U. JovičićPitanje samopoštovanja bez odgovora
_na_meÄu_sa_Barnlijem.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pet. 01.05.26. | 11:44
Denver Nagetsi su završili sezonu blamantnim ispadanjem od Minesote, u prvoj lošoj plej-of seriji u karijeri Nikole Jokića
Prvih pet utakmica plej-of serije Denvera i Minesote učinile su šestu – testom. U grotlu arene u Mineapolisu, Timbervulvsi su u majicama posvećenim teško povređenom Donteu Divinćencu dočekali Nagetse svesni da je pred njima ključna prilika da završe seriju. Posle prvih pet vodili su 3:2 i ostali bez tri jako bitna igrača – Entonija Edvardsa, spomenutog Divinćenca i Ajo Dosunmua.
Upravo zbog toga šesta utakmica za njih je bila idealna prilika, a za Denver Nagetse pitanje samopoštovanja. Tim Dejvida Adelmana je takođe upao u problem sa povredama, ali nije bio ni blizu desetkovan kao protivnik.
Izabrane vesti
Ipak, izgledali su mlako, anemično i bez prave ideje i šesti meč bio je prilika da se iskupe i seriju vrate kući, u majstoricu, u kojoj bi šanse povređenoj i umornoj Minesoti bile još manje.
Na to pitanje samopoštovanja, samo je Nikola Jokić imao odgovor.
Pojavila se u jednom momentu prve četvrtine statistika po kojoj je u plej-of duelima Jokića i Rudija Gobera rezultat 9:8 za srpskog centra, a svi ostali parametri su u poen ili dva razmaka. Ipak, po ne tako subjektivnom osećaju publike, Jokić je poslednjih godina izdominirao u mečapu protiv francuskog gorostasa.
Sve do ovog plej-ofa.
Rudi Gober je pronašao način da upasivi Jokića. Odigrao je čvrstu odbranu, bio pametniji kada Jokić krene sa fintama šuta, koristio pomoć saigrača i uveo višestrukog MVP-a NBA lige u nervozu. Tako je Nikola vezao tri prilično loše utakmice na otvaranju serije, potpuno nekarakteristično za njega. Možda i prve tri vezane loše utakmice u plej-ofu u karijeri.
Nije ga služio šut, nije ga ni uzimao dovoljno, a od saigrača su i on i Bog već odavno digli ruke.
Početak šeste utakmice nije doneo drugačiju sliku. U prva dva poseda Jokić je poentirao iz pozicija koje voli, ali je sve do kraja prvog poluvremena ubacio samo još pet poena. Prvu četvrtinu završio je sa tri izgubljene lopte, a saigrači mu nisu olakšavali. Pikenrol sa Džamalom Marijem je bio neučinkovit, njegove izlazne pasove nisu koristili, unutrašnja dinamika Denverovih napada bila je smešna.
Od izalska na parket posle poluvremena, Jokić je uključio pravi plej-of mod, prvi put od početka ovog doigravanja. Od prvih 15 poena Nagetsa u drugom poluvremenu u svih 15 je učestvovao dajući koševe ili deleći asistencije. Bio je uz Kema Džonsona zapravo jedino oružje Denvera.
Pitanje je za front ofis, za ljudi koji određuju planove i strategije Nagetsa, ali i za Jokićeve saigrače kako su uspeli da dozvole sebi da izgledaju ovako? Svakom može da se dogodi nekoliko loših utakmica, može trener da pogreši u adaptacijama, ali je nedopustivo da tim izgleda ovako.
Nagetsi su dopustili Timbervulvsima da im otimaju žive lopte iz ruku, da im skaču na glavu, da im Džejdan Mekdenijels ubaci rekord karijere i da ih Terens Šenon doslovno ponižava na terenu.
Možda je i metafora mentalnog stanja Adelmanovog tima trenutak kada se Jokić zakačio sa košarkašima Minesote, a na radaru nema nikog od njegovih saigrača osim Tima Hardaveja da stanu uz njega i pobiju se ako je to potrebno. A, bilo je potrebno.
Protiv tima koji je osakaćen povredama, koji igra šesti meč kod kuće i koji sa klupe odlično vodi Kris Finč, potrebno je da se okrvave kolena i da se povrh svega bude pametan. Denver nije umeo ni jedno ni drugo. Pregršt je sekvenci koje to pokazuju.
Minnesota je u ovoj utakmici imala jasan put. Morala he da ujeda i ujeda i ujeda. I morala je da bude racionalna. Napadali su Džamala Mareja koji je odigrao kriminalan meč, napadali su Nikolu Jokića u piku, a u najboljem slučaju kvalitetnom igrom dva na dva su ga privlačili što dublje ka obruču, ostavljajući igračima spolja priliku da rešavaju jedan na jedan na širem prostoru.
Finč je na terenu držao visoku petorku, gde su Džulijus Rendl ili čak Nez Rid bili na poziciji tri i uspevali su sa poludistance, sa nekoliko metara od koša da kažnjavaju jezivu odbranu Denvera. I tokom regularne sezone je Denver izgledao loše u odbrani, bili su 21. tim u ligi defanzivno, što ne garantuje apsolutno ništa u plej-ofu.
Ali je od toga što su nadigrani veći i važniji utisak ostavio način na koji su izgledali i to što na testu samopoštovanja nisu imali nikakav odgovor. Baš nikakav.
_Cropped.jpg.webp)
Pitanje je samopoštovanja izbor pravog trenera za tim u kom igra višestruki MVP.
Pitanje je samopoštovanja priprema i adaptacija tog trenera, kada je već dobio životnu šansu, u seriji utakmica protiv dobrog, ali ranjenog protivnika.
Pitanje je samopoštovanja odnos igrača prema svom telu i način na koji će se oporaviti od povrede. Ili neće, poput Gordona.
Pitanje je samopoštovanja da po svaku cenu, makar u šestom minutu zaradili isključenje, dobri igrači ne dozvole da izgledaju u plej-ofu kao Džamal Marej u šestoj utakmici.
Pitanje je samopoštovanja to kako će tim tretirati činjenicu da u svojim redovima ima najboljeg igrača današnjice.
Jer su svi ti faktori mogli da preduprede i pomognu u prevazilaženju problema u kojima se, prvi put i igrački, našao Nikola Jokić suočen sa odbranom Timbervulvsa i našpanovanim Rudijem Goberom.
Ispadanje od ovako desetkovane Minesote ostaće teška i bolna rana u jokićevskoj eri Denvera.
NBA VEČERAS
tagovi
Obaveštavaj me
NBA_(1).jpg.webp)
