Kori Volden u Crvenoj zvezdi - čeka ga Dženkinsovo radno odelo
Vreme čitanja: 6min | pet. 17.07.20. | 17:18
Verovatno nikada Volden neće dopreti do srca navijača kao što je to uspeo novopečeni košarkaš Olimpijakosa čistom emocijom prema klubu i svemu što on predstavlja, ali bi igrački mogao da bude nešto najsličnije onome što je Dženkins bio u najboljim danima
Transfer Korija Voldena iz jednog srpskog košarkaškog univerzuma u drugi kako bi zadužio crveno-belu opremu podigao je veliku prašinu, ali i donekle postao protivteža onome što je Nemanja Dangubić napravio osam dana kasnije, kada je potpisao ugovor s Partizanom.
Priča koja je brzo prostrujala kuloarima o tome da je sam iskeširao novac kako bi izašao iz ugovora sa crno-belima i preselio se na Mali Kalemegdan idealno mu je legla s obzirom da ga u narednim mesecima čeka težak posao, a to je da kupi poverenje navijača koji s nestrpljenjem iščekuju da vide može li Kori Volden da napravi još jedan iskorak u karijeri i zaigra košarku dostojnu Evrolige. Dovoljno je podsetiti da je posle sasvim zadovoljavajuće debitantske sezone u Ostendeu podigao lestvicu i postao ključni igrač Hapoel Holona, te MVP izraelskog prvenstva, da bi u Partizanu dokazao da može da bude i timski igrač, što je bilo izuzetno važnu za sistem koji je forsirao Andrea Trinkijeri.
Izabrane vesti
Iako se još sporadično mogu čuti negativni komentari o Voldenovoj ili Dangubićevoj odluci, na kraju dana obojica su postupili kao profesionalci, ostavili emocije po strani verovatno kako bi uradili ono što je najbolje za njihove karijere u ovom trenutku. I tu bi tačka trebalo da se stavi.
Gledajući isključivo sportsku stranu Voldenovog prelaska u Crvenu zvezdu, mnoge je zainteresovalo da čuju od trenera Saše Obradovića kakvu mu je ulogu namenio? Dok će izjava Zvezdinog šefa struke sačekati verovatno okupljanje tima na startu priprema u avgustu, u široj javnosti ostala je nedoumica da li je Volden viđen kao plejmejker ili bek? Odgovor je negde između... U vremenu moderne košarke kada su se neke pozicije gotovo asimilovale, poput bekovskih, ili gde ne postoje klasični, staromodni centri, pa je sve veća potražnja za "multipraktik" varijantama, odnosno igračlma koji mogu da pokriju više pozicija na parketu, tako je i Kori Volden "nešto između".
Ni izvorni plejmejker, ni šuter u svojoj biti. Moglo bi se reći - nešto poput Čarlsa Dženkinsa. Gde je, pritom, Volden malo bolji u organizaciji igre od verovatno omiljenog stranca među ljubiteljima Crvene zvezde, ali opet nešto slabiji šuter. Mada, to prošlosezonska statistika može da ospori. Kako bi stvari bile jasnije - verovatno nikada Volden neće dopreti do srca navijača kao što je to uspeo novopečeni košarkaš Olimpijakosa čistom emocijom prema klubu i svemu što on predstavlja, ali bi igrački mogao da bude nešto najsličnije onome što je Dženkins bio u najboljim danima.
Zvezdina struka je Korija Voldena birala prvenstveno zato što je koristan u oba smera. I to je ono na čemu će Saša Obradović insistirati od svojih izabranika - da se pokažu korisnim na obe polovine terena i takva će se igra graditi - s mnogo trčanja, energije, potrošnje i dobre odbrane. Uprkos nekim svojim bubicama i što je znao da spusti gard u nekim situacijama - da li u odsustvu koncentracije ili zbog trenutnog gubitka snage, svakako ne često - Volden je vrlo dobar odbrambeni igrač. Štaviše, zbog dobrog pozicioniranja nogu, čitanja akcija i upornosti umeo je da se "zalepi" za protivničkog napadača kao čičak i konstantno mu diše za vrat. To je, setiće se mnogi, bila jedna od glavnih Dženkinsovih karakteristika u Zvezdi. Mada Volden nije vičan preteranom pokazivanju emocija - za razliku od Dženkinsa koji je na taj način podizao navijače da bi ga oni potom hranili energijom sa tribina -, to ne znači da je nekadašnji igrač Partizana flegma, već ih distribuira na druge stvari.
