Neven Spahija: Nadam se da Srbija nikad neće imati stranca, Hrvatska može da bude ljubomorna na vaše klubove
Vreme čitanja: 9min | pon. 05.09.22. | 08:52
Hrvatski stručnjak za Mozzart Sport u Pragu pričao o kvalitetima Srbije, Jokiću, Miciću i još nekima, stanju u hrvatskoj reprezentaciji i košarci, eventualnom dovođenju stranca u naš tim, regionalnoj košarci...
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Praga)
Paralelno dok se traže putnici za Berlin u Grupi D Evrobasketa, u Pragu se odvija i Međunarodna trenerska klinika na kojoj je jedan od gostujućih predavača i Neven Spahija. Čuveni hrvatski trener je u glavnom gradu Češke za Mozzart Sport govorio o onome što je video u dosadašnjem toku turnira, kvalitetima Srbije, ali i nekim aktuelnim temama poput sve većeg broja stranaca u državnim timovima.
Izabrane vesti
“Pogledao sam sve utakmice Srbije u pripremnom periodu, plus takmičarske. Pričamo o jednom od favorita na ovom prvenstvu. Od utakmice sa Slovenijom u Ljubljani do danas je ogroman napredak. Pripreme su napravljene kako treba, igrači su odgovorili na pravi mogući način. Rotacija je široka, različiti igrači u različitim ulogama. Teško da danas možete da igrate turnir takmičenje bez dobre klupe. Sve to u ovom trenutku jako dobro funkcioniše, nadam se da će Srbija ovako nastaviti“, otvoreno Spahija započinje razgovor za Mozzart Sport.
Ponedeljak, 21.00: (1,10) Srbija (23,0) Finska (7,50)
Mnogo se ovih dana priča o očekivanjima javnosti da Srbija dobije svaku utakmicu sa 15-20 razlike, koliko je to zaista važno?
“Bez obzira na male oscilacije u drugoj utakmici i to što je Češka bolje odigrala drugo poluvreme, smatram da je to bila jednosmerna utakmica. Odnosno, nisam video nikakvu opasnost da Srbija izgubi utakmicu. Sa ovim igračima i trenerom, ovim nivoom košarke koji se igra, jedni ste od favorita za zlato, u najužem krugu“.
Koga vidite još u tom krugu?
“Postoje čudne okolnosti, da je u jednoj grupi koncentrisan ogroman kvalitet. Daleko najteža grupa. Ne znam kako Slovenija, Nemačka, Litvanija i Francuska mogu da završe u istoj grupi. To su sve reprezentacije koje mogu da uzmu medalju. Srbija, plus te četiri ekipe iz Kelna, te Grčka“.
OD JOKIĆA NEMA BOLJE, MICIĆ SVETSKA KLASA, POGAĐAJU ME REČI NEKIH KOLEGA...
Kako vam se čini tandem Jokić – Micić koji drži ključeve igre reprezentacije Srbije?
“Bolje ne može da se poželi. To je top svetska klasa. Bez obzira na to što Vasa nije u NBA ligi, on je NBA klasa igrača. Kada govorimo o Jokiću, govorimo o zvanično najboljem igraču na svetu. Tako da bolje ne može da se poželi“.
Jedan ste od trenera koji je imao priliku da radi u NBA ligi i Evroligi dugi niz godina, pa kako vam se čini kvalitet viđen na Evropskom prvenstvu?
“Iskreno me jako rastužuju izjave nekih košarkaških radnika, kolega i čak igrača o NBA i tamošnjoj košarci. NBA igrači daju potpuno drugi nivo kvaliteta Evrobasketu i zamislite samo kada bismo izvukli njih petnaestak izvukli, dobili biste jedno sasvim prosečno takmičenje. Uz dužan respekt svim igračima koji igraju košarku i trenerima koji se bave košarkom u Evropi, ali NBA su top klubovi, top igrači koji postoje u ovom trenutku na svetu i najviši nivo košarke“.
Koje izjave?
“Pročitaćete izjave i nisam vam potreban kao svedok, da je NBA šou-biznis, da je marketing, da se igra ’run’n’gun’ košarka (trči i pucaj prim. aut). Meni je to smešno, a neću da imenujem nikog. Imate jako blizu trenere koji tako govore“.
Često se mogu čuti priče i da neki NBA igrači mogu da igraju tamo, a da ovde ne bi mogli da prođu...
“Uzmimo za primer Jokića. Njemu je trebalo neko vreme za adaptaciju i neke njegove igre ranije su bile kritikovane. Čitao sam i od vaših kolega novinara neke izjave. Nisam to mogao da progutam, niti da neko uopšte stavlja znak pitanja na igrača jedne takve klase i da kaže kako on može da igra u NBA, ali ne u Evropi i da nije za evropsku košarku. Ovo što Jokić igra je vrhunac svetske košarke i, u ovom trenutku, za mene ne postoji više od toga. On je na krovu, što bi se reklo. Nova dimenzija košarke, on je Point-Five (centar sa plejmejkerskim karakteristikama prim. aut.) i morate samo biti sretni što ga imate u reprezentaciji. Turnir sa ovim igračima dao je novu dimenziju. Ovo je jedno od boljih kontinentalnih takmičenja koje sam gledao“.
