Podkast “2x45”: Miloje bolji za Zvezdu od Rijere, Lajpcig morao da popravlja zube Maksimoviću

Kada radite kao fudbalski menadžer sa top klubovima više od tri decenije, i da sve posmatrate sa strane, lišeni bilo kakvih emocija,  sigurno imate dovoljno materijala za američki blokbaster. Još kada na sve to dodate ulogu sportskog direktora Crvene zvezde, u onim najgorim vremenima za beogradskog velikana, sigurno imate dovoljno argumenata da držite pažnju društvu za kafanskim stolom u zadimljenim beogradskim lokalima, što je mnogo teže nego impresionirati Holivud. Baš u tim koordinatama tekao je poslovni život našeg gosta u podkastu “2x45” Zorana Stojadinovića.

Profilisao se još sredinom devedesetih kao posrednik koji je mirisom Primere mogao da napuni nos i prosečnim igračima sa ovdašnjeg podneblja. Kasnije ga je put vodio u Crvenu zvezdu, za koju je i danas delimično vezan. Njegov klijent Andrija Maksimović je posle višemesečne sage realizvao ovog leta transfer u Lajpcig težak 14 miliona evra, što je bila samo jedna od zanimljivih tema u Mozzartovom podkastu. Pored toga Zoran Stojadinović je govorio o svim aktulenim dešavajima u srpskom fudbalu, novom talasu mladih igrača, kao i selektoru Veljku Paunoviću.

Pored toga Zoran Stojadinović je analizrao staž u Ljutice Bogdana i prelistavao spomenar urnebesnih uspomena. A da je bilo takvih epizoda– jeste. Počev od toga u kakvim je čarapama putovao legendarni generalni sekrtar Partizana Žarko Zečević na potpisivanje ugovora Zvonimira Vukića i Šahtjora, šta su Neziriju nudili ljudi iz Volfsbruga, i zašto u fudbalskim krugovima vlada jedinstveno mišljenje o tome da je Donjeck užasno mesto za život.

Da, dotakao se Stojadinović spontano Dragana Ćirića, Gorana Đorovića, Ardijana Đokaja, Jovana Stankovića, Nenada Bjekovića i Zvezdana Terzića.

“DA JE OSTAO TEŠKO DA BI MAKSIMOVIĆ VIŠE VREDEO, VLAHOVIĆ NAJBOLJI PRIMER”

Za početak aktuelna tema o statusu Andrije Maksimovića koji ne igra redovno u Lajpcigu.
“Ljudi u Lajpcigu su prezadovoljni sa Maksimovićem. Međutim, morate da imate jednu stvar na umu, on je iz Zvezde otišao sa 65 kilograma, prema svim merenjima njegova idealna težina je 74 do 75 kilograma. Sad je na 71,5. Kada je bila reprezentativna pauza došao je u Beograd na dva dana, vidi se da ga ima. Još je u tom specijalnom programu, rekli su mu da bi tokom decembra mogao da dobije veću minutažu. Ja verujem u njega, njegov osećaj za igru, to što ima u glavi. Samo je njegova fizička konstitucija bila sporna. Ali rade na tome, Nemci su to... Imaju specijalan program. Ceo dan je na stadionu, bave se njegovom ishranom”.

“ MAKSIMOVIĆ JEO KAO VRABAC U BEOGRADU, MORA DA DOĐE DO IDEALNIH 75 KILOGRAMA”

Naredne reči našeg gosta govore koliko se u najvećim evropskim klubovima posvećuje pažnja sitnicama, i koliko je važno da mladi igrač ode u zdravu sredinu.
“Oni tamo imaju sve... Posebno su fokusirani na ishranu, on je imao tu manu.  Jeo je kao vrabac. Gotovo da ništa nije jeo u Beogradu. Sećam se da izađemo u restoran, on naruči deset ćevapa i pojede samo dva. Bukvalno sam im rekao da pred njima pije šejkove i jede šta je potrebno, Lajpcig kao klub to može da uradi. Imao sam sličnu situaciju sa Đokajem u Majorci, on se nije pridržavao, iako sam posle Jovana Stankovića u Majorki mogao da dovedem i vas dvojicu (smeh prim.aut)”.

