Davidovac i Dobrić - od potcenjenih do najboljih igrača Crvene zvezde

Postoji ta, mnogo puta izgovorena sentenca kako nijedan stranac ne može da oseti težinu grba i dresa, odnosno značaj pobede kao domaći igrač. I ma koliko puta ta misao bila prežvakana, utisak je da su se Crvena zvezda i njeni treneri najviše ogrešili o njih. Iako su bez trunke sumnje baš oni pogonsko gorivo tima i bez njih jednostavno ne mogu u istu rečenicu da se stave Crvena zvezda i uspeh.

Dejan Davidovac i Ognjen Dobrić prošli su dug i trnovit put dokazivanja i neprestanog rada na sebi da bi danas bili tu gde jesu. Univerzalcu iz Zrenjanina ni izbliza nisu bile dodeljivane role, ni zadaci kakve ima kod Dejana Radonjića sada gde je praktično prva igla ekipe. Tačnije, takvih situacija je bilo premalo za period od tri sezone! Takav je status imao i u prvom delu ove sezone kada se govorilo da je "Davidovac projekat Crvene zvezde". Samo to nikako nije bilo vidljivo na parketu.

Dejan Davidovac - čovek iz senke za velika dela

Još je više trpeo njegov dugogodišnji saborac iz Knina koji je poslednje tri godine mahom provodio tako što bi presedeo na klupi dobar deo utakmice, pa čak bio i van sastava iz nepoznatih razloga, dobijao minute na kašičicu ili uglavnom sekundarne uloge čak i kada bi igrao. A obojica bi na kraju iznova pronašli način da budu korisni za tim i pokrenu debatu o tome zašto treneri nemaju veće poverenje u njih. Setimo se plej-ofa Jadranske lige ili Superlige Srbije 2019. kada bez njihovih minijatura - takođe i Filipa Čovića - teško da bi bilo titula, jer su svakoj pobedi davali posebnu draž i preokret.

03.00: (1,65) Juta (13,0) Portland (2,50)

Potvrdu krucijalnog značaja tandema Da-Do videli smo u polufinalnoj seriji Jadranske lige protiv Igokee. Dvojica najkorisnijih, pa zašto ne konstatovati i najboljih igrača Crvene zvezde u tri meča gde je Igokea imala kvalitetna odbrambena rešenja za najskupljeg pojedinca i najboljeg strelca ekipe u Evroligi Džordana Lojda, te Korija Voldena koji se pride mučio s povredom leđa.

Za Davidovca i Dobrića su utakmice s visokim ulogom poslastica, jer su iza sebe prevalili toliko događaja, situacija, pobeda i poraza, pogodaka i promašaja, velikih i malih uloga da im je sada neophodno da nakupljeno iskustvo pretoče u nešto više. A Dejan Radonjić im je to dozvolio, pustio ih je da budu noseće figure Crvene zvezde i pokažu kako nije bilo do njihovog kvaliteta, već do nedostatka poverenja.

Krunski dokaz značaja domaćih igrača

Sekvenca koju je Dejan Davidovac odigrao na startu poslednje četvrtine jučerašnje utakmice jedna je od najboljih koju smo videli među košarkašima Crvene zvezde proteklih meseci. Ukradena lopta – pogodak za dva. U sledećem napadu trojka! Pa onda ponovo ukradena lopta iz koje je Dobrić zakucao na alej-up asistenciju Lengstona Hola. I onda ponovo ukradena lopta kada je pogodio novu trojku. Razlika je sa šest poena na kraju treće četvrtine kroz dva i po minuta poslednje deonice otišla na 16 poena! I to je bio kraj za Igokeu. Davidovac do kraja susreta više nije popravljao svoj napadački učinak, ali je imao još jednu ukradenu loptu, nekoliko skokova i asistenciju čime je dodatno popunio sve statističke kolone i na kraju skupio 22 poena (7/12 iz igre, 4/5 za tri), osam skokova, četiri ukradene lopte, tri asistencije i jednu blokadu za indeks korisnosti 33. Daleko najviše u seriji, ali i za jedan manje od Džastina Kobsa koji je briljirao u prvoj utakmici polufinala između Budućnosti i Mornara zbog čega drži rekord u dosadašnjem plej-ofu.

