Sedlaček: Ova generacija podseća na onu iz Novog Sada 2007, uz Topića ima još igrača vrednih pažnje

Srbija ponovo ima košarkaške šampione Evrope i ponovo u konkurenciji gde smo tradicionalno bili najdominantniji - do 18 godina. Nikola Topić, Mitar Bošnjaković, Bogoljub Marković i uradili su ono što je posle nekih razočaranja ovog leta bilo skoro pa nezamislivo - vratili su osmehe na lica cele Srbije i nadu u bolje sutra. Da ćemo jednog dana možda ponovo biti najbolji kada najbolji ukrste koplja sa najboljima, tamo gde se uspesi najviše mere i broje...

Marin Sedlaček je tradicionalno bio prisutan na još jednom događaju mlađih kategorija i imao je priliku tokom ovih osam dana da vidi kako se rasplamsava nova vatra srpske košarke, kako momci vođeni Nenadom Stefanovićem skidaju krunu sa glava Španaca i pokoravaju Evropu.

“Ništa me nije iznenadilo, ovo je jedna jako zanimljiva generacija“, otvara Sedlaček razgovor za Mozzart Sport i dodaje:

“Titula se vratila kući, tamo gde pripada posle pet godina posta iliti četiri ako oduzmemo godinu korone. Ova ekipa je pokazala neverovatan, šampionski karakter i zajedništvo i u najtežim trenucima, kada se povredio Filip Jović bez kojeg su igrali faktički celu eliminacionu fazu. To mogu samo jaki karakteri, to se videlo i kada je Nikola Topić primio MVP pehar, koliko su njegovi drugari bili oduševljeni, kao da su ga oni uzeli“.

Deluje da je utakmica sa Španijom pripremljena do najsitnijih detalja.

“Stefanović je selektor debitant i odradio je veliki posao. Neverovatno dobro raspoređena minutaža, bez obzira na to što su Topić i Bošnjaković igrali preko 30 minuta. Pokazali su mnogo više od velike borbe koja se očekivala. Treba da budemo ponosni što imamo ovakve generacije, što dolaze. Doduše, možda je to na svakih pet godina. Sećam se generacije 1995. godišta koje je bilo šampion Evrope do 20 godina, pa su sada mnogi nosioci reprezentacije. Mnogo me ovo podsetilo na ono Svetsko prvenstvo u Novom Sadu. Jeste da nije ista težina svetske i evropske titule, ali me je ova generacija podsetila na tu iz 2007, iz koje je izašlo mnogo dobrih igrača za reprezentaciju. Sada uz pravi rad možemo ovu generaciju da dalje unapredimo“.

Došli smo do finala bez poraza, a zatim na pleća oborili Španiju koja je u Niš stigla sa oreolom dvostrukog uzastopnog šampiona u ovoj kategoriji...

“Gledajući objektivno, u mlađim kategorijama postoje dva faktora koja su vezana za takmičenje. Jedan je kako igrate u prvoj fazi, drugi je žreb. Mi smo imali sreću sa žrebom, da ne naletimo ni na jednu od dve jako kvalitetne reprezentacije, mislim na Francusku i Španiju. Prošli smo lakšim putem, ali ne postoji lakši ili teži put, već pobednički i nepobednički. Naši momci pokazali su da su na pobedničkom putu, u finalu smo gledali jedine dve ekipe koje do finala nisu poražene i odličnu utakmicu Srbije“.

Deluje da uoči početka šampionata nije postojao toliki optimizam među ljudima, iako je sve vreme tinjala nada o medalji s obzirom da smo bili domaćini?

“Sagledavajući celokupnu situaciju na prvenstvu, naša reprezentacija je definitivno od početka bila među tri najbolje. Naravno, uvek odlučuju nijanse, kako ko ima veče, jedan šut, promašeno slobodno bacanje ili zicer... Nije me iznenadilo sve ovo, jer ova selekcija egzistira na planu takmičenja mlađih kategorija još od pre dve godine, kada je bila korona, pa su se igrali 'baloni'. Oni su bili prvi u Novom Sadu, pobedili Turke u finalu. Prošle godine su faktički igrali Svetsko prvenstvo za igrače do 17 godina, izgubili od dve jake reprezentacije, SAD i Francuske. Tu je, na primer, veliki uticaj imao žreb o kojem pričamo. Da je možda žreb bio malo drugačiji bili bi među četiri. Ovako su svoju superiornost potvrdili na turniru u Nišu jer su uz Španiju, koja je igrala finale sa SAD, pokazali najviše konstantnosti“.

