Treneri ponovo vode glavnu reč

Ako se stvari ovakvo postave, potpuno je jasno da grčka košarka dobija novu dimenziju, kao i to da će njihovo prvenstvo, pored činjenice da će biti možda i drugo najjače u Evropi, postati liga u kojoj vladaju treneri.

Ako bismo klubove analizirali hronološki od toga kako je koji vukao poteze, onda je jasno da mora da se krene od PAOK-a. Sami vlasnici i menadžment kluba su stavili do znanja da je Andrea Trinkijeri karta na koju oni igraju kada je reč o njihovoj budućnosti. Italijan je dobio potpuno odrešene ruke u svakom smislu ove sintagme, a PAOK se nada da će harizmatični stručnjak iz Milana u Solunu ponoviti nešto slično kao u Beogradu. Trinkijeri je tada stvorio neku neverovatnu hemiju i od prosečnih igrača učinio da igraju iznad svih očekivanja, a sada će u PAOK-u imati daleko veći budžet, dok je apsolutno sve u klubu podređeno njemu.

Kada je reč o Olimpijakosu, može se reći da je u Pireju situacija najopuštenija. Jorgos Barcokas je konačno skinuo teret sa svojih leđa i prigrabio evroligašku titulu posle dugo vremena i gomile ispuštenih fajnal-forova.

Više ne mora da radi u atmosferi konstantnog pritiska i strepnje za sopstveni posao ako se tobože ne stigne do vrha Evrolige, a novi ugovor je samo potvrda koliko mu vlasnici kluba veruju. Jasno je da se sada iskusni stručnjak gleda potpuno drugim očima, kao i to da će i njemu biti mnogo lakše da radi, kada je osvojio svoju drugu (u očima mnogih prvu) evroligašku titulu i skinuo to breme s leđa. Kolike god zvezde bili Evan Furnije i Saša Vezenkov, ne osporavaju odluke grčkog stručnjaka, dok je Tajrik Džons osetio šta znači trenerova čvrsta ruka, pa je zato frustraciju usmerio ka protivničkim igračima.

Što se tiče Vasilisa Spanulisa, on nije trofejan kao ostali treneri sa ovog spiska (mada je i među njima velika razlika), niti je toliko iskusan, ali zar je potrebno pričati o tome kakav je autoritet u grčkoj košarci popularni Bili?

Nije važno što će Aris imati skupocen roster, čak i sa igračima koji su osvajali Evroligu (Kem Birč), jer je klub samim dovođenjem pokazao koliko veruje u Spanulisa kao trenera ne samo za sadašnjost, već i za budućnost. Ako će neki od ova četiri kolektiva biti bez pogovora podređen čoveku na klupi, onda je to Aris. Na kraju krajeva, na Bilijevoj promociji pojavio se i vlasnik kluba, kanadski milijarder Ričard Hsijao, koji ne dolazi u Solun bez preke potrebe. Jasno je da će Spanulisov autoritet biti kamen temeljac nove sile koja se rađa u evropskoj košarci, a leđa mu čuva veliki prijatelj i generalni menadžer Arisa Nikos Zizis, koji je između ostalhi najzaslužniji za njegov dolazak.

Sve ovo prethodno bilo je podrhtavanje grčkog tla, dok su tektonske ploče i definitivno pomerene povratkom Željka Obradovića. Najtrofejniji evropski trener se vratio na mesto najvećih uspeha, iako je bio uspešan u svakom klub u kojem je radio, a cilj je samo jedan - osvajanje 10. titule prvaka Evrope. Obradović je Panatinaikos etablirao među najveće klubove Starog kontinenta i Zelenima doneo pet pehara namenjenih osvajaču Evrolige. Poznato je kakav je ugled stručnjak iz Čačka imao kod nekadašnjeg prvog čoveka Atinjana Pavlosa Janakopulosa i zapravo je popularni Žoc jedan od malobrojnih, ako ne i jedini, prema kome isto poštovanje ima i sadašnji ekscentrični vlasnik Panatinaikosa Dimitris Janakopulos.

Iako se najavljivalo da će danas prvi čovek PAO-a saopštiti da se Obradović vraća u klub, njegovo ushićenje moglo je da se vidi već na jučerašnjoj fotografiji, kada je čitavoj košarkaškoj Evropi, pa možda i svetu obelodanio da je Željko ponovo tu. Poznato je koliko je teško zadovoljiti ukuse i apetite tvrdokorne zelene publike, ali se isto tako svi dobro sećaju kako su svojevremeno navijači Panatinaikosa reagovali kada je Obradović saopštio da ostaje u klubu.

Željko se posle toga vraćao u OAKA arenu kao trener Fenerbahčea, pa potom i Partizan Mozzart Beta, a reakcije su uvek bile iste. Višeminutno skandiranje, aplauzi i ovacije bile su sastavni deo kolorita, kad god bi Obradović ušao u dvoranu, pa makar bio i protivnički trener, jer možda i najkompleksnija košarkaška publika ne zaboravlja minuli rad i sve ono šta je za njih uradio najveći trener u njihovoj, ali i evropskoj košarkaškoj istoriji. Trofeji, ime, autoritet, ali i naklonost Dimitrisa Janakopulosa biće sve ono što će stajati iza Obradovića, dok baš kao poput navijača Partizana i pristalice Atinjana veruju u Željkovu auru i moć da je on jedini koji može da vrati tim na vrh Evrope.

Takođe, nikako ne treba zaboraviti ni AEK, koji s klupe predvodi Dragan Šakota. Atinski tim se etablirao kao treći klub u Grčkoj, Aris i PAOK najpre moraju njega da nadmaše, a za to je zaslužan srpski stručnjak. Poznato je kakvo poverenje kluba uvažava Šakota, a i trener je sa najdužim stažem na tlu Elade. Sama činjenica da praktično od 1990. godine uspeva u jednoj od najkošarkaškijih sredina Evrope, uz svojevrsne izlete po ligama kao što su italijanska, turska, španska i ABA dovoljno govori o Šakotinim kvalitetima. On se sezonama bori s atinskim velikanima, uz budžet koji je nemerljivo manji od njihovog, tako da ga ne treba izostaviti iz ovog društva.

Jasno je da u Grčkoj duvaju neki novi vetrovi, da ćemo gledati obračune stratega koji će se prepričavati s generacije na generaciju na Eladi, nešto slično poput Homerovih Ilijade i Odiseje, i da se ovde više neće pitati Kendrik Nan, Saša Vezenkov, Evan Furnije... Već isključivo gospoda treneri.