Nekada svevideći Vilijams, danas šoumen Kampaco: To je klasa koja pravi razliku

Kada se u zvezdaškim krugovima, gotovo kao u igri asocijacija, otvore polja iza kojih stoje reči "klasa", "lucidnost", "magija" i "nepredvidivost", dugo je konačno rešenje bio - Markus Vilijams. Prošla je gotovo puna decenija otkako je svevideći Amerikanac uveseljavao navijače i najavio uspon koji je Crvenu zvezdu doveo do pozicije u kojoj je danas. Prošle su kroz Mali Kalemegdan odlične "jedinice" poput Stefana Jovića, Nejta Voltersa, pa i Tejlora Ročestija u prvom mandatu i svako je na svoj način ostavio pečat u svim rezultatima i pobedama, ali sada je došlo vreme novog šoumena - Fakunda Kampaca!

Malo koji stranac je svojim dolaskom kroz istoriju Crvene zvezde izazvao takav euforični talas kao potpis argentinskog plejmejkera! Nekad Markus Vilijams, danas Fakundo Kampaco ako govorimo o plejmejkerima. I danas se pamti ludnica koju je napravio Kvinsi Miler pošto je zadužio opremu crveno-belih, Majk Cirbes i Čarls Dženkins su zavredneli posebno mesto u sećanju navijača zbog svoje ljubavi prema klubu, a znaju svi sa koliko je pompe, opravdano, dočekan i Luka Vildoza, jedan od najzaslužnijih što se u Crvenoj zvezdi potpuno izmenila klima i stiglo do deset uzastopnih pobeda u svim takmičenjima! Ipak, kada je na Svetog Nikolu zvanični sajt branioca triple krune - jedan trofej odbranjen - eksplodirao zbog ozvaničenja potpisa Fakunda Kampaca, jasno je bilo svima šta su Duško Ivanović i svlačionica zaista dobili.

Jeste u pitanju najskuplje pojačanje srpske košarke, ali to je vrednost klase koju je sa sobom doneo argentinski as. Posle spektakularnog evropskog debija pred domaćom publikom i pobede koju je režirao nad dvostrukim evropskim šampionom Efesom, Fakundo Kampaco je zapalio maštu javnosti i pokazao šta je to ekipi nedostajalo u periodu dok je trajala zabrana registracije.

Ko zna kakva bi slika bila na tabeli Evrolige da je Argentinac bio u mogućnosti da odigra 11 utakmica do spuštanja rampe na suspenziju klubu, ali za prosutim mlekom sada više nije ni vredno žaliti. Samo jedna partija bila je dovoljna nekadašnjem plejmejkeru Real Madrida, Dalas Maveriksa i Denver Nagetsa da do potpunog delirijuma dovede halu Aleksandar Nikolić. Borio se kao lav, sve dok mu kolena nisu ostala krvava bacajući se bespoštedno za svaku loptu, bez trunke straha ulazio u kontakt posle dvokoraka za “dva plus jedan“ i do ludila dovodio Efesovu odbranu nepredvidivim dodavanjima.

Jednostavno, Fakundo Kampaco je za nepuna 24 minuta na terenu ponudio navijačima ceo paket! Pokazao zadivljujuću košarkašku inteligenciju dostojnu probranih majstora igre pod obručima, brzinu prvog koraka koja deluje gotovo nestvarno kada se naspram njega nađe centar poput korpulentnog Anta Žižića, koga je lakoperno prelazio na putu do koša, borbenost koju je probudila vrela argentinska krv kroz koju se videla i crta izuzetnog lidera. Kada za nekog kažeš da je produžena ruka trenera na parketu, Kampacov primer sada je verovatno prvi u mislima zvezdaša...

“Odigrali smo sjajnu, kompletnu utakmicu u svakom smislu. Bili smo dobri u odbrani, pravili smo dobre odluke u napadu i svi koji su igrali večeras doveli su nas u poziciju da pobedimo svojim mentalitetom i stavom od početka. To je ono što pravi razliku“, počeo je Kampaco rezime utakmice i dodao:

“Možda nismo najtalentovaniji ili atletski najbolji u ligi, ali moramo svaku utakmicu da odigramo na ovakav način. Kao porodica, kao ekipa. Izvukli smo se posle dva teška poraza, bila nam je potrebna ova pobeda, mnogo. Sada moramo da se spremimo za naredni meč“.

Bilo je reči o tome i posle osvojenog Kupa Radivoja Koraća, teško da je neko zavredio toliko poštovanje i ljubav publike kao što su to dobili na tacni Fakundo Kampaco i Luka Vildoza. Ima mnogo do sličnosti u temperamentu i emocijama dva naroda sa kojim se ulazi u svaku borbu, nebitno da li je to borba za život ili četvrtfinale Evrolige, tandem argentinskih bekova doživeo je nešto čime malo koji stranac može da se pohvali na ovim prostorima. I, onim što su dosad pokazali apsolutno su zaslužili takav status... Zato i ne čudi što su se sa tribina ponovo začuli povici "Argentina, Argentina", što je Kampaca dirnulo u srce...

“Čuo sam kako pevaju o Argentini, to me je učinilo jako ponosnim. Navijači su jako dobri, prihvatili su me lepo i pokazali mnogo ljubavi prema mojoj porodici i meni“.

