INTERVJU - Marko Pešić: Kada vidim Jokića, kao da gledam Novickog

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Praga)

Kroz nekoliko dana navršiće se tačno 20 godina od poslednjeg zlata reprezentacije Srbije, tada SR Jugoslavije pod vođstvom Svetislava Pešića. Veliki jubilej slavi i nemačka reprezentacija koja je te 2002. godine u Indijanapolisu uzela jedinu medalju na planetarnim takmičenjima, zbog čega je upriličena večera u znak sećanja na jedan od najvećih momenata tamošnje košarke.

Generaciji koja je iz SAD donela svetsku bronzu, onda i evropsko srebro pripadaju između ostalih Marko Pešić i Dirk Novicki, kome je na otvaranju ovogodišnjeg Evrobasketa učinjena najveća čast za jednog igrača pošto je dres sa njegovim brojem “14“ zauvek povučen iz upotrebe.

Pešić je bio prisutan u Kelnu na svečanosti u Dirkovu čast, a kako za Mozzart Sport kaže – kompletan događaj ostaće da se pamti i prepričava godinama.

“Kao što Srbija slavi 20 godina od Indijanapolisa, tako smo i mi iskoristili trenutak da se okupimo i proslavimo istu godišnjicu, pošto smo mi tada uzeli bronzu. Zbog toga je nemački Savez preuzeo inicijativu da iskoristi taj trenutak i podigne Dirku dres pod svodove dvorane. On je doduše zaslužio i mnogo više zbog svega što je uradio za nemačku košarku i sve nas. Bili smo na večeri, došli su ljudi iz Dalasa, bilo je dosta igrača iz naše generacije. Skupili smo se i sve je bilo na vrhunskom nivou. Videli ste da je dvorana u Kelnu bila prepuna, da su pripremili perfektan događaj za pamćenje i koji će Dirk sigurno pamtiti dugo. Perfektna noć za nemačku reprezentaciju, njega i nas“, kaže Pešić u razgovoru za Mozzart Sport.

Nedelja, 14.30: (1,60) Litvanija (14,5) Nemačka (2,55)

Srbija ide ka tome da u Nikoli Jokiću dobije košarkašku ikonu, kakva je Dirk Novicki posle izuzetne karijere...

“Jokića zaista ne poznajem, samo sam čuo priče... On me ponašanjem dosta podseća na Dirka Novickog. I to je fenomenalno, zaista. Gledam ga kako se ponaša sa saigračima, trenerima, koliko se zalaže za vreme utakmica... On mene stvarno podseća na Novickog jer tu ne vidim ni trunku ega. Tako je bilo i sa Dirkom. Što se tiče respekta prema saigračima i trenerima, Dirk je uvek bio ravnopravan sa svima nama, imao je ogroman respekt prema treneru. Sada kada gledam Jokića, isto mi izgleda kao Novicki. I zato verujem da ga igrači još više poštuju i tolerišu ako možda šutne loptu više“, jasno će Pešić i dodaje:

“Zašto sve ovo govorim, zato što Jokić sa takvim stavom i ponašanjem značajno olakšava posao Svetislavu Pešiću. Koliko poznajem Pešića, znam da i on svakodnevno uči od Nikole. Bio je kod njega u Denveru, pratio ga je, trudio se da na svaki način upozna, nauči o njemu. Iz onoga što sam gledao na televiziji i u Hamburgu na turniru, vidim slobodu u njegovoj igri, ali i da ispunjava ono što se od njega traži na parketu. Isto tako on ispunjava sve ono što se traži i ne vidim da traži neki popust zato što je MVP, da se izvlači i da ne treba da radi ono što drugi radi. Vidim koliko se zalaže i tako pokazuje veliko poštovanje prema svima. Novicki i on – jedan kroz jedan“.

SRBIJA KADA PREBACI IZ TREĆE U ČETVRTU, VIDIŠ DA MOŽE I U PETU

Marko Pešić (©Mozzart Sport / Nikola Mikić)

Gledali ste Srbiju u Pragu, kako vam je izgledala na početku Evropskog prvenstva?

“Koliko me sećanje služi, svi su igrali i dobili bar po deset minuta. Vratio se Nedović, što je važno za tim. Srbija zasad deluje kako treba, imali su pad u igri, ali to im je dobro došlo da ostanu pod nekom tenzijom, ali to ne menja utisak. Izgledaju kompaktno, svako zna šta treba da radi i imaju hemiju između sebe. Videlo se kada prebace iz treće u četvrtu dobija se osećaj da mogu još u petu... Za prvu utakmicu, koja je tradicionalno malo teška i napeta, bilo je u redu“.

