Znao je Kari zašto čeka Stefana Jovića

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Manile)

Jutro posle najveće pobede Srbije pod vođstvom Svetislava Pešića savršeno je za definitivno sumiranje utisaka, pre nego što se okrenemo pripremi za polufinale gde čekamo Sloveniju ili Kanadu.

Demonstracija sile u vidu timski savršenog izdanja Srbije pokazalo je šta znači kada u svlačionici vlada dobra atmosfera i igrači se među sobom drže čvrsto. Da, nedostaje individualnog talenta u odnosu na ono što smo mogli da imamo, ali zato u redovima Srbije preliva kada govorimo o motivaciji, želji i borbenom duhu svih momaka u plavom.

Svaka utakmica ima svoje heroje i u očima nacije svaki pojedinac izneo je svoju ulogu u skladu sa očekivanjima, neki verovatno i više. Ipak, posle šest utakmica na turniru poseban utisak ostavio je Stefan Jović. Definicija epiteta "tihi heroj" i drugi deo Pešićeve krilatice "svi za jednog - jedan za svi" koja je posle jučerašnjeg podviga toliko popularna. Radio je sve što je trebalo, za sve, ćutao i strpljivo čekao svojih svojih pet minuta. Dobio ih je i Litvaniji zapalio tlo pod nogama...

Vratićemo film na dan okupljanja Srbije. Svetislav Pešić je pred veliki auditorijum izašao sa potvrdom izostanaka nekoliko važnih članova ekipe, a tokom svog izlaganja između ostalog je rekao:

"Verujem u Stefana Jovića, jednog od najboljih plejmejkera koji se pojavio na našim prostorima i šire. Voleo bih da se situacija u njegovoj porodici popravi, njegova porodica bi takođe volela da on igra..."

Bili su to još dani kada je plejmejker iz Niša zbog porodične situacije još bio nesiguran da li može da se posveti reprezentaciji ovog leta. Bio je iskren, pre svega fer prema reprezentaciji i drugovima koji su ga čekali otvorenih ruku. Nije želeo da bude samo fizički prisutan na treninzima i sastancima, a glavom na drugom mestu. Nije hteo da obeća nešto za šta nije bio siguran da može da ispuni.

Porasli su nam očnjaci, najveća pobeda Pešićeve Srbije!

Sjajan timski duh u Srbiji: Petrušev s pravom u NBA, Aleksa ima ludačku energiju

Poslednji Pešićev telefonski razgovor sa Jovićem završen je dogovorom da dobije još nekoliko dana kako bi hladne glave mogao da donese konačnu odluku. Ubrzo su iz Niša stigle su odlične vesti, pošto je plejmejker Saragose dao pristanak selektoru i pripremama Srbije priključio se poslednjeg dana jula.

Veliku ulogu u Jovićevoj odluci da leto ipak posveti dresu sa državnim grbom odigrala je njegova porodica. Oni su od prvog dana želeli da Stefan ponovo bude sa svojim drugovima, dok je on ipak želeo da ostane među svojima i bude podrška u izazovnim trenucima. Nije to nikada rekao, ali takva je ljudska priroda i verovatno se tada osećao loše zbog pomisli da ostavi porodicu i ode hiljadama kilometara daleko.

Zbog zdravstvenih problema u kući, zamolio je ljude iz Saragose da se vrati u rodni Niš, što mu je odmah dozvoljeno. Već tada je Jović zamolio i selektora Pešića za razumevanje što neće biti u stanju da odgovori pozivu nacionalne selekcije. Tada se sve završilo na tome, ali kako je vreme prolazilo, prekaljeni stručnjak je shvatio da bez Stefana Jovića ne može da ostvari sve zamisli, da je upravo kreator iz grada na Nišavi poslednja puzla drugačijeg srpskog tima koji se spremao za Manilu. Zato je i usledio novi poziv, u kojem je Pešić zamolio Jovića da još jednom razmisli o svemu i pitao ga da li bi ipak mogao da bude član reprezentacije.

Pešićeva želja se tada ispunila, dobio je igrača na čijem je dolasku insistirao i to sada daje najlepše plodove. Ova Srbija igra totalno drugačije od svega što smo imali prilike da vidimo. I to je posebno istakao selektor Litvanije Kazis Maksvitis pred sudbonosni četvrtfinalni okršaj. Svetislav Pešić je od prvog dana toliko puta izgovorio da je najvažnija odbrana od tranzicije, da je Srbija postala najbolji tim na turniru upravo u brzim napadima, koji se završavaju u prvih šest sekundi.

