Lojdova trka s šuterskom formom i pogled u ogledalo – Zvezdi u finalu treba najbolja verzija
Vreme čitanja: 5min | pet. 14.05.21. | 10:31
Imao je Džordan Lojd i svetlih i tmurnih momenata, a da li će u sećanjima pristalica crveno-belih ostati upamćen kao šampion ili samo neostvareni igrač s ozbiljnom praćkom zavisi isključivo od njega...
Priča o dolasku Džordana Lojda u Crvenu zvezdu sada je svima dobro poznata. Kada su se pojavile indicije da bi mogao da stigne iz Valensije, mnogi nisu verovali u istinitost plasirane vesti. On je poslao odgovornima na Malom Kalemegdanu pozitivan odgovor pošto je spakovao 26 poena Gran Kanariji.
Stigao je s okićen oreolom rasnog šutera, nekadašnjeg šampiona NBA lige sa Torontom, a bio je i jedan od aktera one čuvene fotografije na kojoj zajedno sa Kavajem Lenardom i Džoelom Embidom posmatra loptu kako skakuće po obruču u onom, sada već kultnom sedmom meču polufinala Istoka protiv Filadelfije kada su Reptorsi odneli pobedu.
Izabrane vesti
Svedoci dešavanja u Crvenoj zvezdi govore o njegovoj profesionalnosti koju je gradio u NBA društvu, posvećenosti radnim zadacima, želji da pomogne mladim saigračima da postanu bolja verzija sebe. Često u direktnom kontaktu s navijačima putem društvenih mrežama s obzirom da ih nije, niti će ih verovatno videti u nekom ozbiljnijem broju na utakmicama zbog pandemijskog stanja.
Nedelja, 18.30: (1,70) Crvena zvezda (14,5) Budućnost (2,30)
Džordan Lojd će verovetno jedinu sezonu u dresu Crvene zvezde okončati s utiskom da je uglavnom isporučivao ono što se od njega očekuje. Čak i kada su mu procenti bili ispod svakog proseka ili nije mogao ništa da reši, njegova pojava na parketu terala je protivničke odbrane da često budu agresivne preko granice kako bi ga zaustavile, što je znalo da otvori prostor za saigrače u napadu, te da pomogne hladnokrvnim pogocima sa linije slobodnih bacanja.
Uprkos pedigreu s kojim je došao, činjenica je da je u dobrom delu sezone igra Crvene zvezde možda i previše zavisila od njegovih pogodaka i noći čiste inspiracije. Bilo je utakmica poput onih protiv Baskonije i CSKA u Beogradu kada je zasijao punim sjajem. Opet bilo je i dana koje bi najradije zaboravio, kao onaj u Blaugrani kada je pucao 0/8 iz igre (0/4 za tri) ili u Splitu s onih 1/12 (0/7 za tri)...
Imao je Džordan Lojd i svetlih i tmurnih momenata, a da li će u sećanjima pristalica crveno-belih ostati upamćen kao šampion ili samo neostvareni igrač s ozbiljnom praćkom zavisi isključivo od njega... U predstojećem finalu Jadranske lige Crvenoj zvezdi je neophodna najbolja verzija momka iz Atlante kako bi se uopšte razmišljalo o šampionskim lovorikama i, kako to navijači vole često da kažu, Kališu u junu ili u ovom slučaju maju.
Lojdova šuterska forma cele sezone značajno varira, ali su u poslednjih mesec dana te oscilacije posebno izražene zbog značaja trenutka. Setićemo se da je u onoj pobedi nad Makabijem na oproštaju Crvene zvezde od Beograda u Evroligi ubacio 21 poena iako je pucao 5/13 iz igre, odnosno 1/7 sa distance. Tada je svoje poene nalazio sa crte i šutirao je respektabilnih 10/11 pošto je izvukao čak deset faulova, uglavnom iz prodora. I ta njegova rola može da se podvede kao dobra uprkos slabim procentima iz igre. A opet, u poslednje dve utakmice polufinala Jadranske lige ubacio je ukupno 26 poena. U Laktašima je bio van sebe pa je susret završio sa 0/4 za tri, dok je u majstorici ubacio 15 poena uz 4/14 iz igre iliti po 2/7 za dva i tri poena. Po jednu trojku pogodio je na startu i u finišu utakmice, uz četiri promašaja u onim minutima kada se rezultat lomio. Sveža su još sećanja na ona dva ćorka kada je promašio ceo koš, što je samo dodatno potvrdilo tezu koliko je Lojdova šuterska forma nestabilna.
U plej-ofu trojke puca 4/16 što je 34,3 odsto, daleko ispod njegovog sezonskog proseka u Jadranskoj ligi (41%) i nešto iznad onoga što je pravio u Evroligi (31,1%). Kada se na to doda učinak za dva poena dolazi se do postotka šuta iz igre od 40,6, što je ispod nivoa Jadranske lige (46%) i Evrolige (41,5). Ne umanjuje se njegov učinak u polufinalu jer je direktno izvukao čak 18 faulova, ubacio 47 poena za tri utakmice, što je prosek od 15,6 poena, ali... U finalu jednostavno mora da bude mnogo sigurniji u sebe i svoje šuterske sposobnosti. Iz prodora je pravio mnogo problema poslovično dobroj odbrani Igokee, ali su nedostajali oni momenti cepanja mreže kao deo Zvezdinog odgovora na vatrenu moć Budućnosti u Danilu Nikoliću, Kobsu, Šehoviću, Ivanoviću, Dela Valeu, Edžamu...
Od promene trenera i oporavka od posledica virusa korona Lojd se značajno podredio ekipi i u nedostatku kvalitetnih rešenja njegovih organizatora često baš on bio u ulozi kreatora. Međutim, u predstojećem finalu protiv Budućnosti Crvenoj zvezdi je potreban, narodski rečeno, “trpač“, ne neko ko će da proigrava saigrače iako stručni štab s Dejanom Radonjićem na čelu muku muči u tom segmentu zbog nekih ranijih grešaka.
Džordan Lojd se nije proslavio u dva prethodna susreta protiv Budućnosti. Pogotovo u Podgorici kada je ostao na samo pet poena i četiri ispaljene lopte ukupno (1/4 iz igre, 0/2 za tri), a tokom njegova 22 minuta na parketu u sekciji +/- ostalo je -20, što mu je najslabiji učinak u Jadranskoj ligi. U Beogradu jeste ubacio 10 poena, ali je tada zabeležio svega 3/12 iz igre, odnosno 1/6 za tri u 26 minuta. Nisu to ohrabrujući brojevi u danima pred veliko finale koje samo po sebi nosi veliku težinu, a na to dodajte još i toksičan odnos dva kluba koji ima višegodišnju istoriju...
Ako smo konstatovali da su Dejan Davidovac i Ognjen Dobrić najbolji igrači Zvezde, te da će centarska linija biti na ozbiljnom zadatku protiv direktnih rivala podgoričkog kluba, tako ćemo crtu podvući konstatacijom da je Crvenoj zvezdi za titulu potreban najbolji Džordan Lojd. A posle, šta bude...