Ako ne može Vakifbank, ko može da vrati odbojkaške navijače na tribine?

Gužva na glavnom ulazu, redovi ispred sporednog i na blagajni Šumica. Reka ljudi sliva se ulicama, a oni najnestrpljiviji su na svojim mestima u dvorani već tokom zagrevanja. Deca, tinejdžeri, mladi momci i devojke, ljudi srednjih godina, bake i deke. Sva godišta mogla su da se sretnu u toj masi, kojoj je na čelu pisalo koliko voli odbojku.

Bilo je to početkom 21. veka, kada je ženska reprezentacija igrala pretkvalifikacije za kvalifikacije! Muškarci jesu bili olimpijski šampioni 2000, ali devojke su tokom tih godina bile miljama daleko od svetskog i evropskog vrha. Međutim, klupska odbojka je privlačila pažnju. Znalo se koji dani su rezervisani za odlazak u halu. I nije to bilo samo nemo posmatranje, nego su navijači bili aktivni učesnici.

Da li evropski okršaji ili istorijske utakmice poput onih Zvezda - Jedinstvo, nije se pravila velika razlika... Pesme, šalovi, aplauzi, skandiranje - sa tribina su igračice dobijale još veći podsticaj da pokažu sve što znaju. Mlade i perspektivne ili iskusne na zalasku karijere, svakoj je značilo da igra pred punim tribinama.

Prošlo je 20 godina od čuvenog finala plej-ofa u kome su crveno-bele uzele titulu posle velikog preokreta u petom meču u Šumicama. Navijači Zvezde na jednoj strani, vatrene pristalice iz Užica na drugoj. Pamte se i danas ti okršaji Terzića i Zakoča. Prepričavaju se partije koje su pružale Anja Spasojević, Ivana Đerisilo, Vesna Tomašević, Nataša Krsmanović...

Zvezdina utakmica 2003. u Šumicama

Sada je situacija potpuno drugačija. Odbojkašice Srbije već godinama dominiraju u svetskoj i evropskoj odbojci, ali čak i kada one igraju u našoj zemlji ne dobijaju podršku kakvu zaslužuju. Ljudi se raduju uspesima preko TV-a, navijaju za njih dok su u Tokiju, Ankari, Apeldornu... A kada treba da im daju podršku uživo - nema ih. Na Evropskom prvenstvu 2021. u Štark Areni samo se na finalu popunila dvorana, sve ostale utakmice su bile znatno slabije posećene.

Još jedan jasan dokaz da se stanje potpuno izokrenulo je utakmica Crvena zvezda - Vakifbank. Crveno-bele su na Banjici sinoć dočekale aktuelnog šampiona Evrope, a dvorana nije puna. Ovakav okršaj je sigurno zaslužio više od jedne ispunjene tribine.

Suzana Pavić: Sa Zakočem okrenula krug, Terzić mi mnogo pomogao, sad treniram sa dvoje dece 24 sata dnevno

Kada se priča o domaćoj ligi može da se kaže da više kvalitet nije kao što je bio početkom 2000-ih, da utakmice nisu baš toliko atraktivne, da nema igračica poput Anje, Ivane, Vesne... Ali, šta je izgovor kada šampion Srbije u Beogradu igra protiv Vakifbanka?

Gde je nestala ta strast, ljubav, opčinjenost sportom?

Novac u ovom slučaju nije problem, jer je ulaz na Banjicu bio slobodan. A i kada se plaća - karta košta 100 ili 200 dinara. Na zagrevanje su istrčale moćna Paola Egonu, sjajna Gabi Gimaraeš, odlične Zehra Guneš, Čijaka Ogbogu, Nika Dalderop, Kara Badžema i mnoge druge...

To je tim koji je prošle sezone osvojio pet trofeja u pet takmičenja, a vodi ga novi selektor Srbije Đovani Gvideti. Osvojili su Svetsko klupsko prvenstvo, Ligu šampiona, prvenstvo Turske, Kup i Superkup. Nema dalje od toga. Najdominantniji su odbojkaški klub u 21. veku.

INTERVJU – Život Anje Pešić je mnogo haotičniji nego onaj Anje Spasojević

Donekle može da se razume zašto nema ljudi na domaćoj ligi, ali na Ligi šampiona je tužno da se utakmice igraju u pozorišnoj atmosferi. Da ne dođu deca iz kluba i porodice igračica, pitanje je kako bi ta slika tek izgledala...

Ako ne može Vakifbank, ko može da vrati odbojkaške navijače na tribine?

PIŠE: Miljana ROGAČ