MVP zvanje nije (uvek) garancija uspeha: Srbija ne sme da ispusti Topića, Evropa preko decenije čeka veliko ime

Godinama srpskoj košarci nije svanulo jutro lepše jutro od ovog - ponovo imamo zlatnu generaciju na krovu Evrope!

Mimo svih očekivanja - predviđanja su bila da će Španija ili Francuska ići do kraja - tinejdžeri predvođeni Nenadom Stefanovićem pregazili su konkurenciju i posle pet godina doneli najsjajniju medalju u Kuću košarke. Niš je sinoć blistao od ponosa, a Srbija dobila valjan razlog da veruje u bolje sutra, da budućnost nije tako crna kakvom je mnogi vide... Najviše mesto na postolju pripalo je ponovo Srbiji, peti put od osamostaljenja države, a naša deca pokupila su i najvažnija priznanja! Apsolutno zasluženo Nikola Topić poneo je epitet MVP turnira, dok je sa njim mesto u idealnoj petorci zauzeo i Bogoljub Marković iz Mege.

Nisu samo Topić i Marković zaštitna lica prve medalje srpske košarke ovog leta - ne zaboravljamo, naravno, naše basketaše - jer je Mitar Bošnjaković izrastao u nacionalnog heroja simultankom protiv "svojih" Španaca u ključnim trenucima, dok su Andrej Mušicki, Pavle Mišić, Aleksa Ristić, Pavle Nikolić i ostali, svako na svoj način, dali ogroman doprinos zlatnom usponu Srbije i zauvek urezali svoje ime u uspeh čiji ćemo eho i pozitivne efekte, nadamo se, dugo osećati.

Da bismo mogli da ubiramo plodove jučerašnjeg zlata, moramo da vodimo računa o onima koji su nas i doveli na evropski tron. MVP Topić je u poslednjoj godini nebrojano puta pokazao da je prevazišao okvire juniorske košarke, to se ponovo jasno videlo u Nišu svih prethodnih dana, čak i da mu je potreban veći izazov od Košarkaške lige Srbije... Pominje se od ranije da će u Megu na pozajmicu, gde bi dobio šansu da zaigra Jadransku ligu, ali on je izvorno i dalje košarkaš Crvene zvezde koja drži ključ nastupa u Evroligi.

Ko su momci koji su pokorili Evropu: Zvezdini i Megini biseri, osvajač Evrolige sa Realom, trio iz Čačka...

Sedlaček: Ova generacija podseća na onu iz Novog Sada 2007, uz Topića ima još igrača vrednih pažnje

Sin čuvenog košarkaša crveno-belih četvrti je srpski MVP u proteklih 25 godina. Pre Topića najkorisnijim igračem turnira proglašeni su Dragan Labović u Beogradu 2005, Nikola Mišković 2017. u Slovačkoj i Marko Pecarski godinu dana kasnije u Letoniji. Nažalost, pošto su prigrlili najvažniji individualni trofej, Topićevi prethodnici nisu išli projektovanim razvojnim putem, ka zvezdama evropske košarke.

To ponajviše važi za Dragana Labovića. Svojevremeno možda i najtalentovaniji košarkaš svoje generacije, nikada nije postao zvezda evropske košarke. U mlađim kategorijama bio je apsolutna zver, osvojio je pet zlata za šest godina! Bio je pionirski prvak 2001, kadetski 2003, juniorski 2005, te šampion Evrope u konkurenciji do 20 godina 2006. i 2007. godine. Konkretno, na turniru u Beogradu Labović je Turskoj u finalu spakovao 21 poen, a takmičenje je završio sa prosekom od 14,1 poena i 8,5 skokova, što mu je donelo MVP nagradu. Njegova reprezentativna karijera svedena je na mučenje u Španiji tokom Evrobasketa 2007. godine. Kod Zorana Slavnića nije imao veliku mnutažu, a Srbija je takmičenje završila u grupi sa tri poraza. Bio je na širem spisku kandidata za kvalifikacije za Evrobasket 2013, ali ga je tadašnji selektor Dušan Ivković ubrzo odstranio. Ta se priča, nažalost, pretvorila u fijasko, pošto je Labović kasnije optuživao legendarnog Dudu da je bio "pod pritiskom jedne menadžerske agencije". Više nikada nije bio u reprezentaciji, a karijera mu je posle FMP i čačanskog Borca išla preko Nemačke i Rusije, do Turske, Libana, Rumunije, do Makedonije i Finske gde se penzionisao 2019. godine...

