Naš čovek iz SAD na vezi sa KSS: Stefanović izučava srpsku košarku i nada se pozivu Karija Pešića i NBA ligi

Srbija je daleko od očiju, ali je u srcu Saše Stefanovića, momka čije je ime na na spisku potencijalnih Orlova Svetislava Pešića. Ljubav prema zemlji iz koje poreklom, diplomcu Univerziteta Perdju usadili su još od malih nogu otac Ljubiša, deda Zoran i baba Ljiljana. A sada kad orbitira u sferi potencijalnih srpskih reprezentativaca red je da i mi upoznamo Sašu Stefanovića.

Za ono prvo pitanje - otkud preko bare - dovoljna je i prosta internet pretraga, za ostalo, pitaćemo Sašu lično. No, krenimo redom.

"Deda je tokom Drugog svetskog rata bio u nemačkom zarobljeništvu. Ne sećam se da li je odmah posle rata otišao u Ameriku, ili je neki period proveo u Zapadnoj Evropi, ali prema priči roditelja, čim je mogao, iz Amerike je kontaktirao porodicu kako bismo se svi okupili. Čekali smo do februara 1970. godine, kada smo ja kao dete, otac, majka i sestra došli u Kraun Point, gradić četrdesetak milja od Čikaga, da posetimo dedu po očevoj strani. Ostali smo…" svojevremeno ispričao za Basketball sphere Sašin otac Ljubiša koji je sinu ulio ljubav i prema košarci.

Nije to ona tradicionalna američka ljubav. Jer za razliku od vršnjaka koji poznavanje košarke svode na granice SAD, najmlađi Stefanović prilično je upućen u dešavanja na Starom kontinentu, sa fokusom na naš region. Koreni se ne zaboravljaju. I sa tom pričom Saša Stefanović počinje razgovor za Mozzart Sport.

"Oduvek sam voleo da gledam Srbiju, bilo koja utakmica da je u pitanju, na Olimpijskim igrama, Svetskom kupu, ili Evropskom prvenstvu. Uvek navijam za našu reprezentaciju protiv bilo koga da igra. Moj otac je igrao za Zvezdu, pa pratim prilično ABA ligu. Neki od ljudi po kojima sam pokušao da formiram igru su, između ostalih, Vlade Divac, Nikola Jokić, Luka Dončić i Peđa Stojaković, moj svevremenski uzor. Sjajan NBA šuter. Gledao sam kako igra sve vreme dok sam odrastao. Divca sam upoznao i kao mlađi. Mnogo je sjajnih igrača iz ABA i naše reprezentacije. Trudim da gledam mnogo srpske košarke i naučim", kaže za Mozzart Sport Saša Stefanović.

Među prvim utakmicama koje pamti nalaze se one u kojima je njegov otac nosio dres Crvene zvezde. Naravno snimljene.

"Bilo je zaista divno videti oca kako predstavlja jedan od najboljih klubova u Srbiji i to na visokom nivou. Čuvamo slike i isečke iz novina iz vremena kada je tamo igrao. Veoma je zanimljivo kada se čita."

Uvek ističe podršku porodice. Tako je i ovog puta.

"Porodica je najvažnija stvar u mom životu. Pružaju mi toliku podršku i stalnu ljubav koja mi pomaže da prebrodim sve teške trenutke koji se pojave. Uvek su na mojim utakmicama i putuju po svetu kako bi me gledali. Bez njihove pomoći ne bih ostvario nijedan uspeh."

A uspeha je bilo na pretek. Poslednji je plasman Perdjua među 16 najboljih koledža u Diviziji 1 NCAA koja ih broji čak 357. Bili su na dva koraka do prvog učešća na fajnal foru još od 1980. Ali je Bojlmejkerse u osmini finala senzacionalno zaustavio studentski tim Sent Pitersa.

"Bio je to mali šok, međutim, Sent Piters su veoma talentovan tim. Igrali su zaista dobro u toj utakmici, a mi smo napravili mnogo grešaka koje su nas koštale šanse da stignemo daleko na NCAA turniru."

Vlade Divac i Saša Stefanović (Privatna arhiva)

Bez obzira na taj poraz, Sašina završna godina na studijama bila je najbolja.

"Osećam da sam napravio velike korake u svim segmentima igre, od poentiranja, preko pasova, bolje igre u odbrani... Pokušao sam da broj izgubljenih lopti svedem na minimum, podignem procente šuta, budem bolji u defanzivnoj polju. U stanju sam da čuvam igrače bez faulova. Oblast koju treba da poboljšam je kontrola lopte, moj atleticizam. Na tome ću raditi u budućnosti."

U prošlosti je, da bi dosegao željene visine u NCAA, morao igrački da pauzira jednu sezonu na Perdjuju (red shirt).

"Kada su odlučili da me 'red širtuju' bila je teška situacija, jer sam morao da porovedem celu godinu bez utakmica. Međutim, to sam iskoristio za rad i zaista sam se poboljšao u različitim aspektima. Ukratko, postao sam daleko bolji igrač. Sada, kao senior, mogao sam da imam mnogo veći uticaj na tim nego što bih to bio kao brucoš."

Sašin talenat je pre nekoliko godina primetio i tadašnji selektor Srbije Aleksandar Đorđević koji je doputovao u Vest Lafajet, gde je smešten kamp Perdjua, samo da bi porazgovarao sa mladim bekom.

"Neverovatno iskustvo. Đorđević je jedan od najboljih košarkaških umova koje je ovaj svet ikada video, tako da je bilo sjajno da mogu s njim da razgovaram o košarci i reprezentaciji."

Prvi "zvaničan dodir" sa reprezentacijom Srbije Stefanović je imao pre četiri godine kada je pozvan na pripreme mladog tima Orlova (igrači do 20 godina) za Evropsko prvenstvo. Nažalost, zbog smrti dede za koga je bio izuzetno vezan, morao je da se vrati u SAD.

"Bila je čast da budem izabran za trening kamp reprezentacije do 20 godina. Sjajna nedelja treninga pre nego što sam morao da se vratim kući. Voleo bih da sam imao priliku da ostanem duže i igram na takmičenju."

Kontakti Košarkaškog saveza Srbije ostvareni još pre nego što je Saša bio srednjoškoslki maturant, obnovljeni su nedavno... Bilo je najava da bi selektor Svetislav Pešić

i direktor Dragan Tarlać

mogli da se vide s njim tokom njihovog nedavnog boravka u SAD...

"Mnogo znači što me trener Pešić i reprezentacija čak i razmatraju za eventualni angažman, jer sam oduvek želeo da budem deo Srbije. Lično se nisam sreo ni sa jednim od njih. Ali su u kontaku s mojim ocem. Nadam se da će mi se u budućnosti pružiti prilika da igram za reprezentaciju. Bila bi mi velika čast."

Tokom igranja na koledžu, Stefanović je ostvario kontakte i sa našim igračima.

"Postoji nekoliko momaka sa kojima sam se sprijateljio, poput Filipa Petruševa, Filipa Rebrače, Uroša Plavšića..."

Pred njim je u narednim mesecima i jedan od najvažnijih odluka u karijeri: gde da napravi prvi profesionalni korak?

"Cilj je NBA. Nadam se da ću imati priliku. Ali, ako ne budem u mogućnosti da uđem u NBA, voleo bih da zaigram za neki od evropskih klubova", završava Stefanović.