Slučaj Karmela Entonija i kako reči Dominika Vilkinsa mogu da pomognu

Slučaj Karmela Entonija podigao je ozbiljnu prašinu na košarkaškom tlu s one strane Atlantika. Odluka stručnog štaba Hjustona da u tri poslednje utakmice izostavi nekada vrsnog strelca pokrenula je lavinu glasina da bi Melo zaista mogao da napusti Teksas i postane slobodan agent, samo tri meseca pošto je stigao u klub.

Malo ko zadovoljan je onim što Entoni pruža u Hjustonu, jer je daleko ispod nivoa za igrača označenog etiketom – superzvezda.

To Melo, realno, odavno nije. Tačnije, luta otkako je 2011. godine napustio Denver u potrazi za srećom i samo na momente predstavljao je silu koja može samostalno da vodi jednu franšizu. Ove sezone Melo se po prvi put u karijeri suočio s tim da utakmice prvo gleda s klupe. Odnosno, da iste počinje kao rezervista. U Hjustonu Entoni beleži najniže brojke u karijeri – svega 13,4 poena za 29,4 minuta na terenu. U poslednjoj utakmici u dresu Raketa promašio je deset od jedanaest šuteva iz igre, tačnije svih šest pokušaja za tri poena. Zbog toga i ne treba da čudi najava uvek dobro informisanog Adrijana Vojnarovskog da u Hjustonu razmišljaju o raskidu saradnje, iako je ta vest ubrzo demantovana direktno iz kluba.

Karmelo Entoni zagazio je u nepoznatu teritoriju. Kao čovek od 34 godine suočava se sa, kako američki mediji to vole da kažu – Father time situacijom. Šta je, zapravo, Father time? To su oni momenti u karijeri kada igrač, superzvezda više ne može da igra košarku na vrhunskom nivou. Igrači u taj period, logično, ulaze pri kraju karijere, a Karmelo Entoni donekle i sada potpada u tu sortu.

Dobrano zahvaljujući klupskom fokusu na stvaranju trilinga Harden – Pol - Entoni, Hjuston je za kratko vreme prešao put od tima koji je bio na korak od finala NBA lige prošle sezone, do ispodprosečnog skora 6-7 ove godine. Ali, malo ko unutar sistema to želi da prizna.

Entoni je s nepoželjnim odlaskom na klupu bio suočen i lani u Oklahomi, pre nego što ga je klub trejdovao u Atlantu u poslu gde su učestvovale tri strane. Na kraju je Melo završio u Hjustonu, nadajući se da može da pokaže svoj kvalitet. Zanimljivo, u Atlanti su čak ozbiljno razmišljali da Melo odigra jednu sezonu, ali desetostruki Ol-star igrač nije bio na istim talasnim dužinama, mada je oberučke prihvatio poklon Hoksa u vidu dresa s njegovim prezimenom.

Živa NBA legenda Dominik Vilkins smatra da je i on sam prošao donekle i sličan put kao Karmelo Entoni. Vilkins je u zenitu svoje karijere bio poznat kao „Ljudski usporeni snimak“, da bi onda za kratko vreme prošao put do igrača uloge i nekoga ko ulazi sa klupe, po potrebi. Taj put nimalo nije bio lak.
“Father time nikoga ne čeka“, smatra Vilkins u razgovoru za sajt Undefeated, koji se i bavio temom Melovog sunovrata:
“Pokušavaš da se boriš, ali jednostavno ne možeš. Takmičarski duh te jednostavno proguta, a ti i dalje misliš da možeš da igraš košarku na istom nivou kao nekada. To je odlična stvar kada si takmičar, borac. Možda nisi sposoban da igraš košarku na istom nivou, ali i dalje možeš da budeš efikasan na druge načine“.

Dominik Vilkins, inače, smatra da je Melo zapravo žrtva haosa koji se događa unutar Hjustona.
“Ne stavljaju Mela u tim i tačka. Ali, on i dalje može da igra. On je sada laka meta i koriste ga kao žrtvenog jarca u ovoj situaciji“.

Vilkins je Atlantin najbolji strelac sa 23.292 poena u dvanaestogodišnjoj karijeri, pre nego što je prosleđen Klipersima 1994. godine. Ubrzo je otišao u Boston, koji je te sezone (1994/95) bio u fazi rebildinga i tu je beležio oko 18 poena u proseku, što je bilo ravno njegovoj debitantskoj sezoni u NBA ligi.
“Mogu da shvatim Melovu poziciju. I sam sam bio u sličnoj situaciji“, poručio je Vilkins.

Po odlasku iz Bostona dvostruki šampion u zakucavanjima proveo je godinu dana u Panatinaikosu, pre nego što se vratio i sezonu 1996/97 odigrao u San Antoniju, gde je postao tajno oružje Grega Popoviča. Baš kao i Melo sada, Vilkins je tada verovao da može mnogo više. Otišao je iz Sparsa, bio jednu godinu u Italiji, pre nego što je karijeru završio kao igrač Orlanda kao 39-godišnjak.

Ostaje sada da se vidi da li Karmelo Entoni može da se navikne na ulogu koja mu se nameće s godinama, a Vilkins smatra da Melo može još dosta tooga.
“Zvezdama sve ovo teže pada, jer su veliki takmičari. Čak i kada sam se penzionisao, poželeo sam da se vratim i igram košarku. U svom srcu i mozgu, taj osećaj vas nikada ne napušta. To je priroda zveri u tebi. To je ono što jesi. Čak i danas verujem da mogu da igram košarku. To je deo mene, to je deo Mela“.

Foto: Reuters