O Evroligi: Efes u kanalu kao nijedan šampion ranije, tvrdi francuski orasi i Bajernovo “zamalo“

Prošle su dve sedmice kako se ponovo igra najjača klupska košarka u Evropi, a kompletirano je već četiri kola zaključno sa prvom od ukupno sedam duplih sedmica. Ako niste imali vremena da ispratite dosadašnji tok elitnog takmičenja ili jednostavno niste obraćali pažnju na tabelu, pogled na istu mnoge bi iznenadio.

Na vrhu su prošlosezonski učesnici Fajnal fora Barselona i milanska Olimpija koji su se zasad izdvojili od konkurencije kao jedini timovi bez poraza, veliki kvalitativni skok u odnosu na prethodne sezone napravio je trećeplasirani Olimpijakos na deobi treće pozicije sa madridskim Realom, moskovskim CSKA, Zenitom iz Sankt Peterburga i verovatno najprijatnijim iznenađenjem rane faze sezone – Asvelom. Svi oni dele skor 3-1, posle čega sledi grupa sa učinkom 2-2 gde se nalaze Fenerbahče, Crvena zvezda, Makabi Tel Aviv, Baskonija i zanimljiv projekat iz Kneževine – Monako. Po jedan trijumf iz četiri utakmice imaju Alba, Panatinaikos i Uniks, dok su na začelju tabele bez upisane recke minhenski Bajern, Žalgiris i...aktuelni šampion evrope!?

Crtice iz Moskve: Kuzmić dvocifren posle 23 meseca, Ivanović osetio da može, Holins još traži ritam

Anadolu Efes nalazi se u poziciji kao nijedan osvajač Evrolige u ovom veku! Naime, istanbulski klub prvi je i jedini sa negativnim skorom posle četiri kola sezone sa etiketom branioca titule. Štaviše, nijedan tim nije imao slabiji skor od 2-2, iako nije na odmet podsetiti da se do takmičarske 2016/17 igralo po drugačijem modelu, odnosno da se poslednjih pet godina igra po ligaškom sistemu, uz četvrtfinale i Fajnal for.

Šta se to dešava sa Efesom? Posle osvajanja prve evropske krune Ergin Ataman se nadmeno šepurio s pričom da bi njegov tim komotno igrao plej-of NBA lige. Realnost mu je uzvratila šamarima zbog kojih još bride obrazi. Istina, ljudi koji su kroji raspored nisu bili naklonjeni Efesu pošto je gostovao na tri od četiri utakmice. No godinama je za ovaj tim važilo pravilo da igra bolju košarku van svoje kuće.

Već na otvaranju sezone u Madridu novi Real je na pogon novajlija Tome Ertela, Geršona Jabuselea, te Adama Hange i Najdžela Vilijams Gosa, uz sveprisutnog Valtera Tavaresa maltretirao Efes i vratio mu milo za drago zbog poraza u četvrtfinalnoj seriji. Blankosi su nekoliko puta vodili i sa preko 20 razlike, zbog čega se momentalno upalila crvena lampica na Bosforu. Ataman se spustio na zemlju i poručio da u Madridu nije video šampiona dostojnog tog zvanja. Očekivao je reakciju već u narednom kolu. Nije je dobio.

Vasilije Micić (©MN Press)

Efes ni na premijeri kod kuće protiv CSKA nije izgledao dobro. Armejci oslabljeni neigranjem povređenog dvojca Milutinov-Grigonis kontrolisao je utakmicu od prvog do poslednjeg minuta. Na simultanku Vasilija Micića koji je susret završio s 32 poena, od čega sedam trojki i pet ličnih grešaka CSKA je odgovorio čvrstom odbranom i klasom Vila Klajburna i Toka Šengelije. Efes je kasno upalio motore i dozvolio Moskovljanima da pred kraj treće četvrtine povede i sa maksimalnih 16 poena (75:59), pre nego što je zaigrao prepoznatljivo i uveo susret u dramatičnu završnicu. Gde se CSKA bolje snašao. Najveći deo susreta Micić je igrao sam, pošto Šejn Larkin nije postigao koš iz igre sve do poslednjeg minuta treće deonice. Susret je završio sa 0/7 za tri i 2/13 iz igre. Adrijen Moerman je proigrao u poslednjem delu, ali je CSKA kući odneo zlata vredan brejk.