Iako je u Hapoelu imao dozvolu da drži loptu u svojim rukama koliko god je potrebno i praktično imao beskrajna ovlašćenja, Volden je kroz jednu sezonu u Partizanu dokazao šta znači biti timski čovek, odnosno neko ko će uraditi sve što je potrebno za ekipu kako bi se došlo do cilja. O tome je, uostalom, Volden i pričao za naš sajt tokom prošlogodišnjih priprema.
"Šta navijači mogu da očekuju? Igrača koji će u svakoj utakmici na teren istrčati spreman da da sve od sebe. Ostaviću sve što imam na terenu, jednostavno, biću najbolji što mogu. Mogu da očekuju poene, ali i da ću igrati jako, timski. Volim da igram na pravi način, volim da dam sve od sebe i u odbrani. Mora se igrati za tim", izjavio je tada Kori Volden.
Na konkretno pitanje o tome da li je plejmejker ili bek, Volden je iskreno odgovorio da ne može da kaže koju poziciju više preferira, ali...
"Uradiću ono što trener zahteva od mene, ono što je timu neophodno, biću na toj poziciji. Mogu da igram na oba mesta podjednako dobro".
To se kasnije, tokom sezone ispostavilo kao jako bitna stvar, pogotovo jer je Andrea Trinkijeri uglavnom forsirao taktiku sa bekovskom linijom gde obojica mogu da kreiraju, ali i poentiraju po potrebi. Zato i ne može da se kaže da je Volden imao klasičnu plejmejkersku ulogu. Ona će i u Zvezdi više pripasti Lengstonu Holu, koji je u biti prvo organizator, pa onda neko ko pogađa u većem obimu. Volden je i u Partizanu bio na skromnih 2,8 asistencija u Evrokupu, odnosno na manje od dva završna dodavanja u Jadranskoj ligi, ali je i dalje pokazivao da ima pristojan pregled igre, što se često poklapalo s tim da je savršeno znao da koristi visok igrački IQ. Pošto je Crvena zvezda i dalje na tržištu u potrazi za šuterom, a najviše se pominjalo ime Meta Dženinga kao glavnog konkurenta Džordanu Lojdu, onda je izvesnije da će Volden biti spona između "keca" i "dvojke".
Kori Volden je neko ko se tokom sezone više oslanjao na prodor nakon odigranog pika i ulaz uz kontakt mu je bila jedna od stavki koje je preferirao jer je često znao da izvuče i dodatno slobodno bacanje. Čak mu je i šut bio na nivou. Pogotovo u Evrokupu gde je pogađao u odličnim procentima. Tačnije, 47,2 odsto za dva (17/36) i 45 odsto za tri poena (18/40) - u ABA ligi 48,1% za dva (26/54) i 32,2% za tri (19/59) - što je verovatno i plafon za igrača kome šut nije najjače oružje. Ipak, statistika je ovde možda sekundarna kategorija jer evroligaška košarka je zahtevnija u svakom smislu i njegove šuterske sposobnosti će biti na posebnom testu. U Evrokupu i ABA ligi je pogađao, možda čak i ne toliko konzistentno, što ali to je stvar koja uz trening može da se promeni.
Poređenja radi, Čarls Dženkins je od prvog mandata u Zvezdi, pa do poslednjih dana na Malom Kalemegdanu prošao put od haubice koja je "ubijala" protivnike u pojam, do jako korisnog timskog igrača i nekog ko napada iz drugog plana. Tako nešto bi možda najviše i odgovaralo Voldenu, baš kao što je to bio slučaj u Partizanu. Imao je poenterski dva strahovita izleta protiv Virtusa i posebno se pamte njegove minijature na gostovanju u Paladoci, kada je prvo konstantno držao Partizan u igri, da bi onda zajedno s Radetom Zagorcem prelomio meč u samom finišu i izrastao u heroja. Takve partije će verovatno u Zvezdi morati da prikaže nešto češće, zbog obima utakmica i činjenice da će morati više da rastereti saigrače u nekom momentu.
Na kraju je ostao utisak da je Volden vrlo dobro pokrivao obe pozicije tokom sezone u Partizanu. I to je minimum koji se u Zvezdi očekuje od njega, uz obavezu da ipak lestvicu podigne više jer će se i takmičiti na višem nivou košarke s ove strane Atlantika. Osim toga, Saša Obradović je takav kao trener, ne prihvata ništa manje od bespoštednog zalaganja na svakoj utakmici i teškog rada. Zato će Zvezde izvesno prvo imati deo visinskih priprema pre nego što se igrači dohvate lopte i onog zanimljivijeg dela.
Moglo bi se reći da će Voldena u Zvezdi čekati Dženkinsovo radno odelo. A, s njim dolaze i velike obaveze...
Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_sN)