Ognjen Dobrić (©ABA LIGA – Dragana Stjepanović)

Prvi meč doigravanja završio je sa sedam poena, ali i tri završna dodavanja, koliko su imali još Kori Volden i Marko Simonović. U Laktašima je otišao korak dalje u izostanku Lojdovih i Voldenovih rešenja pa je ubacio 12 poena, uz tri skoka čime je statistički bio najkorisniji u ekipi (indeks 15 prim. aut), mada je taj susret obeležio Dobrić koji je na kraju bio Zvezdin najefikasniji igrač sa 17 poena (4/7 za tri).

Kobra mod iliti ono kad poverenje daje rezultate

Kada je u pitanju doprinos levorukog šutera iz Knina, on je apsolutno prvi trojkaš Crvene zvezde u polufinalu. S distance je dosad pucao uz fantastičnih 60,7 odsto uspešnosti (8/13) i 2,6 uspešnih hitaca po meču. Poređenja radi, Lojd kao rasni šuter s NBA pedigreom u polufinalu ima tek 4/16 van linije 6,75 metara, što je tek 25 odsto, da bi u drugom meču je ispalio četiri ćorka.

Juče je ostao na 11 poena, ali je pogodio tri trojke, od čega dve u onoj mučnoj trećoj četvrtini kada je Igokea prišla opasno blizu. Upravo su njegovi uzastopni pogoci sredinom deonice sprečili da gosti dobiju krila i možda preokrenu rezultat. Ostalo je bio posao za Davidovca. Tandem Da-Do je u majstorici ubacio sedam od deset Zvezdinih trojki, podelio pet od ukupno 15 asistencija – Lojd sam imao pet i bio je ispred svih ostalih u timu – i uradili su sve kako bi pokrili periode slabijih igara dvojice nosećih stranaca, s tim da su ovog puta zadali još završni udarac.

Kada se podvuče crta, zaista je sve pitanje uzajamnog poverenja. I to je nešto što se nekoliko puta vrti kao definicija onoga što rade Davidovac i Dobrić od kraja decembra prošle godine do danas. Ono što Milan Tomić, Dragan Šakota i Saša Obradović nisu znali da materijalizuju, uspeo je Dejan Radonjić koji je otključao skriveni potencijal dvojice potcenjenih momaka. I, da ne bude zabune, su ušli u ozbiljne igračke godine. Davidovac je u januaru napunio 26, Dobrić je godinu dana stariji i kao takvi moraju da imaju ključeve tima u rukama. Davidovac se vremenom trošio kao sekundarni, u nekim momentima čak i kao primarni kreator, pa na poziciji krilnog centra, radio je toliko drugih stvari sticajem okolnosti iako je trebalo samo da mu se dozvoli da podesi ritam kako njemu odgovara. Dobrićev talenat i razvojni put od "Gvozdenog" do prvog šutera ekipe bio je posut trnjem, često marginalizovan i u nekim važnim utakmicama potpuno izopšten. A onda, kada mu se otvori prostor nema razloga da ide na klupu osim ako je u problemu s faulovima ili treba da odmori.

Najbolje je njihov učinak objasnio Vladimir Kuzmanović posle prve utakmice - obojica znaju da koriste blanko slobodu, ono što pre Radonjića nisu imali. Samo i oni moraju da "otmu" loptu iz ruku najplaćenijih saigrača i pokažu im ko je glavni na parketu, kako je to kasnije objasnio Jovica Antonić. Uspeh se gradi na stabilnim nogama celog tima, ali neko mora da bude ispred ostalih i to je sasvim u redu. Kvalitet se ne meri visinom plate ili starim zaslugama, iako ta dva elementa uglavnom određuju poziciju u hijerarhiji. Na kraju dana najbolji se pokažu onda kada je najteže, a Davidovac i Dobrić se baš tada pojave i naprave baš ono što treba.

Sada sve to isto moraju da ponove u finalu, jer je ulog još veći i ogleda se kroz novi plasman u Evroligu.