Kampaco je bio presudni faktor utakmice protiv Efesa, ostao na poen do izjednačenja i dva do novog ličnog rekorda u Evroligi. Podelio je sedam asistencija od kojih je svaka prava mala priča za sebe, a indeksom 30 uz šest iznuđenih faulova zaokružio je odličnu partiju u celinu i paket koji bi svako oberučke prihvatio, uvek! 

“Osećam se ponosno i jako srećno što mogu da igram pred ovakvim navijačima, nisu prestali da pevaju i da nas bodre ni u jednom trenutku i to moramo uvek da koristimo u našu korist. Istorija je pokazala da su navijači naš šesti igrač, teraju nas da igraju sa više energije, idu sa nama na putovanja, ovde su svako veče i pevaju svakog sekunda. Jako sam uživao“, rekao je Argentinac i dodao:

“Nebitno je ko igra dobro ili odlično, samo da pobeđujemo. To je najbitnije, zato je sada važno da se okrenemo Panatinaikosu i probamo da dobijemo i taj meč. Uvek je dobro kada se pobedi i moramo taj osećaj da prenesemo na sledeću utakmicu“.

Kampacov učinak kroz grafički prikaz

Jedan statistički detalj mnogima je možda i promakao. Neko “+/-“ kolonu doživljava kao nešto manje ili potpuno nebitno, mnogim trenerima je to možda i najvažniji detalj kada se gleda sveukupan učinak jednog igrača. Kampaco je utakmicu završio u plusu od 28, a koliki je uticaj zaista imao na parketu najbolje se video kroz sekvencu u drugoj polovini treće četvrtine. Naime, od trenutka njegovog izlaska sa terena kod rezultata 59:51 Efes ulazi u seriju 16:9 kojom čak uspeva nakratko da okrene rezultat i unese nemir u domaće redove.

Njegov povratak na parket na osam i po minuta pre kraja meča doneo je novi zaokret utakmice. Ilajdža Brajant je pogodio za dva i doveo Efes do 70:68, a onda je Kampaco preuzeo kontrolu. Asistencija za trojku Stefana Markovića i 71:70, defanzivni skok i istrčavanje preko celog terena na polaganje i faul Brajanta za dodatno slobodno bacanje, a kada je promašio gratis penal zbog tehničke šuteru Efesa pojavio se koncentrisani Ben Bentil na skoku iz čega je izvukao faul i loptu sa strane. Taj dodatni napad Kampaco je završio novom bravurom za 76:70, da bi nekoliko minuta kasnije grešku Anta Žižića pretvorio u nove poene za velikih 82:72!

Ivanović veruje: Imamo cilj i želju, hoćemo da se borimo i budemo među osam

Tabela Evrolige: Zvezda se vratila u život, ali joj nisu prijala slavlja Makabija i Žalgirisa; Partizan na pobedu od petog mesta

Posle te akcije Ergin Ataman je definitivno isključen što je bio još jedan bitan znak da je Efes spreman da padne... Nakon kraćeg predaha vratio se na parket i odmah podelio asistenciju za trojku Stefana Lazarevića koja je pečatirala 12. trijumf u Evroligi. Na sve to, podelio je dodavanje Luki Mitroviću sa kojim je ostvario fantastičnu saradnju kako bi konačna razlika iznosila 19 poena.

“Treba da se naviknemo na njegove asistencije i lopte. Izlišno je da trošim reči na njegove kvalitete, jer svi vrlo dobro znamo šta i koliko može Kampaco. Ima tu lucidnost, drži loptu do poslednjeg trenutka u rukama i morate da budete spremni na sve kada je on u pitanju. Verujem da je ovo samo početak i da će biti samo još bolje“, pohvalio je Stefan Lazarević svog plejmejkera nakon utakmice.

To se zove presudni uticaj na igru, to je klasa koja se toliko dugo i nestrpljivo čekala. Znao je Fakundo Kampaco da miluje moždane vijuge navijača i uveseljava ih svojim bravuroznim potezima, asistencijama, trojkama preko ruke ili polaganjima iz žestokog kontakta dok se zagrevao za elitno takmičenje kroz ABA ligu i završnicu Kupa Radivoja Koraća, ali kada se traži čovek koji može da povuče u krucijalnim momentima, tada se vidi ko je ko. Podsetio je na Markusa Vilijamsa, koji je radio slične stvari i zato se i danas mnogi sa setom sećaju njegovih simultanki.

Možda nije odigrao utakmicu po meri i želji javnosti u Minhenu prošle sedmice, verovatno je to bila i posledica sagorevanja u želji da konačno zaigra Evroligu i nadoknadi sve što je propustio. Ali, bila mu je dovoljna jedna utakmica da probije led i pokaže zašto je jedan od najpoštovanijih igrača na svojoj poziciji i neko ko svojim delima privlači kao magnetom veliku pažnju.

Sada je potrebno da pelcer iz ove utakmice prenese na gostovanje Panatinaikosu u petak. Ako želi među osam najboljih, kao što govori Duško Ivanović, Crvena zvezda praktično nema prostor za grešku, pa je tako onda pobeda u Atini imperativ. Možda u ovom trenutku važniji megdan za crveno-bele je onaj u ponedeljak, kada se ide na noge Partizan Mozzart Betu u četvrtom ovosezonskom večitom derbiju, drugom u ABA ligi. A, svima je jasna težina tog susreta, jer u takvim mečevima rađaju se idoli.