Željko i PAO iz ugla grčkih novinara: Najveća zvezda se vratila kući, neke veze nikada ne blede

Kakva god da je rana postojala između srpske legende i uprave Panatinaikosa, odnosno Dimitrisa Janakopulosa, sada je zacelila. Zakopali su ratne sekire.

Krug koji je svojevremeno delovao zauvek zatvoren čudesno se ponovo otvorio. Jer ljubav koju su Zeleni tokom ovih 14 godina pokazivali prema Obradoviću zaista je ogromna i vredna divljenja. Na kraju krajeva, doneo im je 23 trofeja, među kojima je i pet titula u Evroligi, i od kluba stvorio evropsku silu.

Naravno, nije to učinio sam. Ali bio je arhitekta. I svi to razumeju, čak i danas.

Željko Obradović i Dimitris Janakopulos (©Star Sport)

Obradović se u Atinu ne vraća samo da bi uživao u romantičnoj nostalgiji za nekadašnjim uspesima. Vraća se vođen neutaživom željom da dominira sadašnjošću i ispiše potpuno nova zlatna poglavlja u bogatoj istoriji najvećeg evropskog košarkaškog brenda.

Kao čovek koji je već osvojio sve, nikome više nema šta da dokazuje. Ipak, oslobođen tereta očekivanja iz prošlosti i pokretan obnovljenom, snažnom motivacijom, u srce kluba vraća neprocenjiv osećaj zajedništva, jasnog cilja i čvrste discipline.

Bez obzira na rezultat bilo koje utakmice, taj odnos duboke ljubavi i međusobnog poštovanja između legendarnog trenera i kluba trajaće zauvek, pa i duže od toga.

To je najčistiji dokaz da neke veze jednostavno odbijaju da izblede.

JANIS STAVRULAKIS (Glavni i odgovorni urednik portala skweek.com)

Sve počinje od poštovanja. Dogovor Željka Obradovića i Panatinaikosa nesumnjivo je najveća priča ovog leta, ne samo u grčkoj već i u čitavoj evropskoj košarci.

Žoc nije samo „profesor“ trenerskog posla. On predstavlja čitavu filozofiju, način razmišljanja koji utiče na sve unutar jedne sportske organizacije, čak i kada je reč o Panatinaikosu. Obradovićev uticaj dopire do svih i svega: od najvećih zvezda ekipe do poslednjeg čoveka koji se nikada ne pojavljuje pod svetlima reflektora.

Ipak, postoji nešto još važnije od taktike, treninga i pažnje posvećene svakom detalju: poštovanje.

Možda zvuči jednostavno, ali u savremenom grčkom sportu ono se ne podrazumeva uvek. A kada govorimo o poštovanju, mislimo na poštovanje prema svima. Prema igračima, članovima stručnog štaba i zaposlenima u klubu, navijačima, sudijama i, naravno, protivnicima.

Željko Obradović (©Star Sport)

Najčešće na kraju više govorimo o onome što se dešava van terena nego o samoj igri: izjavama, tenzijama, preterivanjima, objavama na društvenim mrežama, ličnim sukobima, uvredama i napadima. Stvoreno je negativno okruženje koje se neprestano širi i čiji uticaj mora da bude smanjen.

Obradović će se, u najmanju ruku, boriti za to.

A možda će upravo to biti najveća korist koju će Panatinaikos imati od ovog istorijskog dogovora.

I još nešto: od naredne sezone u grčkoj ligi radiće Obradović, Barcokas, Spanulis, Trinkijeri i Sakota.

San!

JORGOS KUVARIS (novinar portala Gazzetta.gr)

Željko Obradović. Odakle uopšte početi i gde završiti kada se govori ili piše o velikom srpskom treneru? Najveća legenda evropske košarke. Legenda među legendama. Najveći svih vremena. Jedan jedini. Kralj. Gospodar prstenova.

Da mi je neko na početku sezone rekao da će Panatinaikos u leto 2026. godine za glavnog trenera imati Željka Obradovića, pomislio bih da je lud. Ne samo lud, već potpuno van pameti. Ludak! A ipak, okolnosti, situacija i savršen trenutak poklopili su se i omogućili veliki Žocov povratak kući.