Rekli ste da imamo zanimljivu generaciju, videli smo na delu Nikolu Topića, Filipa Jovića, Bogoljuba Markovića i ostale... Kakvi su vaši utisci o njima?

“Kada govorimo o njima trojici, oni su mi dobro poznati kao igrači. Oni su se već pokazali na internacionalnoj sceni u klupskoj košarci nastupajući za Megu, odnosno Crvenu zvezdu u okviru Evroliginog juniorskog turnira. Oni su sa sobom nose određeno seniorsko iskustvo igranja u KLS“, zastao je na trenutak Sedlaček, pa nastavio:

“To je pomak koji ima ova reprezentacija u domenu čvrstine, u odnosu na druge... Ova selekcija, računajući i njih trojicu, izuzetno je čvrsta i agresivna. Može da igra na određenom nivou koji je kvalitetniji u odnosu na druge bar što se tiče odbrane, a odbrana nam je jača strana. U ritmu pritiska na protivnike, oni ih 'udave' i to smo videli kroz nekoliko primera na ovom prvenstvu“.

Na primer?

“Protiv Nemačke u polufinalu smo za četiri minuta, dva i po minuta na kraju treće i minut i po na startu poslednje četvrtine, od nekog vođstva uz pritisak Nemaca napravili prednost koja nam je obezbedila mirnu završnicu. Imali smo takvih završnica i u ranijim utakmicama, mada ne možemo da kažemo da smo do finala imali protivnike koji su bili izraziti favoriti. Meč sa Španijom pokazao je upravo taj karakter, koliko možemo protiv takvog rivala“.

Velika je šteta što se Jović povredio, do tog meča sa Danskom pokazao je veliki kvalitet...

“Izuzetno potentan igrač koji nam je jako falio od od osmine finala. Može da igra licem i leđima, čvrst u odbrani, dobar u iskakanju... Jedan od tri vodećih igrača u ovom godištu i pitanje je samo vremena i njegovog rada, da se vidi koje su njegove granice do kojih može da dođe. Nije igrao ove tri utakmice, imao je solidnu klupsku sezonu, velika je šteta što ga nismo imali u finalu“.

Topić MVP Evropskog prvenstva: Uz bisera Zvezde u idealnoj petorci i košarkaš Mege

SRBIJA NA KROVU EVROPE! Top je top, Realov Bošnjaković očitao lekciju Špancima i doneo zlato

Topić i Marković su pokazali da bi trebalo da zaigraju ABA ligu od ove sezone, da za njih nema “sreće“ u KLS po pitanju daljeg razvoja?

“To bih sigurno rekao za Topića, za Markovića treba reći da je jedan od onih igrača koji kasnije sazrevaju. Imao je, da tako kažem, hendikep u masi i snazi, upravo zbog tog kasnog sazrevanja. U poslednjih godinu dana je fizički ojačao, do te mere da je postao dosta produktivan i u kontakt igri, što mu nije bila jača strana. Mora dosta da radi na svom šutu, radu nogu i kreiranju pozicija za šut. Ima mnogo mesta za napredak svog tela, dobiće više prostora i minuta kada sebe bude nadgradio da može da se nosi sa seniorskim igračima na pozicijama koje pokriva, a pokriva više pozicija. Njegov je veliki kvalitet što može da igra na više pozicija i velika perspektiva naše košarke. Ima izraziti liderski karakter, preuzima odgovornost na sebe, aktivan je sa strane pomoći u odbrani i napadu. Spreman je i posle promašaja da uhvati loptu. Ima ratnički karakter koji i ova reprezentacija nosi“, realnim tonom će naš sagovornik i okreće se Topiću:

“Nikola je već bio na pripremama seniorske reprezentacije u kvalifikacijama, ali ga je nesrećna povreda arkade odvojila od toga da verovatno debituje za A tim Srbije. Verujem da bi ga Kari pustio u nekom meču, da nije bilo te povrede. On je sada na spisku kandidata za Mundobasket, tako da ne bih Topića i Markovića stavio u isti paket. Markoviću treba rad i takmičenje. Topiću isto tako, s tim da Nikola već ima iskustvo i fizički je bolje definisan“.