Stefan Jović (©Mozzart Sport / Dragana Stjepanović)

Na dosadašnjem turniru beležimo 22 poena iz kontri, a sposobnost Srbije da se u deliću sekunde transformiše iz zastrašujućeg defanzivnog stroja kakav smo videli protiv Litvanije u NBA sastav koji napad završava u nekoliko sekundi, polazi upravo od Stefana Jovića. Plejmejkeri kao što je on sve se ređe rađaju na parketima i svako kome nije bilo jasno zašto je Pešić želeo baš njega sada valjda razume. Nije to posledica otkaza Vasilija Micića i Ognjena Jaramaza, on je mnogo pre spiska bio u najozbiljnijim planovima struke.

Iz muke Srbije sa nedostatkom organizatora igre tokom kvalifikacija izrodilo se nešto mnogo bitno za reprezentaciju. Setiće se mnogi kakav je put prošao Stefan Jović, od boravka u Himkiju koji se završio ružno, preko dugog oporavka od povrede koju je zaradio u olimpijskim kvalifikacijama, do kratkog boravka u Panatinaikosu ispresecanog novim problemima, posle čega je ostao bez angažmana sve do pred kraj 2022. godine.

INTERVJU – Stefan Jović: Reprezentacija, moja bolna rana...

Patriotski primer Stefana Jovića

O svemu što mu se dešavalo u Himkiju i posle odlaska iz Rusije, kao i povredi u Beogradu pričao je za Mozzart Sport i taj intervju privukao je posebnu pažnju jer je to bila iskrena priča čoveka koji samo želi da igra.

Iako bez kluba, Pešić je stupio u kontakt sa nekadašnjim košarkašem Crvene zvezde, sa željom da radi pod budnim okom ljudi iz reprezentacije, kako bi se spremio za novembarske kvalifikacije. Prihvatio je izazov, svestan da bi saradnja trebalo pozitivno da utiče na sve strane. Posle prvih zvaničnih utakmica nakon šest meseci dobio je poziv od Saragose, u kojoj je povratio rutinu i stari sjaj, što je dovelo do produžetka saradnje na obostrano zadovoljstvo. Ostalo već znate...

Bogdan od srca: I ja sam čovek, je**ga! Ne znam šta mi bi protiv Italije, ovo smo zaslužili

Pešić: Razlog pobede? Tim, tim, tim! Dolazim iz kraja gde je biti emotivan - imidž

Manja povreda tokom priprema nije ga sprečila da bude potpuno spreman za početak Mundobasketa i povede Srbiju do polufinala. Nije bio preterano aktivan kao egzekutor, ali je zato briljirao kao distributer lopti. Protiv Italije je odigrao najslabije, ali tada je cela ekipa patila iz mnogo razloga, pre svega zbog svega što se dešavalo sa Borišom Simanićem. Sve je brzo došlo na svoje protiv Dominikanske Republike kada je za 18 minuta nakupio 12 poena, sedam asistencija i šest skokova, da bi Litvaniji zagorčao dolazak u Manilu sa 11 poena i pet završnih dodavanja. Njegove dve strele sa sredine treće četvrtine pogodile su Litvance pravo u srce i tada je Srbija napravila odlučujući iskorak ka ubedljvom trijumfu.

Sveprisutan u odbrani, nesebičan u napadu, vođen mantrom Nikole Jokića da će asistencija zadovoljiti dva čoveka, Stefan Jović je povratio sjaj sa Evrobasketa 2017, kada je takođe kao prvi plejmejker držao konce u svojim rukama. I to je Srbija dočekala sa oduševljenjem.

U ovoj fazi turnira Jović je među deset najbolji asistenata sa 6,7 izdeljenih lopti, a od igrača koji su dogurali do četvrtfinala ispred njega samo su Luka Dončić i Denis Šreder sa po 6,8 dodavanja. Dakle, barabar.

Bez njega Srbija ne bi bila ovo što jeste, iako je Aleksa Avramović katalizator frenetične odbrane. Stefan Jović je mozak ovog tima i sa njim svi igrači profitiraju. Od Nikole Milutinova sa kojim je Jović "zavrteo" samo nekoliko pikova protiv Italije i odmah ih bacio u problem, do Nikole Jovića, Bogdana Bogdanovića i ostalih kojima servira lopte na strelištu. A, kada hoće, može i sam da bude fatalan kao protiv Litvanije.

Život na košarkaškom parketu nije ga mazio, povrede su ga drastično usporile i verovatn sprečile da napravi i mnogo više. Otkako ga je Saša Đorđević lansirao na Mundobasketu 2014, uvek je bio verni vojnik Srbije. Zato svaki njegov ples na utakmicama treba poštovati još više. Takvih kao Stefan Jović sve je manje...