Na mesto na kojem je tokom 13 veličanstvenih godina izgradio svoje nasleđe, osvojivši pet Evroliga, 11 titula prvaka Grčke i sedam Kupova Grčke.

Posle potpuno razočaravajuće sezone - zapravo, rekao bih dve razočaravajuće sezone, ako računamo i prethodnu - koja je na kraju dovela do rastanka sa Erginom Atamanom, Panatinaikos na svojoj klupi nije želeo nikoga drugog.

Obradović je bio jedini izbor.

Bio je pravi čovek u pravom trenutku da ujedini čitavu organizaciju, nadahne igrače i navijače i ponovo sve okupi oko istog cilja. On je jedina osoba u koju svi imaju apsolutno poverenje, ne dovodeći u pitanje ni najmanju njegovu odluku ili postupak.

Svi su ponavljali, a ponavljaju i dalje, istu stvar:
„Obradović zna. On uvek zna.“

Navijači u OAKA Areni (©Star Sport)

Iz te jednostavne rečenice proističe sve poverenje koje uživa među ljudima u klubu i oko njega. Niko ne sumnja u njegove odluke ili metode. U Panatinaikosu je uvek imao odrešene ruke da radi šta god poželi. Radio je u skladu sa sopstvenom filozofijom i navikama. Postojali su on, njegovi igrači i niko drugi. Tako će biti i tokom naredne tri godine, u povratku koji će se dugo pamtiti.

Pre svega, ponovo je zapalio plamen iščekivanja i ogromnog optimizma među navijačima. Onog trenutka kada se saznalo da će Željko Obradović ponovo voditi Panatinaikos, svi su zaboravili neuspešnu sezonu. Nikoga više nije bilo briga što je Olimpijakos osvojio Evroligu usred OAKA arene. Euforija koja prati njegov povratak ogromna je, neuporediva sa bilo čim čega mogu da se setim u bilo kom kolektivnom sportu, bilo gde.

A to što je odlučio da se vrati znači da je dobio sve garancije koje je tražio. Na svakom nivou. Sportskom i van sporta.

Tokom godina mnogo se govorilo o njegovom odnosu sa Dimitrisom Janakopulosom, ali su obojica pokazala da je njihov odnos više nego odličan i da će predstavljati temelj još jednog uspešnog trogodišnjeg perioda.

Žoc uživa potpuno poverenje i prihvatanje svih.

Žoc će inspirisati igrače Panatinaikosa, koji pod njegovim vođstvom mogu da postanu još bolji. Nije tajna da je tokom Atamanovog mandata Panatinaikosu nedostajalo vrhunsko trenersko usmerenje, pošto je turski stručnjak više voleo da svojim igračima pruži veću slobodu, bez posebnog insistiranja na taktici i sistemima.

Zamislite samo igrače poput Slukasa, Hejs-Dejvisa, Nana, Lesora, Ernangomeza, Osmana i svih drugih vrhunskih košarkaša koji će se priključiti ekipi, kako svoj ogroman talenat spajaju sa Obradovićevim trenerskim znanjem. Moguće je da im se ovakva prilika više nikada neće ukazati.

I moraju da je iskoriste.

Moraju da upijaju svaki dan treninga pod njegovim vođstvom. Od toga mogu samo da imaju koristi. Na terenu i van njega.

Obradović nije samo trener. On je nešto više od trenera.

On je čovek koji ume da nadahne i prenese znanje. Bilo da svoje igrače uči kako da izvedu napadačku akciju, odigraju pik-en-rol ili pravilno rotiraju u odbrani, bilo da ih uči kako da se nose sa situacijama iz svakodnevnog života — dobrim i lošim.

Trener. Otac. Stariji brat. Učitelj.

To je Željko Obradović.

A oni koji odluče da ga slede iz tog iskustva mogu izaći samo bolji.

JORGOS ZAKAS (novinar portala sdna.gr)

Veza za ceo život koja je izdržala test vremena, najveći trener u istoriji evropske košarke i ambiciozan plan za povratak na sam vrh. To su ključni razlozi zbog kojih je Željko Obradović odlučio da se vrati u Panatinaikos, 14 godina nakon završetka svog prvog mandata u klubu.