Mitar Bošnjaković je otišao iz Srbije i poslednje dve godine je član Real Madrida, a sinoć je eksplodirao sa 21 poenom i nekim jako važnim potezima.

“On je možda jedan od onih koji je sam sebi napravio veliki pritisak. Iz jednostavnog razloga što je kao neko iz inostranstva i ko nosi breme igrača Real Madrida, rekao bih da do finala nije pružio onoliko koliko realno može i koliki kapacitet ima. Isti se pokazao protiv Nemačke, gde je u kratkom intervalu svojim poenima doprineo našem kvalitetu u napadu i čvrstini u odbrani. A onda je u finalu zablistao i pokazao zašto je igrač tako velikog kluba, gde je osvojio Evroligu. Ne treba zaboraviti, on je mlađi godinu dana od ostalih, pošto je 2006. godište. Zato bi trebalo da bude jedan od nosilaca ekipe koja sledeće godine bude igrala Evropsko prvenstvo jer mu se otvara šansa, za razliku od ovih koji su 2005. godište, da 2025. učestvuje na Svetskom prvenstvu“.

Pavla Nikolića mnogi su prvi put upoznali u prošlosezonskom meču Borca Mozzart i Cibone, u trenutku kada su Čačani zbog virusa ostali bez pola tima. Ostavio je tada dobar utisak, bio jedan od bitnih igrača i u finalu.

“Bio je sveprisutan. On može da igra licem i leđima ka košu. Ne beži od kontakta, oseća dobro prostor, ima određene skakačke kvalitete. Iz drugog plana deluje dosta opasno. Da bismo imali jasniju sliku, on je protiv Nemačke u prvom poluvremenu nama napravio pet poena razlike zajedno sa Topićem. On je igrač iznenađenja, to mu je kvalitet. Mora da radi još mnogo na svojoj fizičkoj spremi, pogotovo na tehničkom delu. On čak u nekim fazama može da bude igrač koji će da se otvara spolja i šutira sa distance. To je neka budućnost. Isto tako, mora da pokaže veću dozu fokusa, da ima što manje grešaka u minutima koje provede na parketu. To je sve deo sazrevanja, ali mora i da se vežba“.

Danilović: Vrhunski rezultat, momci će ovo da pamte ceo život

Što se tiče ostalih, da li vam je možda neko interesantan?

“Mušicki je obavljao veliki posao iz senke, u finalu je neutralisao španskog plejmejkera Martineza. Bio izuzetno agresivan na lopti. Ristić je pogodio dve važne trojke, pokazao se kao neko ko je spreman da dovrši protivnika. Glupo bi bilo da nekoga izdvajam, jer ću možda nekog da zaboravim. Govorili smo dosad o momcima koji su se svojim igrala izdvojili, ne samo statistikom, već i po preuzimanju odgovornosti, pre svega mislim na Jovića, Markovića i Topića. Ono što sam nedavno rekao, ovi igrači koji prelaze iz juniorskog u seniorski pogon moraju sada mnogo, mnogo više da rade nego što su dosad, da bi dostigli seniorski nivo, bez obzira da li je to KLS, ABA 2 ili ABA liga. Za sve to je potreban veliki rad“.

Zlatna medalja može da ih stimuliše...

“Apsolutno, ovaj turnir treba da im posluži kao stimulans za dalji rad, da pojačaju rad na onim elementima za koje sami procene da treba, ali i one na koje im se ukaže. Fizička sprema je jedna od stvari kojima se posvećuje pažnja, isto tako ne sme da se zanemari tehnička strana. Ne mislim tu samo na korišćenje jače i slabije ruke, već fokus i preciznost sa linije slobodnih bacanja. To kažem jer smo turnir završili pri kraju liste ekipa u procentu ubačenih slobodnih bacanja, što je stvar fokusa. Svim tim igračima to može i te kako da šteti u budućnosti. Sada se grade određeni principi spremnosti da se preuzme odgovornost, da se pogodi slobodno bacanje i ne promašuju dva zaredom. Takođe, selekcija šuta mora da bude raznovrsnija, jednostavnija, sa manje driblinga, a više dodavanja i utrčavanja. Tako će sebe da izgrade i kao seniorski igrači. Ono što ne bih voleo za njih je da budu u seniorskim ekipama, pa da se protiv ostalih porede samo po svojim fizičkim kvalitetima, a ne po perspektivi, iskustvu i lucidnosti, odnosno kreativnosti“.