Da nešto zaista ne valja potvrdilo se na gostovanju Asvelu. Efes je uspeo da prospe vođstvo od 19 poena (56:37) i ne samo da pruži ruku spasa protivniku, već mu prepusti dva boda! Vil Hauard i Kostas Adetokunbo pre svih, zatim Kris Džons i Pol Lakomb naterali su šampiona Evrope da pati i skupo plati ceh katastrofalnom drugom poluvremenu u kojem je ubacio samo 24 poena. Koliko samo za drugu četvrtinu! Samo u završnih deset minuta Efes je promašio devet od trinaest šuteva iz igre i uz to još pet puta “prodao“ loptu, što je Asvelu otvorilo širom vrata ka veličanstvenoj pobedi. I u Milanu Efes je dozvolio sebi dve četvrtine ispod proseka, samo što je ovog puta naspram sebe imao trećeplasirani tim Evrope. Tako se plus od devet poena pretvorio u -14 posle tri četvrtine, pa je jurnjava za brejkom protiv sve stabilnijeg tima Etorea Mesine bila uzaludna.

“Pogodili smo samo dve trojke iz 14 pokušaja Larkina, Micića i Bobue. U svlačionici sam im rekao da su naši napadi iz poslednje četvrtine neprihvatljivi. Pokušaj Micića da pogodi trojku sa osam-devet metara je neobjašnjiv i neprihvatljiv”, izjavio je Ataman posle Olimpije uz opasku:

“Takođe, Singlton je bio na parketu 27 minuta, a nije upisao nijedan skok što je za mene takođe razlog za kritiku”.

Ergin Ataman (©MN Press)

Ono što verovatno najviše bode oči u Efesovom slučaju jeste ostanak gotovo kompletnog šampionskog sastava. Jedina razlika je odlazak Sertača Šanlija u Barselonu i dolaska Filipa Petruševa na njegovo mesto. Vasilije Micić je posle sporijeg početka u Madridu počeo da pruža role na MVP nivou, Šejn Larkin i pored slabog procenta šuta za tri (5/22 – 22,7 odsto) igra zadovoljavajuće, međutim Efes mnogo gubi u unutrašnjoj igri. Brajanta Danstona kao da su stigle godine, pa više ne izgleda toliko kao neko ko je godinama bio među najboljim defanzivcima Evrope, dok Filip Petrušev tek počinje da shvata razliku između ABA lige i krema klupske košarke. Rodrig Bobua, Kris Singlton i Tibor Plajs se dosta muče, a izostanak Krunoslava Simona očigledno je nešto što i te kako negativno utiče na Efes. Niko ne zna šta je tačno sa hrvatskim šuterom, propustio je uvodne četiri utakmice, nije ga bilo ni u turskom prvenstvu, a kao jedan od najiskusnijih igrača u sastavu često je tokom poslednje dve godine Efesove dominacije elitnim takmičenjem znao jednim potezom da okrene utakmicu.

U nepovoljnom položaju je Efes i već ima značajan minus naspram konkurencije s vrha, ali sezona je tek počela i dosadašnja iskustva s novim sistemom pokazala su da sve može da se okrene za mesec dana. Dakle, Efes je sebi dao određeni luft, krcka dostupne kredite, ali bi svi više voleli da ponovo vide onu mašineriju koja je gazila redom i kao od šale dobijala sve redom...

Ako je Efes neprijatno iznenadio košarkašku Evropu, francuski tandem Asvel-Monako pokazao se kao pravo osveženje u gornjem domu Evrolige. Dugo osporavani Ti Džej Parker povukao je ovog leta nekoliko strašnih poteza. Zajedno sa bratom Tonijem počistio je svlačionicu i zatim napravio podužu listu pojačanja. Među njima izdvajaju se dva imena – Eli Okobo i Kris Džons. Novi bekovski tandem Asvela hara Evropom u uvodu sezone! U pobedama nad Žalgirisom kod kuže i Albom na strani iskombinovali su po 37 poena, što je u oba slučaja bilo po pola ukupnog timskog učinka! Okobo je sipao 23, a Džons 14 poena Žalgirisu, da bi potom Džons imao 24, a Okobo 13 u Berlinu.

“Okobo i Džons su dva top izbora za našu bekovsku liniju. Imam puno poverenje u njih”, izjavio je Ti Džej Parker posle Albe.

