Jirži Velš za Mozzart Sport: Srbija, Francuska i Nemačka favoriti za zlato; Nisam voleo Sagadina, ali sam mu zahvalan

(Od izveštača Mozzart Sport iz Praga)

Čehoslovačka škola košarke važila je svojevremeno za jednu od najjačih na evropskom kontinentu. U periodu od 1935. do 1985. osvojeno je čak dvanaest odličja u seniorskoj konkurenciji, pre nego što se država raspala. Danas je Češka daleko ispred Slovačke, ali i dalje bez medalje.

I pored toga Češka je kao samostalna zemlja umela da izbaci nekoliko ozbiljnih košarkaških talenata. Danas je to Vit Krejči koji u dresu Oklahome krči svoj put kao ostvarenju NBA snova, Jan Veseli je godinama jedan od najboljih centara Evrope, dok se Tomaš Satoranski posle dosta lutanja, pa i nekih dobrih rola u najjačoj ligi sveta vratio u Barselonu gde je važio za jednog od najvećih talenata Evrope. Pre svih njih češkim košarkašima su put do NBA sveta prokrčili dvojica Jiržija - prvo Zidek davne 1995, onda i Velš sedam godina kasnije.

Obojica danas rade pri češkoj televiziji komentare Evropskog prvenstva, a sa nekadašnjim asom ljubljanske Olimpije razgovarali smo o košarkaškim aktuelnostima, potom se i malo podsetili kako je to bilo pre više od dve decenije...

Prvo smo ga ipak pitali o Marku Jagodić Kuridži, kome je nekoliko hiljada gledalaca skandiralo prezime u pobedi nad Finskom koja je razgalila Srbiju. “On je sjajan momak, mnogo sam srećan zbog njega. Prošlo je šest godina otkad smo delili svlačionicu. Nije imao veliku minutažu i smatram da je zasluživao više. Kod njega mi se mnogo dopala ta tipična srpska košarkaška inteligencija. Videlo se da dobro razume košarku, da zna da igra, voleo sam da igram sa njim i da budemo saigrači. Prošao je dug put do pozicije gde je sada i to je sjajno“, kaže Velš za Mozzart Sport.

Šta vam se posebno dopalo kod Srbije gledajući dosadašnje utakmice?

“Prva stvar koja mi je zapala za oko jeste da i pored toga što vam nedostaje nekoliko jako kvalitetnih igrača, imate fantastičan tim. U utakmici sa Češkom ste igrali baš ono što je trebalo da biste nas dobili. Dali ste nam šansu da uhvatimo priključak, ali ste i to iskontrolisali i samo smo na trenutak mogli da se ponadamo nečemu. Imate ozbiljan talenat, širok roster, neke od najboljih igrača na turniru. Ovo bi trebalo da bude formalnost za vas, sigurno će vas više zanimati onaj deo kasnije, kada budete u Berlinu“.

Neven Spahija: Nadam se da Srbija nikad neće imati stranca, Hrvatska može da bude ljubomorna na vaše klubove

Biti kao Vorti de Jong: Ljudi ne znaju ko sam ja, ali i ja sam tek čuo ko je Šejn Larkin

Gde vidite naš tim do kraja turnira?

“Pričao sam o tome za našu televiziju, ovaj Evrobasket jedan je od najujednačenijih u istoriji, ali kada me pitaju o favoritima za zlato, za mene su to Srbija, Francuska i Nemačka. Verujem da se u ovom trilingu krije budući šampion Evrope“.

Koga biste posebno izdvojili?

“Nesumnjivo Nikolu Jokića i Vasilija Micića. Oni su ubitačni tandem. Sjajno je to što imate dvojicu MVP igrača u sastavu, plus su na različitim pozicijama, pleju i centru što je još i bolje. Obojica imaju istoriju ovde u Pragu s obzirom da su 2013. godine osvojili srebro na Svetskom kupu za igrače do 19 godina u finalu sa SAD“.

Vasije Micić?

“Izuzetno sam veliki navijač Vasilija Micića. On nema NBA etiketu na sebi, ali je izuzetno dobar, bolji možda čak i od mnogih NBA igrača iako ne igra tamo“.

Nikola Jokić?

“On je abnormalnost u ovom košarkaškom svetu gde je igra postala toliko brza, atletska, snažna. On je tu igrač koji ne trči brzo ili skače visoko, ali dominira košarkom. Luka Dončić i on su tipični primeri neatletskih igrača koji mogu vrlo uspešno da igraju u NBA i ne samo to, već da budu ključne figure svojih klubova i reprezentacija. Pazite, ovo je vreme ultraatletske košarke, a magija koju Jokić ima je neobjašnjiva. Jedinstven i apsolutno fantastičan igrač“.

