Orlova Toniju Đeroni, da li je bio kandidat da preuzme Srbiju pre godinu i po, ali i o vladavini francuskog rukometa u svetu, načinu rada u zemlji Galskih petlova, ko su naslednici Nikole Karabatića...
Šta očekujete od Evropskog prvenstva u Mađarskoj i Slovačkoj? Ko su favoriti, ko bi mogao da bude iznenađenje?
"Korona virus je sigurno uticao na mnoge timove. Pitanje je ko je koliko trenirao, nije bilo mnogo vremena da se spreme treninzi, tek po neka prijateljska utakmica. Očekujem zato dosta iznenađenja. Među favoritima ubrajam Francusku, Španiju i Dansku, ali bi i Švedska, Norveška i posebno Mađarska kao domaćin šampionata mogli da se umešaju u borbu za medalje“, istakao je Fernandez na početku razgovora za naš portal.
TONI ĐERONA JE PRODUKT BARSINE KULTURE
Francuska je bila u problemu, povrede četvorice igrača, korona na početku priprema. Može li do zlata ili makar medalje? Ima li selektor Gijom Žil alternative za povređene N’Gasana, Remilija, Prandija i Luku Karabatića?
"Neće biti lako za Francusku da nadoknadi izostanke povređenih, posebno Luke Karabatića i Nedima Remilija, ali verujem da možemo do medalje u Mađarskoj“.
Šta mislite o Srbiji? Koliko je iznenađenje bio poraz i remi Francuske protiv Srbije prošle godine u kvalifiakcijama za Evropsko prvenstvo?
"Posle nekoliko godina slabijih rezultata, Srbija ponovo postaje važan faktor u Evropi. Možda je na ovom šampionatu još rano da se bude u vrhu, ali u narednim godinama može da bude još jača. Poraz Francuske od Srbije pre godinu dana nije bilo toliko veliko iznenađenje za mene. Došlo je do promene tima, selektora. I korona je poremetila pripreme Francuske. Srbija je to iskoristila“.
Igrali ste u Tuluzu s kapitenom Srbije Nemanjom Ilićem. Koliko poznajete današnju generaciju Srbije, šta mislite o Toniju Đeroni?
"Ne znam mnogo o Srbiji danas, ali znam da mogu da se oslone na igrače koji imaju iskustvo u veoma dobrim evropskim klubovima. Igrao sam sa Nemanjom. On je veoma dobar igrač, igrao je i za Barselonu. Zaslužio je možda da ostane tamo. U Tuluzu je godinama jedan od najboljih igrača, u vrhu strelaca šampionata Francuske. Poznajem Tonija Đeronu veoma dobro. On je odličan trener, posvećem svom poslu. On je produkt Barsine kulture kao što je i Fernando Barbeito Delgado na primer. Znam da je Đerona rukometno radoznao i sigurno je pravi potez Srbije što ga je dovela da bude selektor“.
Kako procenjujete "grupu smrti“ u Segedinu, gde su Francuska, Hrvatska, Srbija i Ukrajina? Ko će biti na prva dva mesta?
"Veoma teška grupa sa tri reprezentacije koje mogu da se bore za jedno od prva dva mesta koja donose narednu rundu. Hrvatska će biti veoma opasna jer je razočarana zbog neučestvovanja na Olimpijskim igrama u Tokiju. Francuska je oslabljena u odnosu na Tokio. Došlo je i do oproštaja od reprezentacije nekih starijih igrača, a i nema četvorice povređenih. Srbija je samouverena posle odličnih kvalifikacija, pa će biti veoma interesantno“.
Da li ste bili kandidat za selektora Srbije, pre imenovanje Tonija Đerone?
"Bio bih veoma zainteresovan da radim sa reprezentacijom Srbijom jer su nam Srbi mnogo pomogli da napredujemo osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Postoji veliko poštovanje između srpskog i francuskog naroda. Nisam tada razgovarao o tome sa Draganom Škrbićem, ali da me je kontaktirao, prihvatio bih ponudu“.
Koji igrač bi mogao da obeleži ovaj šampionat?
"Mislim da bi Ludovik Fabregas iz Francuske mogao da zablista na šampionatu, ali biće mnogo sjajnih igrača na ovom Evropskom prvenstvu“.
Ko je najbolji rukometaš današnjice?
"Za mene je najbolji Mikel Hansen“.
Šta je francuska škola rukometa? Na čemu se ona zasniva? Šta je tajna dominacije Francuske u ovom milenijumu, kako u muškoj, tako i u ženskoj konkurenciji?
"Francuska škola rukometa su pre svega atletski igrači, fizički besprekorni koji su veoma jaki individualno. Zaostajemo na taktičkom nivou na startu, ali ovo kašnjenje se onda nadoknađuje zahvaljujući sjajnim trenerima koji treniraju francuske igrače kao što su Raul Gonzales, Talant Dujšebajev ili Alberto Entrerios. Dominacija devojaka je uglavnom usmerena na defanzivnu igru. Igra momaka je kompletnija, posebno taktički u napadu“.
Nikola Karabatić je poslednji član čuvene generacije koja je s vama vladala svetskim rukometom? Ima li Francuska igrače da osvajaju zlata i u narednim godinama? Ko bi mogao da bude lider nove selekcije?
"Francuska ima dve izuzetne mlade generacije koje će joj omogućiti da u budućnosti ostane jedna od najboljih rukometnih nacija na svetu. S druge strane, mi više nemamo lidera kao što je Nikola, ali bi tu ulogu mogao da preuzme Nedim Remili od 2024. godine“.
PERIĆ, ŠKRBIĆ I PERUNIČIĆ SU BILI MEĐU NAJBOLJIM NA SVETU, SEĆAM SE I NEDELJKA JOVANOVIĆA
Koga se od srpskih igrača najviše sećate dok ste igrali zajedno ili vodili ljute bitke na terenu?
"Imao sam priliku da igram sa Dejanom Perićem, Draganom Škrbićem i Nenadom Peruničićem. Kada sam bio mlad, ovi sjajni igrači su bili jedni od najboljih na svetu. Sećam se kako je strašan igrač bio Nedeljko Jovanović. Znam da sam tada retko pobeđivao protiv njih“.
Ko je po vama najbolji rukometaš svih vremena?
"Za mene je najkompletniji Nikola Karabatić, ali bilo je mnogo sjajnih igrača u istoriji i teško je izaći baš sa jednim, ali neka bude Nikola“.
Kako gledate na trend u svetskom rukometu, da najbolji odlaze u Skandinaviju - Palmarson, Hansen, Sagosen?
"Veoma je dobra stvar što skandinavski klubovi kreću s velikim projektima. Ovo obećava uzbudljiviju borbu u Ligi šampiona za pehar“.
Osvojili ste sve što je moglo da se osvoji, sa reprezentacijom, klubovima. Da li žalite za nečim, nekim izgubljenim mečom, finalom? Koji poraz vam je najteže pao?
"Ne žalim ni za čim u karijeri jer sam osvojio mnogo više titula nego što sam mogao da zamislim. Moje najveće razočaranje ostaju poraz u četvrtfinalu od Rusije na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine i od Nemačke na Svetskom prvenstvu 2007. godine, ali ova dva poraza su nas učinila jačim, pa smo kasnije dominirali svetskim rukometom".
Barselona, Sijudad Real, Kil... Koji inostrani klub vam je ostao najviše u srcu?
"Barsa je bila i ostaće moj omiljeni klub. Igrao sam tamo šest sezona i za mene je to najbolji klub na svetu“, zaključio je u intervjuu za Mozzart Sport Žerom Fernandez.