I još jedna zanimljivost vezana za prve dane Andrije Maksimovića u Lajpcigu.
“ On je sada tamo radio zube. Pričao sam pre neki dan sa Terzom (Zvezdan Terzić prim.aut) i negde sam mu saopštio da je to propust Zvezdine medicinske službe. Otišao je u Nemačku sa razvaljenom vilicom. Stalno je imao probleme, upale, prehlade, viruse... Ne kažem da su zubi samo uticali na to, ali imali su veliki uticaj”.

Još jednom je pričao o razgovorima sa PSŽ-om, Aston Vilom, Komom, kao i o tome da li je realno da neki novi klinci iz Mozzart Bet Superligi se približe po visini Maksimovićevom transferu.
“ Onako, moguće je da je to mali Kostov kada govorimo o Crvenoj zvezdi. On ima još godinu dana. Znate da je mali Avdić moj, ali pitanje je da li je za levog beka realno dobiti sličnu sumu. Zvezdu najviše pratim, jer mislim da ima najbolje klince, da je napravila kompletan paket. Što se tiče Partizana, tu mi se Ugrešić izdvaja. On je neko ko mi se u jednom trenutku najviše svideo, ima dobro telo... Malo je pao u poslednje vreme što je normalno za mladog igrača. Napraviće transfer, samo pitanje da li će uzeti obeštećenje koje su zamislili. Odličan potencijal je i mali Milošević. On nije njihov, ali ima osećaj za gol, zna da igra. Da je brži – bio bi igrač za top klub. Ovako je dobar napadač za dobar klub”.

Uvek se postavlja pitanje da li talentovani klinci treba tako mladi da odlaze u inostranstvo, posebno posle brojnih iskustava iz bliže prošlosti. Zasijaju i – ugase se.
“Da sam direktor naših klubova – isto bih uradio. Ne bi Maksimović dobio na vrednosti da je ostao u ovoj ligi, išlo bi to milion ili dva gore, dole. Ako je neko kvalitet – proći će. Imaš dovoljno vremena da pokažeš da li si ili nisi za velika dela. Baš sam sedeo sa bivšim saigračima i šesto pričao o tome da li postoji neko iz naše generacije da je vredeo, a nije prošao. Može da te zadesi loš trener, loš trenutak, ali fudbal te postavi na mesto. Imate i primer Dušana Vlahovića. Sa koliko godina je otišao? I lagano je isplivao. Kada oni tamo daju novac, znači da veruju u vas. Ovde su interesi  isprepletani, ima i društvenog novca. Tamo je njihov novac, veruju u tebe kada plate 14 miliona evra”.

“ U ŠAHTJORU GAZDA KITIO IGRAČE KAO BOŽIĆNU JELKU,  ŽARKO ZEČEVIĆ KRENUO U POCEPANIM ČARAPAMA"

Posredovao je u transferima Gorana Đorovića iz Selte u Depotivo, Jovana Stankovića, Boška Jankovića i Andrije Delibašića u Majorku (o svima njima je pričao), ali se uvek rado vraćao Ukrajini i Donjecku.
“Znam igrači vole da kažu kako je Donjeck neuslovan za život. Grad je – odličan. Restorani, diskoteke, klubovi, lepe žene... Znate li vi šta je Briž za Donjeck? Ili Liverpul? Tamo je Gruja hteo da skoči sa prvog sprata. Eto, Lalatoviću se kao nije svideo Donjeck, prvo veče je izašao u diskoteku. Da ne govorim o ugovorima i bonusima. Gazda ih je kitio kao novogodišnju jelku. Stalno mi i danas Zvonimir Vukić priča kako je trebalo tamo da ostane. Nije hteo ni da čuje kada je Partizan dobio ponudu. Zeka mu je računao na velikom digitronu koliko novca gubi ukoliko ostane u Partizanu, a drugih ponuda nije bilo. I rekao sam Zvonetu da ću to da ispričam. Krećemo mi privatnim avionom za Donjeck, Zeka podigao nogu i vidimo mi da ima pocepanu čarapu. Onako, pukla na prstu. Zvone i ja umiremo od smeha.. Zeka misli da se mi plašimo aviona, a mi pojačavamo smeh. I onda na kraju, posle pregleda, sačekuje nas Lane Jovanović u bermudama ispred jednog kafića. I obraća nam se: “Dobro što sam ovde ja, ali šte će majstor fudbala Zvone Vukić u ovoj vukojebini”. Zvonetu neprijatno...”.

