One Man Army
Vreme čitanja: 7min | sre. 07.09.22. | 08:25
U Denveru je igrao sam, u Srbiji ima veliku podršku saigrača, ali jedna se stvar nije promenila: na terenu je moćan kao armija u telu jednog čoveka
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Praga)
Tokom stručnih analiza druge MVP godine u Denveru pre, tokom i pošto je krunisan, Nikoli Jokiću je zakačena etiketa "One Man Army". Suštinski, centar iz Sombora izneo je kompletnu sezonu Nagetsa na svojim leđima i ekipi koja bez svog najboljeg igrača ne bi bila dostojna mesta u NBA ligi podario učešće u plej-ofu, što je samo po sebi čudo. Za to vreme Jokić je bez pomoći drugog i trećeg igrača ekipe, Džamala Marija i Majkla Portera Džuniora napravio nekoliko unikatnih podviga. Između ostalog, postao je prvi igrač u istoriji NBA lige sa 2.000 poena, 1.000 skokova i 500 asistencija. Takođe, svrstao se među tek šest asova koji su u jednoj takmičarskoj godini predvodili svoju ekipu u poenima, skokovima, asistencijama, blokovima i ukradenim loptama.
Izabrane vesti
Sreda, 17.15: (2,30) Francuska (14,5) Slovenija (1,70)
Posle četiri utakmice na Evropskom prvenstvu, Nikola Jokić je prvi igrač Srbije u poenima (79), skokovima (42), ukradenim loptama (8) i indeksu korisnosti (129), dok vrh deli sa Vladimirom Lučićem po broju blokada (2). Istovremeno je drugi asistent ekipe (21), pošto ovom kategorijom diriguje Vasilije Micić.
Nije za poređenje Denver u kojem Nikola Jokić nije imao adekvatnu podršku i reprezentacija u kojoj su MVP Evrolige, MVP Jadranske lige, najbolji igrač minhenskog Bajerna, vedeta Fenerbahčea, prvi strelac Panatinaikosa, već da se na najprostiji način pokaže u kakvu je silu izrastao tihi momak iz Sombora, iako je trenutno u košarkaškom ekosistemu koji u postojećem obliku živi malo više od mesec dana.
Utakmica sa Izraelom još jedan je fantastičan primer koliko 27-godišnji centar znači Srbiji. U noći za pamćenje Jokić je izvukao partiju kakva dosad nije viđena na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu, jednu od najboljih u istoriji kontinentalnih takmičenja i treba videti kako se njegovih 29 poena na 11/13 iz igre, 11 skokova, pet asistencija, četiri ukradene i dve blokirane lopte za 30 minuta kotiraju na toj skali. Sa indeksom 46 za jedan koeficijentni poen Jokić je premašio učinak Jonasa Valančijunasa od 34 poena – 14/17 sa slobodnih bacanja, Jokić samo šest – u porazu od Nemačke prošle nedelje i u senci ostavio čudesnog Janisa Adetokunba koji je u pobedi nad Ukrajinom imao 41 poen – 15/18 sa penala – i indeks korisnosti 43.
Pored toga, Nikola Jokić postao je prvi igrač Srbije sa tri uzastopne dabl-dabl utakmice, prvi koji je imao 25+ poena i 10+ skokova, a jedini je u 21. veku sa bar 25 poena, 10 skokova, pet asistencija i tri ukradene lopte u jednoj utakmici Evropskog prvenstva.
Jokićeva statistika mogla bi kao zasebna kategorija da se detaljno secira sa ciljem da se dokaže njegova numerička vrednost, ali ništa ne može bolje da opiše njegovu veličinu kao utisak kada se najbolji igrač planete gleda na parketu. Voleo je nekadašnji selektor Aleksandar Đorđević često da kaže da “teren nikada ne laže“ i bio u pravu. Nikola Jokić od prvog dana povratka u reprezentaciju pokazuje koliko mu je stalo do dresa sa reprezentativnim grbom, tima, pobeda i uspeha. Da se ponovo okitimo zlatom i to tačno dvadeset godina od poslednjeg trijumfalnog pohoda...
Samo jednu utakmicu u nizu koji je počeo od Crne Gore posle nepune dve nedelje priprema do jučerašnje simultanke protiv Izraela, Jokić nije završio kao prvi strelac. Vasilije Micić bio je za poen bolji u okršaju sa Finskom. Mnogo važnija je činjenica da Srbija sada ima osam uzastopnih pobeda, bez obzira na igru koja je ovih dana neprestano tema analiza...
Pogodi najduži tiket i osvoji teren
Trenutni lider ima 16 parova. Da li možeš bolje?
A Srbija je od Jokića dobila neke bravurozne partije od kojih će neke zauvek ostati zapisane u istorijskim knjigama.
Postoji nešto što je takođe vidljivo golim okom, to je potpuna transformacija koju je doživeo u odnosu na 2019. godinu. Setiće se mnogi višemesečne agonije pred Evropsko prvenstvo 2017 i čuvenog slučaja “prevrtanja guma“ što mu neki ni danas nisu zaboravili, dok je dve godine kasnije pred Mundobasket veo misterije dugo stajao nad prvom zvezdom Denvera. Jokić je tada u poslednjim danima maja posle dužeg razmišljanja odlučio da obuče dres Srbije i zaigra u Kini. Govorio je da će dati sve od sebe za medalju, bio je prva zvezda grupne faze u Fošanu i jedan od omiljenih likova celog turnira, ali medalje - nije bilo, iako je Srbiji mnogo pre starta turnira bila unapred dodeljeno zlato.