Nikola Mišković i Marko Pecarski su i dalje mladi, pa je još rano da se donosi konačni sud o njihovim karijerama. Mišković je vodio Srbiju do zlata 2017. godine sa prosekom od 12,6 poena, 5,9 skokova i 1,3 asistencije. U utakmici za zlato igrao je vrhunsku košarku, pogotovo u drugom poluvremenu i skupio 23 poena, četiri uhvaćene i dve podeljene lopte. Nagrađen je zvanjem igrača turnira i mestom u startnih pet. Posle toga je usledio pad. Dve godine kasnije bio je član selekcije do 20 godina koja je ispala u B diviziju, a iako je odlično počeo seniorsku karijeru u Megi, ubrzo je i tu usledio hod silaznom putanjom. Posle kratkog izleta u Poljsku gde je bio igrač Arke, u novembru 2021. seli se u Podgoricu, da bi naredne godine potpisao za Apolon sa kojim se rastao posle samo tri meseca. Prošlu sezonu proveo je u ekipi Estija Menorka iz treće španske lige.

Pecarski je, za razliku od nekadašnjeg saigrača Miškovića, uspeo da opstane u višem rangu seniorske košarke. MVP sa Evrobasketa 2018. godine, gde je bio ajbolji strelac i skakač - baš kao i dve godine ranije na U16 prvenstvu - dominantno je predvodio Srbiju do zlata u Letoniji sa bezmalo 25 poena u proseku i dabl-dabl učinkom sa 11 skokova, uz 2,3 asistencije! Finale protiv domaćina turnira završio je sa 34 poena i 13 uhvaćenih lopti. Jednostavno, bio je nezaustavljiv. Ipak, kada je u pitanju klupska karijera, ne uspeva da se "skrasi". Od Mege, preko Bajerna, do Partizana, FMP, Borca i Mornara u kojem je bio jedan od najboljih igrača i dabl-dabl mašina. Ali, još nije uspeo da dostigne evropske visine, mada je tome znatno bliži od Miškovića u ovom trenutku.

“To bi trebalo da bude opomena za sve nas. Kada smo pominjali prvenstva 2017. i 2018. godine, imali smo na oba turnira MVP nosioce. Prvo Miškovića, pa Pecarskog. Treba da se zapitamo gde su oni sada i šta se to promenilo u njihovim karijerama za pet-šest godina, šta se desilo da izađu iz juniorskih u seniorsku kategoriju i ne budu nosioci reprezentacije. Sada imamo Topića koji ima 18 godina i nadam se da ćemo za pet godina moći da pričamo o njemu kao o A reprezentativcu, mada je već i sada bio jako blizu debiju. Ima tu još igrača koji su vredni pažnje i čije vreme dolazi“, rekao je na ovu temu Marin Sedlaček za Mozzart Sport.