Sa Vanjom Marinkovićem ste sarađivali u Baskoniji, kod vas je dobio prostor, minute i mogućnost da oseti teren. Kako vam izgleda sada u reprezentaciji?
“Kao prvo, kada pričamo o Vanji, on je savršen spoj onoga što kao trener smatram da igrač treba da ima. Pre svega karakter. Kroz karijeru sam uvek govorio da je možda i bolje imati manji kvalitet, a veći karakter. Jer košarka će doći kroz rad. Radi se o izuzetnom karakteru, velikom radniku. Problem je kada jedan trener dođe usred sezone, kao ja u Baskoniju, jer sam izgubio skoro dva meseca da pohvatam sve konce, da skontam ko je ko, ko kakve role ima“.
Pogodi najduži tiket i osvoji teren
Trenutni lider ima 14 parova. Da li možeš bolje?
Šta je to što ste od njega mogli da vidite igrački tokom zajedničkog rada?
“Da smo ostali zajedno u sledećoj sezoni, verujem da bi to bio korak više za obojicu, jer smatram da je to igrač koji može da igra sa loptom, da kreira u datom momentu. Više puta smo nas dvojica pričali da ne bih voleo da se njegova igra svede samo na to čekanje lopte za šut. On može daleko više. Kod mene je za kratak period dosta toga napravio. Ne samo što igra u napadu kroz dobar šut, on je igrač koji grize u odbrani i ne pušta. Kada pogledate statistiku i kategoriju ’+/-’ kod Vanje, što je meni kao treneru jedan od najvažnijih parametara, retko kada je u minusu. Može da završi utakmicu sa dva poena, ali budite sigurni da mu je ’+/-’ pozitivan“.
Svetislav Pešić ima veliko poverenje u njega, član je startne petorke...
“Za Vanju je najbolja stvar što ima ovakvog, iskusnog i dobrog trenera koji zna da čeka. Otpisivati igrača u prvoj prilici je odlika trenera početnika, čekanje Vanje se na kraju vrlo, vrlo isplatilo za ekipu. On je sada jedan jako važan član tima“.
Sa Markom Gudurićem ste proveli jednu sezonu zajedno u Memfisu, kod selektora Pešića je proigrao posle oporavka od povrede, igra sve bolje...
“Marko je praktično plejmejker, neko ko kreira igru iz prvog dodavanja, to je najbolji način da ga koristite na parketu. On sve više izrasta u superklasu, igrača koji sve saigrače čini boljim“.
NADAM SE DA SRBIJA NIKAD NEĆE IMATI STRANCE U REPREZENTACIJI
Kako vam izgleda reprezentacija Hrvatske? Nije bilo realno da se dobije Grčka na početku, Velika Britanija je posle bila rutinski odrađena...
“Utakmica sa Velikom Britanijom nije dokaz ničega. Nije to realna slika. Doduše, možda nam je bila potrebna ovakva utakmica, da se malo rastrčimo i razigramo, pogotovo Dariju Šariću koji se posle godinu dana vratio iz najteže sportske povrede. Hrvatska košarka stagnira godinama, to je posebna priča i jako nas sve boli to što se dešava. Hrvatska je dobra reprezentacija, sa Džejlenom Smitom smo dobili mnogo“.
Kada ste pomenuli Smita, reprezentacije koje nemaju naturalizovane igrače su debelo u manjini, da li je to dobro?
“Protivnik sam igranja stranaca u reprezentacijama, to po meni nema nikakvu osnovu. Ali ako je već dozvoljeno i ako su svi, javnost, mediji i igrači odlučili da on igra, onda u redu. On je svakako nadogradnja za našu reprezentaciju i dao je širinu i viši našoj reprezentaciji. U kvalifikacijama za sledeći Evrobasket dobili smo Poljsku posle dva različita poluvremena. Protiv Grčke jako loše, pa jako dobro poluvreme. Kada bismo bili više konzistentni imali bismo drugi nivo jer kako odmiče takmičenje postaje sve teže. Sa ovakvom, nekonzistentnom igrom nećete moći da napravite rezultat“, priča iskusni stručnjak i dodaje:
“Najveći problem za selektora Mulaomerovića je to što je ovo praktično novi tim. Jer je sa ova četiri nova igrača, Simonom, Matkovićem, Smitom i Šarićem dobio nešto novo. Oni su se tek nedavno pridružili, ovoj reprezentaciji treba vremena da se uigra“.
Sigurno ste čuli da postoje zagovornici ideje da je i Srbiji potreban kvalitetan stranac?