Ne treba očekivati reinkarnaciju Jugoslavije iz 2001, kao podsetnik neka stoje 2015. i 2019.

O hemiji unutar tima dosta se priča poslednjih dana i sedmica. Čini se da ih neizvesne završnice i pozitivni ishodi dodatno zbližavaju kao ekipu, osećaju se posebna energija i raspoloženje, da su svi tu sa istim ciljem, a to je da naprave nešto veliko ovog leta...

“Ono što je interesantno jeste da su sve te utakmice sa tesnim završnicama odigrane na strani, izuzev Grčke. Slovenci u Ljubljani, Italijani u Hamburgu i Turska u Istanbulu. Da li je bilo planirano ili ne, ali sve je prošlo savršeno kroz ceo pripremni period, iako su odigrali i dve zvanične utakmice gde su testirani njihovi limiti u izazovnom okruženju. To definitivno može da bude od pomoći za Srbiju, što ovaj turnir bude duži i utakmice postanu teže“, zastaje na trenutak Pešić, pa nastavlja:

“Što se tiče hemije, imate Jaramaza, Gudurića i Davidovca koji su jedna generacija, pa Vasa, Milutinov i Jokić kao druga... Svi se oni odlično poznaju, dosta dobro sve funkcioniše zasad. Videćemo ako se izgubi neka utakmica i dođu problemi kako će sve to biti. Najbitnije je da svi ostanu zdravi“.

Pogodi najduži tiket i osvoji teren

Trenutni lider ima 14 parova. Da li možeš bolje?

Svetislav Pešić je ostao veran ideji da sastavi ekipu od dvanaest igrača koji najbolje funkcionišu zajedno. Imamo Jokića, Micića, Kalinića i Lučića koji su lideri ovog tima, dok klupa daje veliki doprinos igri i jasno je koliko selektor veruje u svakog ponaosob, da ih gura da idu napred...

“Osim Jokića i Ristića koje ne poznajem baš najbolje, ostale odlično poznajem i znam da su to sve odlični momci. Pre svega karakterno. Gudurić, Luča da ne priča, Ogi, Kalinić... Oko svih tih momaka i njihovih ličnosti, motiva i entuzijazma ne može da se postavi znak pitanja. Malo je drugačije ako si u reprezentaciji i klubu, jer u klubu imaš više vremena da stvaraš timski duh, razumevanje igrača između sebe. To je važnije možda i više od taktike. Jer, u današnje vreme jako je teško sklopiti sve te stvari, nije lako funkcionisati u današnjem košarkaškom ekosistemu. Timski kvalitet je sada možda i bitniji od isključivo individualnog, što u reprezentaciji Srbije definitivno funkcioniše“.

Srbiji je nekih prethodnih godina baš to nedostajalo...

“Ako Svetislav Pešić nešto zna sa svojih 40 godina iskustva, onda je to mehanika stvaranja tima. Ne treba zaboraviti da on izuzev Olimpijskih igara 1992. godine, kada je sa Nemačkom bio sedmi, ima zlata sa svih velikih reprezentativnih takmičenja na kojima je učestvovao. Ako ima nešto, onda zna kako da spoji dobru grupu igrača. Srbija ima odlični individualni kvalitet i pored toga što nedostaje nekoliko igrača. S te strane, makar sa strane, Srbija izgleda super“.

Teško je analizirati 40 godina nečijeg rada u nekoliko minuta, ali u čemu je tajna selektora i trenera Svetislava Pešića?

“Da to kažem ovako... Kada bismo sedeli sada ovde zajedno i kada bih ga pitao gde ćemo na more, ili da bismo možda mogli do Argentine jer nismo bili tamo zajedno, ne znam kako bi taj razgovor tekao jer ne znam koliko bi bio zainteresovan. Međutim, kada bih ga pitao da li je gledao juče Olimpiju protiv Venecije, da li je video detalj iz druge četvrtine i šta je uradio taj i taj igrač, imali biste otvorenu diskusiju. Zašto to govorim, jer je strašno posvećen. Kada dođe na trening u Bajern, sedne sa Andreom i pričaju po tri sata, postavlja mu razna pitanja. Ne znam kako da objasnim, stalno je zainteresovan za košarku. Lično ga nikada nisam čuo da je rekao da je evropski i svetski prvak, ne znam da li je kada nisam bio tu... Ali nikada nije otvarao diskusiju pominjući to. Uvek ima pitanja, malo te provocira, ali stalno je zainteresovan da nešto čuje. Posvećen je i zato mnogo prati košarku. Dok ga to drži, a ne bih rekao da tu postoji granica koliko će ga to držati, ne vidim da će ga uskoro to proći. Verovatno je to njegova tajna. Još od malih nogu mi je pričao da mi živimo za košarku, ne od košarke. I tako je svaki dan“.