Okobo je debitant u Evroligi, stigao je iz Long Ajlend Netsa. Poslednjih sezona se vrteo po G ligi i na klupi Finiks Sansa, a iako je novajlija u elitnom takmičenju, iza sebe ima bogato iskustvo igranja u Francuskoj. Prvo za Bordo gde je igrao jednu sezonu, da bi zatim tri godine nastupao za Ortez i posebno blistao u takmičarskoj 2017/18, pre odlaska u NBA. Na početku evropske avanture igra sjajno. Samo protiv Efesa nije bio dvocifren, ali je i tada manjak poena (sedam – 3/10 iz igre, 1/5 za tri, šest izgubljenih lopti) nadoknadio velikim zalaganjem u oba smera. Podelio je 10 asistencija, ukrao četiri lopte i pokupio šest skokova, dva u fazi napada. Makabiju je u četvrtak kao od šale ubacio 23 poena (8/15 iz igre, 3/5 za tri), mada je treću utakmicu zaredom imao šest izgubljenih poseda. Asvel je taj meč izgubio tako što je Makabi od rane faze utakmice vodio glavnu reč, imao i 15 poena više u 33. minut (79:64), pa je stavljena tačka na Asvelovu pobedničku seriju.

Kris Džons protiv Alekse Uskokovića (©Star Sport)

Džons je posle solidne prve sezone u Evroligi sa Makabijem gde je uglavnom šansu dobijao sa klupe napravio potez karijere prelaskom u Asvel. Dobio je loptu u ruke i punu slobodu na parketu. Prosek od 17 poena, gde nije išao ispod 14 poena niti trošio previše lopti na šutu, pokazuju da je Džons s pravom jedan od lidera novog Asvela. Šutira u izrazito visokim procentima (19/30 za dva – 63,3% i 8/15 za tri – 53,3%), ne gubi previše lopti (1,8 po utakmici) i sveukupno je jako koristan za tim.

Iz drugog plana vreba još jedan novajlija Kostas Adetokunbo, zatim iskusni starosedeoci Šarl Kaudi, Pol Lakomb i Vil Hauard koji poenima iz drugog plana zagorčava život protivnicima. Dobro se uklopio i Džejms Gist, dok se gorostas Jusufa Fal još traži, mada je protiv Žalgirisa bio na skok do dabl-dabla. Asvel ima širinu kakva je nedostajala prošle godine i s pravom je tu gde jeste.

Monako Zvezdana Mitrovića je mnoge možda i najviše iznenadio. Sigurne pobede nad Panatinaikosom kod kuće i Uniksom na strani u dodatnih pet minuta, da bi zatim skupo prodao kožu u sudarima s španskim gigantima – Realom u Madridu i Barselone u Kneževini.

Posle Milutinova i Šengelija bar dva meseca van terena

Osvajač Evrokupa nije se uplašio ni zaostatka od 25 poena u Madridu posle 15 minuta, kada je na semaforu pisalo 44:19. Mnogi bi posle takvog otvaranja doživeli pravi debakl, ne i Monako koji je dodao gas u nastavku i bio nadomak senzacije. Na rezultat 30:12 posle uvodne četvrtine Monako je reagovao serijom 15:2 između druge i treće deonice, čime se vratio u igru. Četiri trojke od četvorice različitih igrača razgoreli su nadu u apsolutni preokret, čak je nakratko poveo rezultatom 83:81, ali je Real uspeo da zaustavi nalet protivnika i ipak slavi. Gosti su ostali bez poena iz igre u poslednja tri minuta što je napravilo definitivnu razliku.

Logično, povratnik iz NBA lige Majk Džejms prva je violina Monaka. Protiv Reala 24 poena (6/10 za tri) i 10 asistencija uz po tri skoka i ukradene, te četiri izgubljene lopte za indeks 34. Barseloni je ubacio 16 poena, uz pet skokova, četiri asistencije, dve ukradene i opet četiri izgubljene lopte. Vil Tomas ga je u oba meča najviše pratio, zatim Leo Vesterman, dok je ostalima ponestalo goriva. Monako se 45 minuta “gazio” sa najskupljim timom Evrope, ali je jedna greška napravila razliku. Alfa Dijalo je na 54 sekunde do kraja prodao fintu šuta čuvaru i krenuo u prodor, ali je na trenutak doživeo pomračenje. Napravio je očigledne korake i propustio veliku šansu da donese prednost svojoj ekipi. Kori Higins je potom sa linije penala odlepio Katalonce i obezbedio im pobedu.