Gledajući osvajače svih MVP nagrada u proteklih 25 godina, primetan je trend pada u kvalitetu. Evropa više od decenije čeka na uticajnijeg košarkaša u evropskim i svetskim okvirima. Posle Aleksa Abrinesa i Darija Šarića, zvanično najkorisnijih igrača turnira iz 2011. i 2012. godine, samo su Frank Nilikina i Santijago Aldama otišli do NBA lige. Nilikina, inače MVP iz 2016, redovan je u reprezentaciji Francuske, pomogao je osvajanju svetske bronze 2019. i olimpijskog srebra u Tokiju, bio je velika nada Strazbura i 2017. Niksi su ga birali kao osmog pika na draftu posle čega je odmah otišao preko Atlantika, s tim da ne može da se kaže da je igrač od velikog uticaja... Aldama, koji je 2019. poneo MVP priznanje, je posle dve godine na univerzitetu Lojola izašao na draft 2019. i bio izabran kao 30. pik od strane Jute, mada je ubrzo trejdovan u Memfis gde i nastupa prethodne dve godine. Prošla sezona mu nije bila loša sa devet poena, 4,8 skokova i 1,3 asistencije za skoro 22 minuta na parketu. Sa Grizlisima je stigao do plej-ofa. Za Crvenu furiju još nije zaigrao na velikim takmičenjima.

Posle Abrinesa i Šarića, u narednim godinama dolaze Kenan Sipahi, Egemen Guven, Vasilis Haralampopulos, te Izan Almansa, od kojih niko ne nastupa u Evroligi! Tačnije, posle Nilikine do Nikole Topića niko nije odigrao ni minut u elitnom klupskom takmičenju. I to je poražavajuće... A, sve su to bili momci sa etiketama velikih talenata. Poražavajuće je, ako se uzme da su godinama ranije MVP nagrade uzimali asovi kao što su Ćaćo Rodriges, Toni Parker, Nikola Batum, Jonas Valančijunas, Erazem Lorbek...

Selektor Stefanović posle zlata: Dominantno! Stvorili smo 12 ratnika spremnih da poginu jedan za drugog

Reč junaka – Topić: Ništa bez publike; Bošnjaković: Nosim zlato u Španiju sa osmehom

Za kraj, još malo o juniorskoj reprezentaciji Srbije kroz prethodne generacije. Ako izađemo iz MVP okvira i proširimo listu igrača na one koji su se našli u idealnom timu jednog turnira za igrače do 18 godina, samo je Vasilije Micić ostvario vrhunsku karijeru. Filip Petrušev je na dobrom putu da napravi nešto veliko, Stefan Lazarević igra stabilno Evroligu u Crvenoj zvezdi, dok su Dejan Musli (2009), Nikola Silađi (2010), Nenad Miljenović (2011), Nikola Janković (2012), Nikola Radičević (2012), Nikola Mišković (2017), Marko Pecarski (2018) i Ilija Milijašević (2022) našli uhlebljenje u različitim nivoima evropske košarke.

Zato Nikolu Topića Srbija ne bi smela da ispusti. Već da ga čuva, neguje i pruži mu šansu. Ne samo njemu, već i ostalim momcima iz niške zlatne ekipe, kao i ostalim talentima projektovanim da nose srpsku košarku u budućnosti. Jer, kako Nenad Stefanović reče posle finala, za mesec dana napravio je grupu od "12 igrača, spremnih da poginu jedan za drugog". Dakle, sve je u pristupu...

OSVAJAČI MVP NAGRADE - EVROPSKO PRVENSTVO DO 18 GODINA

1998 Sani Bečirović (Slovenija)

2000 Toni Parker (Francuska)

2002 Erazem Lorbek (Slovenija)

2004 Serhio Rodrigez (Španija)

2005 Dragan Labović (SCG)

2006 Nikola Batum (Francuska)

2007 Kosta Kufos (Grčka)

2008 Donatas Motejunas (Litvanija)

2009 Enes Kanter (Turska)

2010 Jonas Valančijunas (Litvanija)

2011 Aleks Abrines (Španija)

2012 Dario Šarić (Hrvatska)

2013 Kenan Sipahi (Turska)

2014 Egemen Guven (Turska)

2015 Vasilis Haralampopulos (Grčka)

2016 Frank Nilikina (Francuska)

2017 Nikola Mišković (Srbija)

2018 Marko Pecarski (Srbija)

2019 Santijago Aldama (Španija)

2022 Izan Almansa (Španija)

2023 Nikola Topić (Srbija)