Pešić: U Srbiji svi očekuju da dobijamo sve sa po 20 razlike, nama to nije važno

Kalinić: Nije loše što je zagustilo, cilj je da budemo najbolji u Berlinu

Reprezentacija je ovog leta doživela veliku promenu. Svetislav Pešić zahvalio se kapitenu Milošu Teodosiću i to je danima bila velika stvar u srpskoj javnosti. Kako vi gledate na ovaj potez, neki bi rekli da je uradio nešto što neki drugi treneri možda ne bi smeli u takvom trenutku?

“Pazite, ne zato što nešto skrivam, ali on i ja o tome nismo razgovarali uopšte. Verovali ljudi ili ne. Niti smo pričali, niti je on mene pitao za mišljenje, niti bih se mešao... Da budemo iskreni, u momentu kada se to dešavalo bio sam slučajno u Srbiji. Istovremeno u Nemačkoj, bez želje da upoređujem igrače, Saveze, ni nacije, istovremeno se u nemačkoj reprezentaciji desila ista stvar. Robin Bencing, koji je u reprezentaciji bio takođe 15 godina i kapiten, doživeo je to da mu se selektor zahvali posle desetak ili malo više dana priprema. Naglašavam, ne želim da upoređujem Teodosića i Bencinga igrački. Jednostavno, selektor se takođe odlučio da se zahvali Bencingu i kaže mu da ima drugih planova, sa drugim igračima. Zašto to govorim... Košarka u Nemačkoj igra mnogo manju ulogu nego u Srbiji, ali takvi mehanizmi se dešavaju praktično svake godine i ljudi drugačije reaguju na to. U Srbiji se to možda malo drugačije iskanališe nego u Nemačkoj. Za mene koji ne živi u Srbiji, već u Nemačkoj, bilo je dosta interesantno da gledam reakcije i ljude koji se javljaju. To se u Nemačkoj nikada ne bi desilo“.

U kom smislu interesantno?

“Kao neko ko ne živi u Srbiji, glupo je da analizira. Kada živiš u Srbiji onda te to možda pogađa ili raduje, analizira se na drugačiji način. Ne bih da ispadne da sada držim predavanje o tome, ali mi je zanimljivo kako su se odjednom stvorile sve te priče, a u Nemačkoj o Bencingu – zrno onoga što ste imali kod vas. Posmatrao sam to sa strane i bilo mi je čudno malo ko se sve javljao... Uopšte ne želim da analiziram ni Teodosića, ni odluku selektora, već reakciju javnosti, koje su bile dosta interesantne“.

LUČA IMAO TRAKU ILI NE - SVAKAKO JE KAPITEN

Marko Pešić (©Mozzart Sport / Nikola Mikić)

Vladimir Lučić je izabran za novog kapitena Srbije, Ognjen Jaramaz je rezervni plejmejker. Kao generalnom menadžeru sigurno vam mnogo znači što imate dvojicu igrača u reprezentaciji koja pretenduje na visok plasman?

“Apsolutno. Malo smo se u klubu podelili, lično više gledam Srbiju, u Bajernu Nemačku. Ne u smislu da gledamo šta se dešava, nego posmatramo igrače sa željom da svi ostanu zdravi jer ubrzo po završetku Evrobasketa počinje nova sezona. Lučić je igrač koji, imao on kapitensku traku ili ne, svakako kapiten. On je dobio zvanično traku, ali i da je nema on bi bio kapiten na terenu. Mnogo mi je drago za njega. On će uvek reći kako to nije važno, ali zaista jeste. Pogotovo u ovoj generaciji i zaslužio je to sa svim što ide uz njega“, kaže generalni menadžer Bajerna i osvrće se na Jaramaza:

“Što se Ogija tiče, mi smo njega potpisali na tri godine, jer smo mi računali da će on u sezoni koja dolazi pokazati prave kvalitete koje smo mi videli, a koje dosad nije mogao da prikaže u kontinuitetu. Možda je malo i do iskustva, iako ima 27 godina on je još mlad igrač. On je već pred kraj prošle sezone, u seriji sa Barselonom i nekim utakmicama još pokazao da nije samo tamo neki bek, već da je bek koji može da odigra nekoliko pozicija“.