Pogodi najduži tiket i osvoji teren

Trenutni lider ima 16 parova. Da li možeš bolje?

Ovaj Evrobasket vrvi od talenta, kvaliteta i pre svega NBA igrača najviše klase. U Pragu su Nikola Jokić i Lauri Markanen dve superzvezde, koliko je za celu košarku važno što možemo da prisustvujemo ovakvom turniru?

“Nije važno samo za navijače i košarku, već za sve činioce ove igre i Fibu. Imamo nesrećnu situaciju u evropskoj košarci od uvođenja sistema kvalifikacija pre pet godina. Uprkos tome što sam velika pristalica reprezentativne košarke, rezultat ovih kvalifikacija jeste to da su neke reprezentacije igrale sa B timovima, a one najveće i sa C sastavima. Sjajno je to što posle nekoliko godina konačno imamo FIBA takmičenje sa najboljim imenima na svetu“.

Važna tema u Evropi poslednjih meseci, pa i godina je godišnji kalendar takmičenja koji je pretrpan klupskim i reprezentativnim utakmicama. Zbog fizičkog preopterećenja i premalo vremena za odmor neke reprezentacije izgubile su svoje najbolje igrače pred sam šampionat...

“Razmišljamo isto. Iskreno mislim da ovaj raspored na internacionalnom nivou nije održiv. Jasno je da se radi o kompleksnoj temi, ali ovo što imamo sada nije održivo na duže staze. FIBA je uvela kvalifikacije tokom sezona, NBA se drži svog plana, Evroliga povećava broj klubova u takmičenju, što samim tim uvećava broj utakmica. FIBA Liga šampiona želi da ostane relevantna i bori se za svoje mesto... Odjednom smo došli u situaciju da tokom godine igrači imaju između 80 i 100 utakmica! I to u uslovima koji nisu osposobljeni da izdrže toliki broj mečeva“.

Često se zbog toga povlače paralele sa NBA ligom...

“U NBA klubovi imaju 82 utakmice u ligaškom delu, ali ekipe putuju privatnim avionima, imaju najbolje hotele, uslove za rad, dvorane... Postoje sve mogućnosti da igrači na najbolji način održavaju mišićni tonus i svoje telo drže u optimalnom stanju. Mi u Evropi smo daleko od toga, mi ne možemo da priuštimo takav standard. Pritisak koji igrači trpe je neverovatan, neizdrživ“.

INTERVJU - Marko Pešić: Kada vidim Jokića, kao da gledam Novickog

Kako rešiti ovaj problem?

“Mora da postoji univerzalni dogovor između svih najvažnijih faktora, a to su FIBA, ECA i NBA. Oni treba da odrede kojim će smerom ići košarka i u koja je budućnost ove igre“.

Da premotamo malo film i vratimo se na početak veka, kada ste igrali za ljubljansku Olimpiju kod Zmaga Sadagina. Po čemu pamtite to vreme?

“I te kako dobro pamtim te godine, ko bi mogao da zaboravi dane sa Zmagom Sagadinom i njegove trening rutine“, smeje se češki as i nastavlja:

“Došao sam u Ljubljanu, gde je Zmago bio trener, tamo sam bio dve godine i bile su to dve najteže sezone moje karijere. Istovremeno su mi promenile život i dalji košarkaški put. Igrali smo premijernu sezonu Jadranske lige, bili šampioni, kada sam izabran za MVP takmičenja. To mi je otvorilo vrata draftu i prelasku u NBA ligu“.

Svraćate li do Ljubljane?

“Da i što je najzanimljivije – ljudi me i dalje dobro pamte tamo. Osećam se kao da mi je to druga kuća. Izuzetno lepe uspomene nosim iz tog doba“.

Zmago Sagadin je bio poznat kao žestok trener...

“Nisam ga voleo dok sam igrao kod njega, sada sam mu zahvalan što mi je promenio život“.

Velika stvar za srpsku košarku je učešće dva kluba u Evroligi. Beogradski večiti rivali su ponovo zajedno deo elite, kako vam to izgleda?

“Partizan i Crvena zvezda su najveća imena srpske košarke, veliki evropski klubovi koji zaslužuju da budu deo elite. U vreme kada sam odrastao Partizan i Olimpija su bili jednaki. Za crno-bele je velika stvar što je Željko Obradović na klupi, a Zoran Savić generalni menadžer, to daje veliki benefit. Znam da će pokušati da osveže uspomene na neka prošla vremena, na vreme kada su bili šampioni Evrope, jer imaju zaostavštinu. Legendaran klub i trener, a ko drugi može da vrati stari sjaj klubu od Željka“, završava Velš.