Čim je prpa, Italijani se mentalno raspadnu

Davno beše leto 2021. kad su se Italijani ovenčani slavom vratili iz Londona. Tad su postali prvaci Evrope, dostignu najvišu tačku još od 2006. i Mundijala u Nemačkoj, ali u poslednje četiri godine nezadrživo grabe – nazad.

Propustili su Svetsko prvenstvo u Kataru, loše su izgledali na minulom EP, a rizikuju da ostanu i bez trećeg vezanog plasmana na završnu smotru najkvalitetnijih planetarnih selekcija, jer su pre Dohe propustili da vide i Rusiju. Sad im „visi“ mesto u Severnoj Americi (moraće da igraju martovski baraž), zbog čega se deo tamošnje javnosti opravdano pita da li Azure ne bi smeli da tretiramo kao fudbalsku silu na teritoriji Starog kontinenta. Makar u poslednje vreme.

„Više bih voleo da nas je Norveška od početka do kraja naučila fudbalskoj lekciji, možda bih je bolje prihvatio. Zato i dalje verujem da ako se poboljšamo, možemo reći šta mislimo. To je bolno žaljenje zbog svega što nam se desilo“, rekao je Đenaro Gatuzo posle debakla na San Siru u poslednjem kolu kvalifikacija.

Ne, nije samo zbog 1:4 u Milanu. Bilo je i 0:3 u Oslu. Bilo je mučenje u Kišinjevu pre nekoliko dana sa malenom Moldavijom, pa pobeda na „mišiće“ u ludoj završnici meča sa Izraelom. Previše uzoraka da bismo poraz od Skandinavaca nazvali slučajnim. Jednostavno, Italija igra slabo. Veliko je pitanje da li može bolje. Ako može, koliko...

„U ovom trenutku, imamo toliko toga što nas opterećuje. Nismo se kvalifikovali za poslednja dva izdanja Svetskog prvenstva i to ne smemo potceniti.Istovremeno, ne smemo se toliko obeshrabriti pri prvom znaku problema. Moramo više da verujemo u sopstvdene sposobnosti i ne smemo se ograničavati na to da radimo samo najnužnije stvari kada počne da kreće po zlu“.

A mnogo toga u selekciji je naopačke postavljeno. Počev od selektora, jer je neshvatljivo da Đenaro Gatuzo, koji nigde nije imao zapaženih uspeha dobije šansu na klupi gromade kakva je reprezentacija Italije. Onda igrači, naročito u ofanzivnom delu tima. Bogu plakati. Čak novinari postavljaju i pitanje manjka liderstva u svlačionici, što je povezano za karakterom.
„Nije dovoljno imati lidera, u ovim trenucima moramo ostati ujedinjeni. Ono što me najviše ljuti je to što u drugom poluvremenu meča sa Norveškom izgradnja napada iz poslednje linije nije bila tečna. Već od početnog udarca u tom delu utakmice ste mogli osetiti da se nešto promenilo. Ako se plašite da napravite grešku, igrate sa ručnom kočnicom, a mi to ne možemo sebi da priuštimo.“

Publika je opravdano nezadovoljna. Navijači koji su putovali prošle sedmice u Moldaviju pevali su igračima „Zaslužujemo više“. Naravno da niko realan nije očekivao pobedu od devet razlike protiv Norvežana, ali malo drugačiji pristup, malo više krvi, malo više borbe... To nedostaje.

„Na kraju prvog poluvremena susreta na San Siru, bio sam zadovoljan kako su nas navijači podržavali. Postoji svest da ljudi vole ovaj tim, ali priča više nije dovoljna. Bilo je to veče koje niko nije zaslužio, posebno oni koji su došli ovde da nas bodre. Nadamo se da ćemo svim našim navijačima pružiti radost. Izvinjavamo im se navijačima zbog četiri gola koja smo primili. Težak je to udarac za sve nas. I prava je šteta što smo ovako prošlo, jer smo odigrali veoma dobro prvo poluvreme, a loše drugo. Za tim najviše žalim. Utakmica se promenila kada su gosti šutirali na gol u prvim sekundama drugog poluvremena, osećali smo se malo slabo, dali smo im prostora.“

Azuri imaju toliko problema da ponekad deluje da ne znaju koji bi prvo trebalo da reše.
„Ne mislim da je bio fizički problem, jer smo po povratku iz svlačionoica, u roku od 30 sekundi, omogućili šansu, a zatim se povukli i oni su počeli da preuzimaju kontrolu. Onda počnete da trčite na drugačiji način. Nije bio problem sa kondicijom. Možda je više zabrinjavajuće što smo se mentalno raspali posle tako uverljivog prvog poluvremena. Izvinjavamo se navijačima i preuzimamo odgovornost. Ovo je bila veoma važna utakmica za mene, igrali smo protiv jakog tima i pobeda je mogla da podigne mentalitet da napravimo sledeći korak. Nismo uspeli. Ne možemo se raspasti i osramotiti kao što je bio slučaj u nedelju, na prvi znak teškoće. Isto tako, ne smemo se toliko uplašiti i povući, jer već pri prvom neuspehu gubimo samopouzdanje“, dodao je Đenaro Gatuzo, selektor Italije.