O talasu španskih stručnjaka koji je zapljusnuo Evropu, kao i najavama da bi taj trend mogli da prate i večiti rivali. Nešto tako je najavio Predrag Mijatović, do pre tri sedmice Albert Rijera je slavio za glavnog kandidata za naslednika Vladana Milojevića.
“Mijatu je prirodno da dovede Španca. Mene čudi da ga do sada nije doveo. Ima veliko ime u Španiji, kontakte, fudbalsko opredeljenje mu je špansko. Znam da hoćeš da me pitaš za Rijeru? Odličan trener, čuo sam da radi odličan posao u Celju. Malo sam i emotivno vezan za njega. Vodio sam ga u Bordo, Liverpul, bio mi je igrač. Karakter mu je malo specifičan, imao je neku ženu Ruskinju. Ne znam da li se promenio. On je stranac, sa druge strane Milojević je čovek sistema, kluba. Zna kako klub diše. Ima odlične rezultate. Oseća ko bi nekada trebalo da igra, ispoštovaće Avdića ili Kostova. To kod stranca ne postoji”.

“KOKEZA ORGANIZVAO MEČ DA DOVEDE ĐILASA U ZVEZDU”

Uvek je zanimljivo čuti deo o direktorovanju u Crvenoj zvezdi. Tada je bilo mnogo struja, a malo para...
“Znam da sam radio pošteno, da dinar nisam uzeo od Crvene zvezde i da se danas slobodno šetam gradom. Bilo je i grešaka i dobrih transfera. Problem je što sam zasmetao Slaviši Kokezi. Kada sam slušao kako oni pričaju o fudbalu i transferima, pomislio sam da se ljudi šale... Zasmetao sam, jer nisam dozvoljavao da u Zvezdu dođe bilo ko. Dešavalo se da oni organizuju utakmicu, da bi u tom trenutku gledali napadača Vladimira Đilasa. Ja sam verovao da je šala. Da se zezaju s nama. Bilo je tu i mojih grešaka, dolazak Garida, jer nisam u tom trenutku verovao u Mićka. Kasnije je iskorićen Nikola Mijailović, dobar dečko. Shvatio je, nažalost, kasnije da su ga iskoristili... Tačno je i da sam doveo trenera Sa Pinta, jer su uvek kolale priče da se utiče na sastav. Na njega ni ja nisam mogao da utičem, ni bilo ko. Problem je nastao kada su pojedini članovi uprave hteli da sklone Nikolu Mikića”.

Vladimir Đilas dok je nosio dres Radničkog

Prisetio se kako je Goran Đorović potpisao ugovor sa Deportivom, velikim Seltinim galicijskim rivalom, ispod mosta. Kako  nije mogao da pronađe Dragana Ćirića kada je imao ponudu Selte, i kako je Boško Janković bio Majorkin fenomen.
“Ne žalim za propuštenim prilikama u životu. Igrao sam u velikom Rapidu, dao dva gola za Deportivo za povratak u Primeru posle 30 godina. Tamo sam legenda, moja supruga se i danas dopisuje sa njima. Jedino mi je krivo što nisam potpisao za Hajduk iz Splita. Sve je bilo gotovo, trebalo je da pređem iz Galenike. Spakovali su me u avion, ali onda je stigla direktiva da ne mogu više da dovode Srbe”.