Crtice iz Moskve: Kuzmić dvocifren posle 23 meseca, Ivanović osetio da može, Holins još traži ritam
Vreme čitanja: 7min | sub. 16.10.21. | 08:55
Najveća Radonjićeva pobeda nakon CSKA biće ako održi radnu temperaturu svom centru duži vremenski period i dotera dvojicu spoljnih igrača da budu korisni u više segmenata
Odmah pošto je spuštena zavesa na utakmicu u Moskvi, počela je priprema za regionalni derbi protiv Cedevite Olimpije. Na izlasku iz Megasport Arene javile su se pomešane emocije. Crvena zvezda je ponosna, ali poražena.
Ovaj je svakako drugačiji od, na primer, onog od Igokee jer je Crvena zvezda uradila sve kako je trebalo. I teško da je mogla nešto više protiv ekipe koja bez Nikole Milutinova, Toka Šengelije i Marijusa Grigonisa ima ozbiljnu širinu, a iznad svega dvojicu klasnih igrača u Vilu Klajburnu i Alekseju Švedu koji su podigli kvalitet ekipe i na kraju presudili Zvezdi. Zato niko šampionu Jadranske lige ne može da oduzme pravo da oseća unutrašnje zadovoljstvo, ma koliko se u glavama vrti misao da je CSKA bio zreo da padne u desetom međusobnom susretu na moskovskom parketu.
Izabrane vesti
19.00: (1,25) Budućnost (17,0) Igokea (4,40)
Posle dva sata rvanja za svaki poen Crvena zvezda zaslužila je respekt standardnog učesnika Fajnal fora Evrolige, što i te kako zna da prija čak i kada rezultat nije povoljan. Pogotovo je značajan psihološki uticaj u momentu kada je odigrana četvrta utakmica u osam dana i čeka se da sat otkuca 21 čas u nedelju. Nije fraza, Crvenoj zvezdi je u Moskvi i te kako bilo važno da ostavi dobar utisak, da pokaže da može da se meri s kremom evropske košarke, da dobije potvrdu dobrog rada u danima kada je najteže biti u hali i spremati se u kontinuitetu za naredne obaveze. Zvezda polako vraća respekt koji se pomalo izgubila u prethodnim godinama i to je ono što su ljudi u klubu neprestano ponavljali od letos - da im je želja da poprave utisak, s obzirom da su prošlu sezonu završili na pretposlednjem mestu, jedino ispred Himkija.
Što se utakmice tiče, Dejan Radonjić video je nešto čime može da bude zadovoljan. Ne samo zbog toga što je ekipa zadržala traženi nivo organizovanosti na obe polovine, već i pojedinačni učinak koji hrabri. Ognjen Kuzmić i Nikola Ivanović polako hvataju takmičarsku formu, što bi zapravo moglo da bude višestruko korisno za tim. Sinoćni meč pokazao je da kod nekih igrača daleko plafon, a njihov uspon apsolutno je neophodan kako bi Crvena zvezda zadržala etiketu najbolje odbrane Evrope i takmaca kojeg bi sada svi radije izbegli.
O tome je bilo reči i posle Laktaša. Poraz dođe i prođe, važno je ono što ostane posle. Jedan loš dan otkrio je koliko Crvenoj zvezdi zapravo nedostaje kadrovska širina u kompleksnoj situaciji, kada pripreme nisu odrađene kako je prvobitno zacrtano, a trojica igrača još čekaju zeleno svetlo od doktora da se vrate u sistem. Erona Vajta čeka dug oporavak, Majk Cirbes je prošao test opterećenja, ali će narednih dana biti na posmatranju kako povratak treninzima ne bi izazvao kontraefekat, dok Branko Lazić tek sledeće nedelje može da se priključi timskom radu, pod uslovom da sve dotad bude kako treba.
Zato je Crvenoj zvezdi neophodno da dobije više od igrača koji od početka jedini drže konstantu, a to su Nikola Kalinić i Nejt Volters. Luka Mitrović se iskristalisao kao dobro rešenje u novoj ulozi, mada se protiv CSKA nije snašao i nikako mu nije prijala centarska pozicija na ovom meču. U grču je odigrao duele protiv Johanesa Fojtmana, što mu je oduzelo napadačko samopouzdanje, a blokada Vila Klajburna potpuno ga je izbacila iz koloseka. Zato se s oduševljenjem gledalo na sve što Ognjen Kuzmić radi na parketu. Impresivna rola gotovo zaboravljenog srpskog centra podsetila je na formu koja ga je dovela do reprezentativnog dresa, ali i transfera karijere u Real Madrid.
Koliko je samouvereno i sigurno izgledao Kuzmić na terenu potvrđuje činjenica da mu je ovo bila prva dvocifrena partija u Evroligi posle bezmalo dve godine! Tačnije - 23 meseca. Toliko je vremena prošlo od one utakmice protiv Albe u Berlinu, kada je skupio 10 poena za 17 minuta.
Pošto se oporavio od posledica teške saobraćajne nesreće dugo je tražio sebe na košarakškom borilištu i izuzev sekvenci kada je samo zaličio na najbolju verziju sebe, centar iz Doboja uglavnom je tanjio živce navijačima. Prošle sezone nije postigao bar 10 poena ni u jednom meču ABA i Evrolige, a praktično sve do povratka Dejana Radonjića njegove igre bile su na marginama. Ovog je leta radio mnogo na sebi, posvetio se individualnom napretku i u kombinaciji sa časovima kod trenera s kojim je igrao najbolju košarku vidi se reakcija.
