Nikola Topić za Mozzart Sport: Zlato obaveza kad igraš za Srbiju! Znao sam da Španija pada kada sam zakucao

Prošlo je nešto više od jedne sedmice otkako je juniorska reprezentacija Srbije osvojila evropsko zlato i učinila naciju ponosnom. Selektor Nenad Stefanović je za kratko vreme uspeo da sklopi pobedničku ekipu, spremnu da se ravnopravno potuče sa dvostrukim uzastopnim šampionom Evrope i pred punim Čairom dođe do najsjajnijeg odličja posle pet godina čekanja.

Ekipa je napravila veliki podvig, a Nikola Topić je sa punim pravom uzeo MVP priznanje i mesto u idealnoj petorci zajedno sa Bogoljubom Markovićem, koji je uz Filipa Jovića, Mitra Bošnjakovića, Andreja Mušickog i ostale podelio veliki teret.

Topić je igrama očarao košarkašku javnost i pokazao da ima potencijal da napravi nešto veliko u budućnosti. Dok se odmarao od aktivnog leta, uskoro punoletni plejmejker sumirao je za naš sajt utiske posle Evropskog prvenstva.

"Prošlo je nekoliko dana od turnira i tek sada sam postao svestan koliko veliku stvar smo napravili. Vratili smo zlato posle nekoliko godina i stvarno mi je mnogo drago što smo to baš bili mi", počeo je Topić razgovor za Mozzart Sport.

Kada si osetio da možete da se oduprete Španiji koja je bila označena kao favorit i da uzmete zlato?

"Kad sam zakucao (krajem prve četvrtine)".

Stvarno?

"Da, jer stvarno retko zakucavam, iako mogu poprilično visoko da se odrazim. Zakucavanje i polaganje su dva poena tako da mi je stvarno svejedno, ali u toj situaciji sam osetio potrebu da dignem ekipu i hteo sam da znaju da sam spreman da dam dvesta odsto sebe da pobedimo".

Verovatno su te već pitali kakav je osećaj biti MVP, zato ćemo malo drugačije - kako ti gledaš na MVP priznanje, šta za tebe predstavlja isto? Jasno je da su timski rezultat i zlato najvažniji, ali ovo je ipak najveće individualno priznanje za jednog igrača...

"MVP priznanje je ovoga puta zajednička nagrada. za tim i za fenomenalnu publiku u Nišu. Mi smo igrali srcem, borili smo se za svaku loptu na terenu, a publika je to prepoznala i davala nam na svakoj utakmici ogromnu energiju. Za mene MVP priznanje je nagrada za dosadašnji trud i velika motivacija za dalji rad".

Selektor je posle finala rekao nekoliko zanimljvih stvari, pre svega da je stvoreno "12 ratnika, spremnih da poginu jedni za druge". Kako ti gledaš na sve to iz ugla igrača, koliko ste zaista kliknuli kao ekipa?

"Jeste, stvarno je tako bilo. Svi smo znali svoje uloge, podredili smo se svi timu, ponašali smo se kao najveći mogući profesionalci, što je za svaku pohvalu. Mislim da smo zbog toga i osvojili turnir, jer smo bili tim".

Nenad Stefanović je takođe rekao da ste se "iznenadili koliko ste malo trenirali". Da li ste zaista tako malo vremena proveli u radu?

"Iskreno, imali smo sasvim druga očekivanja u pogledu treninga i inteziteta, ali desilo se upravo suprotno. Uglavnom sam ja kao kapiten govorio da možemo da uradimo još jedan set (vežbi), još malo da odigramo, posle sam i kod ostalih igrača video tu želju. Meni je stvarno izgledalo malo, ali eto ispalo je sve dobro".

MVP zvanje nije (uvek) garancija uspeha: Srbija ne sme da ispusti Topića, Evropa preko decenije čeka veliko ime

Sedlaček: Ova generacija podseća na onu iz Novog Sada 2007, uz Topića ima još igrača vrednih pažnje

Kakav je Nenad Stefanović kao trener i selektor? Mnogi kažu da je drugačiji u odnosu na druge trenere...

"Jako je posvećen svom poslu, pravi profesionalac koji prati današnje trendove. Tačno zna kad šta i u kojim situacijama treba da kaže i kako da se ponaša u istim. Veliki je motivator, prijali su nam njegovi motivacioni govori pred početak utakmica".

Na čemu se najviše radilo tokom mesec dana priprema i turnira, da li ste više vremena provodili zajedno u druženju, upoznavanju sa selektorom i stručnim štabom? Ukratko - šta je tajna tako dobre kohezije koja se videla među vama na Evropskom prvenstvu?

"Uglavnom na uigravanju između nas, prihvatanje novog stručnog staba. Bilo je dosta vremena adaptacije, ali mislim da je sve prošlo u najboljem mogućem redu. Naravno, stalno smo provodili vreme zajedno, uveče u šetnjama do grada i igranju društvenih igara".

A, da li ste osećali obavezu da napadnete zlatnu medalju na svom parketu, u Nišu?

"Kada igrate za Srbiju cilj je uvek zlato. Iskreno, jesam osećao obavezu, ali nikad mi to nije stvaralo neki dodatni pritisak. Samo sam igrao, davao sto posto sebe i uživao u tome. Siguran sam da su i ostali tako razmišljali. Nismo išli predaleko sa tim razmišljanjima, uvek smo gledali sledeću utakmicu, sledeći trening nismo razmišljali dva stepenika unapred".

Vi ste kao generacija zajedno već nekoliko godina, da li osećate da možete kolektivno da se dignete na sledeći nivo, seniorski? Jasno je, naravno, da to nije lako, pogotovo jer su se neke ranije generacije, da tako kažemo, izgubile u prelazu iz juniora u seniore.

"Da, poznajemo se i više od četiri godine, igramo jedni protiv drugih isto toliko. Veoma se dobro znamo između sebe, hemija prošle dve godine je bila neverovatno dobra i to smo samo preneli na ovu. Iskreno, osećam da svi momci mogu da igraju seniorsku košarku. Svi imamo talenat, dobru radnu etiku, posvećenost i samo je pitanje da li ćemo tako nastaviti, kao što smo i dosad. Ako nastavimo, uopšte se ne brinem ni za koga".

Ko su momci koji su pokorili Evropu: Zvezdini i Megini biseri, osvajač Evrolige sa Realom, trio iz Čačka...

Mnogo se pričalo o tebi i tvojim igrama mesecima, u centru si pažnje medija ne samo u Srbiji, već i celoj Evropi. Da li se obazireš na sve to i kako gledaš na to što se tvoje role posebno prate?

"Lepo je biti u centru pažnje, prija kad si dete i kad čitaš o sebi, ali to za mene nije u prvom planu. Mnogo sam bio zastupljen u medijima u prethodnom periodu i zaista ne volim to. Trudim se da ne čitam komentare ljudi koji pišu i komentarišu. Imam porodicu, prijatelje, trenere sa kojima pričam i stvarno mi nisu potrebna druga mišljenja".

Mega je već objavila da stižeš na pozajmicu, kakvi su ti planovi za narednu sezonu?

"Plan za sledeću sezonu je samo da radim naporno i svaki dan napredujem treningom, pa onda i na utakmicama".