Da li je možda ta polivalentnost igrača nešto što izdvaja reprezentaciju Srbije od ostalih na Evrobasketu?

“Gledajte, vi u Srbiji izuzev Milutinova i Ristića imate igrače koji mogu da igraju na više pozicija. Kada smo potpisivali Jaramaza, to smo učinili i zato što može da pokrije nekoliko pozicija. Drago mi je da sada u Srbiji igra kao plejmejker i da to radi na visokom nivou. Nama je bitno da svi igrači u reprezentacijama imaju svoju ulogu, da ne sede po dve-tri nedelje na klupi jer onda kasnije dolaze potpuno nepripremljeni u klubove. Mnogo mi je drago zbog Ogija“.

SRBIJA OSVAJA EVROBASKET – KVOTA 4,50

Videli smo dosta interesantnih utakmica na početku šampionata, pa kako vam sada izgleda taj krug favorita o kojem se mnogo priča?

“Nisam gledao Španiju, ostale jesam. Litvanci su pre Evropskog prvenstva bili malo ispod radara. Gledao sam prvu utakmicu i možda sam malo više očekivao od njih protiv Slovenije, ali očigledno je da imaju kvalitetu i da Slovenija i Grčka su na najvećem nivou. Srbija je po kvalitetu na tom nivou, ali vidite kakva je situacija... Vasa se povredi, pre toga Nedović, pa se Gudurić vrati, a onda ispadne Milutinov... Stalno se nešto dešava. Ako se ta situacija smiri što se tiče zdravlja, rekao bih da pripadaju među četiri ekipe po kvalitetu“.

Ko bi mogao da bude potencijalno iznenađenje prvenstva?

“Nemci bi mogli da iznenade mnoge. Oni su imali katastrofalno iskustvo na Mundobasketu u Kini, ispali su od Dominikanske Republike iako su imali velika očekivanja. Pali su na zadnjicu, koliko su visoko bili, toliko su nisko pali. Onda su im se desile kvalifikacije za Olimpijske igre i sam Tokio gde su povratili deo samopouzdanja. Ta generacija je vrhunska, po mom mišljenju, a posle ta dva turnira stvorili su spoznaju o dobrom i lošem. Sada su zreli da naprave nešto veliko, iako im cela centarska linija fali. Protiv Francuza su igrali dominantno i oni nisu imali šanse. U Kelnu je bilo 19.000 ljudi, to je velika stvar. Sve su utakmice rasprodate, inače. Zato verujem da oni mogu da naprave veliko iznenađenje. Vidim ih u pet-šest ekipa“.

Dosta veliki zaokret desio se u odnosu na pripremni turnir u Hamburgu, gde ih je Srbija dobila rutinski. Jeste da nije igrao Denis Šreder, ali da li je samo to razlog što sada gledamo potpuno drugačiju Nemačku?

“Šreder ima, posebno za tu poziciju, sjajan individualni kvalitet. Ali, nemačka reprezentacija je pronašla sjajan način da igra bez njega. To je kvalitet te ekipe. Protiv Francuske su napravili razliku kada on nije bio na parketu. Imaju Maoda Loa koji igraju fantastično. Nemcima se desilo sledeće... Odigrali su određeni broj utakmica gde nisu imali konkurenciju, a dan pre Srbije odigrali su utakmicu protiv Češke koju su pregazili. Način na koji je Srbija igrala u prvom poluvremenu te utakmice, svako bi izgledao kao što je Nemačka u tom momentu“.

Za kraj – gde je Nemačka u odnosu na druge reprezentacije?

“Nije Nemačka toliko loša kao što je bila protiv Srbije, niti je toliko dobra kao što je bila protiv Slovenije, već je negde između. Kao protiv Francuske, eto. Imaju fenomenalnog trenera koji nije Nemac, ali već 15 godina je u Nemačkoj, dosta je momaka trenirao i ima dobar koncept, posebno za ovu generaciju. U Nemačkoj je počela da se stvara euforija, neće oni biti lak plen ni za koga“, završava Pešić.