Jokićeve igre su tada bile nesporno dobre, sa 11,5 poena po utakmici, 7,5 skokova, 4,8 asistencija i prosečnim indeksom 19, ali ovo što sada prikazuje je sasvim drugi svet. Mnogo ima i do taktičke postavke, jer je kod Saše Đorđevića uglavnom igrao četvorku što se u potpunosti kosilo sa onim što je imao u Denveru koji je poslao Jusufa Nurkića u Portland kako bi Nikolu Jokića učinio prvim centrom.
Drugi bitan faktor su godine. Somborac je tri godine stariji, zreliji, iskusniji. U međuvremenu je dečačku ljubav iz srednjoškolskih dana krunisao prstenom, postao je otac, potom i dvostruki uzastopni MVP, najbolji igrač sveta. Treći detalj je okruženje. Ne treba zaboraviti da je Jokić bio izuzetno srećan u dresu Srbije tokom uzleta do olimpijskog srebra 2016. Ta vatra definitivno nije gorela istim žarom tokom narednih godina, ali ove se oseća drastičan zaokret.
Srbija, struka, saigrači i Savez učinili su ove godine apsolutno sve da se u reprezentaciji ponovo oseća kao u svojoj kući. Da probudi nešto što je neko vreme bilo izgubljeno i za kratko vreme učini da se oprosti i zaboravi sve što je bilo... Ekipa se potpuno stavila u službu Jokiću, baš kao što se Jokić potpuno stavio u službu tima. I to zasad funkcioniše savršeno.
Momak koga uprkos nestvarnom kvalitetu zemlja još nije prihvatila koliko i asove koji su joj donosili medalje, sada je na dobrom putu da sve okrene za 180 stepeni i da od Nikole koga ne vole postane - Nikola Nacionale, kako je to slikovito rekao Jovica Antonić u godini Mundobasketa.
“Svako od njih ima legitimno pravo da ne igra. Samo je red da kažeš u februaru i martu, kada pravimo spiskove, da ne možeš ili nećeš da igraš. Ovako nas drže u misteriji i prave nam problem, jer imamo planove, a onda možda zbog njih ne pozovemo nekog drugog. Nikolu uredno zovu svi – Saša Đorđević, Savez, oni njega žele. Ne može da nas izbegava. I onda dođemo u situaciju da li da ga stavimo na spisak. Kako da ne staviš našeg najboljeg igrača? Njegovo je da li će narod da ga voli ili ne zbog odluka koje donese. Da li će biti Nikola Nacionale ili Nikola koga ne vole“, pričao je Antonić u januaru 2019.
Nikola Jokić je kroz ovih mesec dana prošao baš taj put, od lika na kojeg se posmatralo sa dozom rezerve, do toga da bude najveća uzdanica Srbije na Evropskom prvenstvu. Da mu cela dvorana kliče ime, da mu lepe MVP etiketu na svakoj utakmici, da zajedno sa Janisom režira košarkaški spektakl kakav Beogradska arena nije skoro imala i da iz njega izađe kao pobednik pred gotovo 19.500 duša...
Sada nedostaje ono najvažnije, sitnica koja daje posebnu dimenziju karijeri jednog igrača – titula. Evropska, svetska, olimpijska i(li) NBA. I to je ono što očigledno pokreće najboljeg igrača Srbije ovih dana u Pragu.
Kao i svakog drugog velikog šampiona. Oni se hrane novom energijom, izvorima motivacije, ciljevima. Individualno, Jokić je prešao igricu i više nema zašto, ni kome da se dokazuje jer je uspeo na najvećoj klupskoj sceni. Novac je obezbedio potpisivanjem najvećeg ugovora u istoriji košarke, MVP priznanje je tu, sada se juri viši nivo, pehar kao kruna karijere.
“Zaista, više desetina puta sam dobijao pitanja za Nikolu. Želim da budem maksimalno objektivan i iznesem lično. Budala ne mora da prihvati, a pametan će da shvati. Ćosić je bio vrhunski na tri različte strane: dokazao se u klubovima iz svoje zemlje i u inostranstvu, ali i reprezentaciji. Jokić ništa vidljivo nije uradio u Megi, za reprezentaciju Srbije se ne sećam, e sada taj apsurd, dokazao se gde je najteže i najvažnije - u NBA. Postao je MVP. Da li je prevazišao Ćosića? Nije još, a da li ima mogućnosti? Ima! Dato mu je od Boga nešto što samo Bog daje, a to je kefalo koje ga u startu nominuje za vrhunskog“, izjavio je Zoran Moka Slavnić za Mozzart Sport kada je Jokiću dodeljena prva MVP kruna.
Bez preskakanja stepenika, da bi se došlo do meča za titulu 18. septembra moraju da se dobiju još četiri utakmice. Potom i ona najbitnija. Sa najboljom verzijom Nikole Jokića koja je sada apsolutno po ukusu nacije, te nemerljivim doprinosom svih igrača koji čine ovaj kolektiv, Srbija je na dobrom putu.