Ostaje utisak da dugo nismo dobili standardnog A reprezentativca posle ovakvih uspeha...

“To bi trebalo da bude opomena za sve nas. Kada smo pominjali prvenstva 2017. i 2018. godine, imali smo na oba turnira MVP nosioce. Prvo Miškovića, pa Pecarskog. Treba da se zapitamo gde su oni sada i šta se to promenilo u njihovim karijerama za pet-šest godina, šta se desilo da izađu iz juniorskih u seniorsku kategoriju i ne budu nosioci reprezentacije. Sada imamo Topića koji ima 18 godina i nadam se da ćemo za pet godina moći da pričamo o njemu kao o A reprezentativcu, mada je već i sada bio jako blizu debiju. Ima tu još igrača koji su vredni pažnje i čije vreme dolazi“.

Selektor Stefanović posle zlata: Dominantno! Stvorili smo 12 ratnika spremnih da poginu jedan za drugog

Reč junaka – Topić: Ništa bez publike; Bošnjaković: Nosim zlato u Španiju sa osmehom

Selektor Nenad Stefanović odradio je sjajan posao u svom prvom selektorskom angažmanu i doneo nam toliko čekano najviše mesto na postolju.

“Bez dileme, položio je test kada se govori o pristupu igračima, s obzirom da su oni dve godine imali drugog trenera, (Dragoljuba) Avramovića koji je sa njima takođe radio dobar posao. Nenad je našao pravu žicu i liniju pristupa, pokazao kakav treba da bude pristup sa tim igračima, pogotovo momcima od 18 godina. Oni su već dovoljno utrenirani u takmičarskom smislu, samo je trebalo da se iskoriste svi kvaliteti i sakriju mane koje imaju“.

Šta vam je najviše zapalo za oko u njegovom radu, gledajući parket?

“Pokazao je da ima viziju i želju, zna šta radi i ne prepušta situacije slučaju. To možemo najbolje da vidimo po situaciji posle povrede Filipa Jovića. Marković je spremno dočekao i preuzeo njegove minute, iako je bio jako efikasan šesti igrač među svim ekipama i uvek je sa klupe bio neverovatan. Nenad je takođe znao, osećao je kada nekog treba da povuče sa terena, da ga odmori i smiri, što pokazuje da se on studiozno pripremio za svakog pojedinca u ekipi. Znao je da predvidi, kada neko uđe u žute minute, kada ga da isključi, a onda i pravovremeno vrati u neki drugi deo igre. I on je pokazao, kao i cela ekipa, da su s pravom zavredneli pažnju“.

Posle ovog turnira, čija imena treba da zapamtimo za budućnost?

“Pre svih Mara koji ide na UCLA već ove godine, pridružuje se ekipi sa još petoricom internacionalaca među kojima je i Lazar Stefanović koji je došao iz Jute. U Španiji imamo i Gonzalesa koji je jako interesantan, Francuska sa Salunom i Dijarom predstavlja budućnost. Nemačku smo videli sa Andersonom, mada protiv nas nije bio u elementu jer smo ga dobro čuvali. Ima i centar Grunlo koji dobro štiti obruč. Anderson će sledeće godine igrati za Mičigen, on jeste Amerikanac ali ima nemačko državljanstvo. Da ne bih nekoga zaboravio u ostalim reprezentacijama, imamo Sara u Italiji, u Turskoj Dogana, takođe jako zanimljiv igrač. Kod ostalih postoji prosečnost, poslednje četiri reprezentacije su tu gde jesu, Slovenija je to što jeste, Italija i Litvanija su me dosta razočarali, Litvanci su došli tako nisko. Mnogi igrači su pokazali dosta toga individualno, ne i timski. Naravno, videćemo šta će biti u budućnosti sa svima njima, jer košarkaška karijera traje mnogo duže od dve sedmice turnira“.