Daleko je to još od bilo kakvog pompeznog vraćanja na staze stare slave, ali juče je Ognjen Kuzmić podsetio mnoge koliko zapravo može da bude koristan. Dobro je gradio pozicije u reketu, svaku dobijenu loptu je znao da iskoristi i položi na obruč bez nepotrebnog komplikovanja, uz to je dobro anticipirao situacije u obe faze, što je dovelo do toga da i ofanzivni skokovi budu produktivni. Takvim odnosom prema igri Kuzmić ne samo što diže sebi rejting i samopouzdanje, već utiče da se i njegovi saigrači osećaju komfornije kada je on u blizini. Ono zakucavanje nakon promašaja Nikole Kalinića za 69:69 potvrđuje tezu njegove sveprisutnosti, ali je i nešto što se dugo nije videlo.
Nije samo protiv CSKA, Kuzmić je dobro koristio minute na otvaranju sezone protiv Splita, a pogotovo u derbiju kada je Budućnosti spakovao 13 poena, uz šest skokova i bio jedan od najkorisnijih igrača na parketu. U Laktašima se stopio u sivilo ekipe, sa produženim efektom u susretu sa Žalgirisom, posle kojeg se samo pričalo o onom slabom izbačaju na poluhorogu kada lopta nije stigla ni do obruča. Sve eventualne propuste ispravio je u petak uveče.
Nikola Ivanović je u drugačijoj poziciji. Posle dobrog izdanja u Istanbulu i najboljeg debitantskog nastupa za jednog košarkaša Crvene zvezde u novijoj klupskoj istoriji na otvaranju Jadranske lige, Ivanović je udario u nevidljivi zid koji ga konstantno sputava da pokaže zašto se smatra jednim od najboljih spoljnih igrača regiona poslednjih godina. Ušao je u kontraritam i zapeo. Promašaj za promašajem – protiv Budućnosti i Žalgirisa po 0/7 iz igre – terao ga je da sve više razmišlja o narednom potezu, da donosi pogrešne odluke. I sam je uoči puta za Moskvu priznao da nije zadovoljan kako izgleda na parketu, te da mu je potrebno jedno dobro veče da se ponovo oseti bitnim. To je dobio sa rolom protiv CSKA.
Svojih skoro 16 minuta na parketu iskoristio je vrlo dobro, ubacio 10 poena (4/8 iz igre, 2/5 za tri), uz pet iznuđenih faulova, četiri skoka i jednu asistenciju. Proradio je! Počeo je da pogađa šuteve i vraća rutinu. Počev od trojke za 19:15 nedugo pošto je ušao na teren, preko lepe asistencije iz pika za Luku Mitrovića, do nekih solidnih poteza u nastavku. Usporila ga je nakratko ona blokada od Džoela Bolomboja s otvaranja druge četvrtine jer je slabo ušao u taj duel, ali nije dozvolio da potone, već je zadržao solidan tempo iz kojeg sada može da gradi nešto više. Svi u Zvezdi, a ponajviše on zna da može daleko više i da nije slučajno što su saigrači dočekali njegov potpis s velikim uzbuđenjem. Razumevanja u ekipi ima, Evroliga je za njega novost jer ono što je uspeo da oseti od elitne klupske košarke u Budućnosti pre teške povrede praktično je zanemarljivo. Još se navikava na nove okolnosti, veći kvalitet i koliko neumoljiva ume da bude “mašina“ kada su u kombinaciji domaće takmičenje i Evroliga. Što je daleko više od onoga što dobijete kada igrate Evrokup.
Kod Ostina Holinsa i dalje samo mogu da se vide varnice, ne još buktinja koja treba da osvetli Zvezdi put ka novim pobedama. No, razloga za brigu nema. Bar ne još. Holins se konceptualno savršeno uklapa u Radonjićevu viziju košarke i nema spora da sve trenutne nedostatke u napadu pokušava i često uspeva da nadoknadi kroz čvrstu odbranu kojom upotpunjava sliku, tako što na primer Alekseju Švedu nije dao da diše u prvom poluvremenu. Isto tako nije sporno da nekadašnji igrač Zenita može bolje. Ne toliko da se od njega očekuje da postiže 15 ili 20 poena svaki meč, ali da bude lucidniji u fazi napada, odlučniji sa loptom u rukama i napadne protivnika, odnosno da ne upada u vrtlog tapkanja bez osvojenog upotrebljivog prostora. Kvalitet postoji, video se kroz način na koji je rešio Šveda u ranoj fazi utakmice onom fintom, te kako se snašao protiv Johanesa Fojtmana s pogotkom za tri preko ruke, ali je zatim i pao kada se susret lomio. Posle ukradene lopte i pogotka Nejta Voltersa za 71:69 izgoreo je u želji da ispadne heroj. Vezao je tri promašaja, čak sebe nepotrebno dovodio u nepovoljne pozicije, što je CSKA pretvorio u kapitalnu razliku i obezbedio trijumf.
Nedovoljno je veliki uzorak da bi se o nečijim kvalitetima sudilo u negativnom kontekstu, svako ko nosi dres Crvene zvezde ima dovoljno vremena da podigne nivo i postane upotrebljiv. Najveća Radonjićeva pobeda nakon CSKA biće ako održi radnu temperaturu svom centru duži vremenski period i dotera dvojicu spoljnih igrača da budu korisni u više segmenata. Već u nedelju uveče neke stvari mogle bi da budu jasnije.