Obradovićev povratak mnogo je više od velikog trenerskog imenovanja. Reč je o strateškoj odluci koja označava početak nove ere. Čovek čije je ime postalo sinonim za najveće uspehe u istoriji Panatinaikosa i koji važi za najboljeg trenera svih vremena vraća se kući sa jednim jasnim ciljem: da izgradi još jedan vrhunski tim sposoban da se bori za svaki trofej.

Presudnu ulogu u realizaciji dogovora imao je Dimitris Janakopulos, čija su lična inicijativa i pristup po principu „sve ili ništa“ na kraju otvorili put ka sporazumu. Vlasnik Panatinaikosa pokazao je odlučnost da klub vrati na vrh evropske košarke ponudivši srpskom stručnjaku trogodišnji ugovor vredan ukupno 12.000.000 evra. Ta suma govori i o veličini ulaganja i o značaju koji ovaj projekat ima za čitavu organizaciju.

Međutim, plan se ne završava na mestu trenera. Prema navodima, očekuje se da Panatinaikos poveća godišnji budžet za više od deset miliona evra u odnosu na prošlu sezonu, čime će Obradović dobiti sredstva potrebna da ekipu oblikuje prema sopstvenoj viziji. U praksi, klub priprema budžet koji bi mogao da bude najveći ikada viđen u evropskoj košarci.

Kada se imena Panatinaikosa, Obradovića i Janakopulosa nađu u istoj rečenici, ambicije prirodno rastu do najvišeg nivoa. Cilj nije samo da ekipa ostane konkurentna, već da ponovo zauzme evropski košarkaški presto.

Detalj sa konferencije za novinare (©Star Sport)

Vest je odjeknula širom kontinenta i još jednom pokazala koliko je veza između Obradovića i Panatinaikosa posebna. Klub ne ulaže samo u trenera, ponovo se ujedinjuje sa arhitektom najuspešnije dinastije u svojoj istoriji.

Uz zajedničku viziju Obradovića i Janakopulosa, poruka je jasna: Panatinaikos ponovo cilja sam vrh.

DIMITRIS PETRIDIS (Glavni i odgovorni urednik portala sdna.gr i urednički direktor portala skweek.com)

Da li ste ikada gledali snimke sa koncerata Majkla Džeksona? Znate tačno o kakvim scenama govorimo: deca plaču, ljudi ne mogu da poveruju onome čemu prisustvuju, drugi histerično vrište, a neki samo nemo gledaju u prazno, kao da nisu u stanju da shvate šta se dešava. Kolektivno ludilo.

Upravo je takva atmosfera zahvatila navijače Panatinaikosa od nedelje po podne, kada je vlasnik kluba Dimitris Janakopulos objavio da je Željko Obradović pristao da potpiše trogodišnji ugovor sa Zelenima.

Povratak čoveka koji je grčki klub predvodio do pet titula prvaka Evrope događaj je monumentalnih razmera, a čini se da navijači još nisu u stanju da ga u potpunosti pojme, iako je prethodnih dana postajalo sve jasnije da će se srpski trener posle 14 godina vratiti u Atinu.

Detalj sa konferencije za novinare (©Star Sport)

Da biste razumeli razmere pozitivnog efekta koji je izazvala vest o Obradovićevom povratku, dovoljno je da uzmete u obzir sledeće: pre samo deset dana Panatinaikos je izgubio titulu prvaka Grčke od Olimpijakosa, dok je njegov najveći rival prethodno postao i prvak Evrope u T-Centru. Pa ipak, navijači Panatinaikosa su u potpunoj euforiji. Kao da im je neuralizator iz filma „Ljudi u crnom“ potpuno izbrisao sećanje na nedavne događaje.

Skorašnja razočaranja možda su izbledela, ali sećanja na period od 1999. do 2012. godine i dalje su živa. Bile su to godine u kojima je Panatinaikos, sa Obradovićem na klupi, dominirao evropskom košarkom, osvajao trofeje i izgradio status najuspešnijeg kluba na kontinentu.

Zbog toga je, čak i ako je onima koji sve posmatraju sa strane možda teško da do kraja shvate razmere ovog događaja, potpuno jasno da govorimo o priči leta.

Obradović se vratio u svoj drugi dom, a navijači plaču, smeju se i još pokušavaju da poveruju u ono što se događa.

To je sasvim prirodno. Jer, kao i u slučaju Majkla Džeksona, govorimo o njemu – najvećoj mogućoj zvezdi.