“To je nakaradno pravilo Fibe i nikada se sa njom neću složiti. Reprezentacija je zapravo identitet jedne škole košarke, nacije, kulture... Ako je Srbija došla u tu fazu da potpiše sa strancom, onda smo ja i moji istomišljenici kapitulirali. Iskreno se nadam da do toga neće doći. To je možda potrebno nekim reprezentacijama u koje nažalost ubrajam i nas. Mi nismo u stanju već 15-20 godina da proizvedemo plejmejkera, to mi nikad neće biti jasno. Ko se ljuti na ovo – ljuti. Ko se ne ljuti – dobro. Iskreno se nadam da Srbija kao košarkaška velesila nikada to nećete dozvoliti. Jer igranjem stranca u reprezentaciji gubite deo nacionalnog identiteta“.
Šta se zapravo postiže dovođenjem stranca u nacionalni tim?
“Da kažem tako, možete da ušićarite sa tim Fibinim pravilom. Vidim, Grčka igra sa Tajlerom Dorsijem koji sam sa Adetokunbom pobeđuje. Ako je to cilj reprezentacija, u redu, ali protivnik sam toga. Smešno mi je kada gledam pred početak utakmice predstavljanje ekipa i intoniranje himni, pa kamera prođe, a igrač ne zna ni da priča jezik, niti zna reči... Zbog toga imamo klubove, pa neka ih igra pet, sedam, osam, koliko god. Reprezentacije su sa razlogom reprezentacije“.
Gde je najveći problem Hrvatske koja godinama ima kvalitet, ne i rezultate?
“Sada je problem to što je ovo potpuno novi tim. Kada ste neuigrani i ne odigrate dobro na nekom turniru, vi iz toga naučite nešto, bez obzira kako ste prošli. Sve svoje košarkaške uspehe sam izgradio u porazima, jer shvatiš šta ti fali, gde moraš da se popraviš, šta da promeniš... Nama fali kontinuitet igara. Postoje igrači koji su jako bitni za nas, a nikada se ne pojavljuju. Rekao sam mnogo puta da treba da se skupimo, da odigramo, pa i ako izgubimo, vratićemo se jači. Pa onda idemo u sledeći turnir da budemo još bolji, pa sledeći i tako dalje. To je jako bitno. Hrvatska definitivno ima kvalitet, ne i kontinuitet. Najveći problem Hrvatske je razlika između igrača koji donose titule i onih drugih“.
HRVATSKA MOŽE DA BUDE LJUBOMORNA NA SRPSKE KLUBOVE...
Kakvi su vam planovi za budućnost, pošto ste završili angažman u Baskoniji?
“Imao sam dve ponude, smatrao sam da ne treba da ih uzmem. Ne znam da li sam pogrešio ili ne. Imao sam određenu viziju, mislio da ću dobiti određeni posao, ali nisam. Sada sam bez posla. Mrzim tu poziciju. S druge strane, uvek sam terao sebe da puno gledam i pratim košarku, čak i kad ne radim. Nikada nisam prestao da učim, da gledam košarku, kad god nisam imao angažman puno sam putovao i gledao druge, pratio utakmice. To je život trenera bez posla“.
Srbija posle dugo vremena ponovo ima dva učesnika Evrolige, pošto se uz Crvenu zvezdu vraća i Partizan...
“Srbija je jedna od najkošarkaškijih zemalja na svetu. Ta ljubav prema košarci, taj pritisak, ta klasa igrača i trenera... Teško je tome parirati i tako je godinama. Iskreno sam se nadao da će i Cedevita, sada pripojena Olimpiji, takođe biti evroligaš, pa da imamo klubove u eliti i levo i desno na našim prostorima. Sama situacija da imate Partizan koji je počeo rekonstrukciju pre godinu dana, gde imate najboljeg evropskog trenera svih vremena, plus Zorana Savića kao visokog funkcionera, bivšeg generalnog menadžera Barselone... To su stvari koje mi u Hrvatskoj ne možemo da imamo u ovom trenutku. Čestitam Srbiji, Zvezdi i Partizanu što sve ovo mogu“.
Hrvatska klupska košarka se godinama nalazi u ozbiljnim problemima...
“Hrvatska nema taj novac da parira klubovima iz Srbije. Možemo da budemo samo ljubomorni na Zvezdu i Partizan što imaju budžete kao praktično svi evropski klubovi izuzev Reala, Barselone, CSKA i još nekih. Ne možemo da priuštimo sebi ovom trenutku da imamo velike trenere, jake budžete i da dovodimo igrače koji su istovremeno kandidati za Real, Barsu, Olimpiju i sve najbolje klubove Evrope. Mi ne možemo da priuštimo da dovedemo tako nekog u Zagreb. To država ne može da finsansira, nije ni u redu. Danas se klubovi finansiraju od sponzora, marketinškim aktivnostima, privatnim novcem... Da biste sve to postigli morate da budete veliki klub, da imate rezultate, veliku prodaju karata, da igrate u arenama, ne malim dvoranama. Mi smo daleko od toga“.
Ima li rešenja za izlaz iz te situacije?
“Imam svoje mišljenje, čak i rešenje, ali to je druga tema o kojom ne mogu sa vama da razgovaram sada. Možda drugi put“.