Zvezdan Mitrović (©Star Sport)

Ono što je Kazanju došlo, sada se vratilo Monaku koji opet nema razloga da žali. Iz četiri utakmice skor 2-2 dolazi kao premija za tim koji je napravio brdo promena tokom leta. Bila je to jednostavno potreba, s obzirom da je ekipi nedostajalo evroligaškog iskustva, mada je zadržao prošlogodišnji kostur. Dobio je Mitrović dva potpuno različita tipa plejmejkera sa Leom Vestermanom i Parisom Lijem, MVP finala Evrokupa Rob Grej dobio je snažnu podršku u Danilu Anđušiću, dok se Donatas Motiejunas vratio u Evroligu posle skoro deset godina. Donta Hol je doneo mišiće u unutrašnju liniju, a Brok Motum iskustvo. Ibrahima Faje je lice Mitrovićeve filozofije s košarkom punom energije, defanzivne čvrstine i brzine.

Zato ne treba da čudi što Monako igra ovako dobro…

S druge strane to nije slučaj s minhenskim Bajernom. Dobio je Andrea Trinkijeri sve što je tražio ovog leta, mada je možda neplanirano napravio veliki broj promena, a posledica toga je da rezultata – nema. Bez pobede u četiri utakmice, mada je Bajern sve okršaje izuzev Barselone koja je dominantno slavila u Minhenu završio na jedan do dva poseda. U Tel Avivu bilo je 68:69, u Kazanju 70:73 i Sankt Peterburgu 71:79.

Vladimir Lučić (©Star Sport)

Sve bi verovatno bilo drugačije da je sve te utakmice igrao Vladimir Lučić. Kapiten Bajerna i jedan od dvojice najzaslužnijih uz Vejda Boldvina što je Bajern prošle sezone ispisao istoriju i igrao u četvrtfinalu još vuče povredu zbog koje nije debitovao. I to jako boli minhenski sastav, jer je svaki put nedostajao Lučić kao energetski katalizator i lider na parketu da pokrene ekipu i donese tu presudnu dozu samopouzdanja i kvaliteta. Nije ni raspored baš bio na Bajernovoj strani, ali svakako ostalo je tu još dosta posla. Ognjen Jaramaz se još navikava na elitni rang, Kori Volden napravio je iskorak posle Crvene zvezde, Dešon Tomas svojim iskustvom pleni, baš kao i Ogustin Rubit, dok je Darun Hilijard udarna igla sada kada nema Boldvina, a Lučić je još van stroja.

Nije drama, praktično svaki put bilo je “zamalo”, tako da ima sasvim dovoljno vremena da Bajern pokaže prošlosezonsko lice i skida skalpove evropskim velikanima.

Prijatno iznenađenje je i Olimpijakos koji lepo živi posle kraja ere Vasilisa Spanulisa i sada deluje kao da je prekaljeni as svojom pojavom čak opterećivao tim. Real Madrid je imao odlično leto na tržištu i dobar deo posla završio je relativno brzo, pa bismo Blankose opet mogli da gledamo s najozbiljnijom ulogom pri vrhu tabele, dok Panatinaikos ni kod Dimitrisa Priftisa ne izgleda dobro. Manjak para spustio je granicu željenog kvaliteta, pa tako parketom dominiraju Janis Papapetru i Deril Mejkom, dok Nemanja Nedović još oseća posledice dugog oporavka od virusa korona.

Dosta je iznenađenja priredila Evroliga na samom početku, što garantuje još jednu zanimljivu sezonu…

ŠAMPIONI EVROPE U SEZONI ODBRANE TITULE

2001/02: Kinder Bolonja (4-0)

2002/03: Panatinaikos (2-2)

2003/04: Barselona (4-0)

2004/05: Makabi Tel Aviv (4-0)

2005/06: Makabi Tel Aviv (2-2)

2006/07: CSKA Moskva (3-1)

2007/08: Panatinaikos (4-0)

2008/09: CSKA Moskva (4-0)

2009/10: Panatinaikos (3-1)

2010/11: Barselona (3-1)

2011/12: Panatinaikos (3-1)

2012/13: Olimpijakos (2-2)

2013/14: Olimpijakos (4-0)

2014/15: Makabi Tel Aviv (2-2)

2015/16: Real Madrid (2-2)

---------------------------------------

2016/17: CSKA Moskva (4-0)

2017/18: Fenerbahče (2-2)

2018/19: Real Madrid (4-0)

2019/20*: CSKA Moskva (4-0)

2020/21**: CSKA Moskva (2-2)

2021/22: Anadolu Efes (0-4)

* - Sezona nije završena zbog pandemije virusa korona

** - CSKA i dalje bio aktuelni šampion Evrope