N. StojkovićKrug se zatvara u Atini
.jpg.webp.webp)
Vreme čitanja: 4min | sub. 20.06.26. | 17:53
Deseta evropska titula nije mu bila suđena sa Partizanom, ali mu neće biti ni obećana sa Panatinaikosom. Naravno, pod uslovom da definitivno potpiše
Povratak Željka Obradovića u Panatinaikos digao je celu Evropu na noge. Posao još nije ozvaničen, ali je doveden do tačke sa koje bi veliki obrt bio iznenađenje.
Obradović se posle 14 godina izvesno vraća u Atinu, u klub u kojem je proveo 13 sezona, osvojio pet titula prvaka Evrope i, između ostalog, 11 prvenstava Grčke, izgradio jednu od najvažnijih dinastija evropske košarke i ostavio trag koji ni vreme ni uspesi pod vođstvom Ergina Atamana nisu uspeli ni delimično da prekriju.
Izabrane vesti
Sa velikim iščekivanjem gleda se na povratak ličnosti koja je imala možda i presudni uticaj na to šta taj klub danas predstavlja u evropskim i svetskim okvirima. Obradović nije sam stvorio Panatinaikos kakav danas poznajemo jer je atinski klub bio evropski šampion i pre njega, ali je stvorio sistem kroz autoritet i kontinuitet koji je i njega svrstao na sam vrh trenerske košarkaške piramide.
20.00: (1,45) Valensija (15,0) Barselona (3,05)
Zbog toga će njegov novi izlazak pred tribine OAKA arene biti emotivan događaj čak i za sredinu naviknutoj na erupciju velikih emocija. Odnos Obradovića i atinske publike opstao je kroz gotovo deceniju i po razdvojenosti, najviše zato što je nastao u godinama tokom kojih je Panatinaikos postao mera evropske moći.
Ista vest drugačije će odjeknuti u Beogradu. Za navijače Partizana Željkov odlazak u Atinu predstavljaće potvrdu onoga što su možda i znali, ali nisu želeli da prihvate, da povratak u Humsku, posle bolnog i šokantnog rastanka u novembru, više nije realan. Bar ne u doglednoj budućnosti.
Njegov drugi mandat u Partizanu nije završen kako je trebalo. Sanjali su svi evropsku krunu, verovatno i s vremenom oproštajnu utakmicu, da Obradović poslednji put kao trener radi baš na klupi crno-belih. Posle svega ostao je nedovršen posao. Kada se vratio u Beograd 2021, bilo je gotovo nemoguće odvojiti sportski projekat od ideje da bi baš sa Partizan Mozzart Betom mogao da osvoji jubilarnu, desetu evropsku titulu. Od svega, ostala je ona serija sa Real Madridom, sećanja na dva veličanstvena brejka i gorčina eliminacije isprepletana brojnim, nesvakidašnjim okolnostima...
Ako i definitivno potpiše, Obradović će ponovo sarađivati sa Matijasom Lesorom, obnoviće i saradnju sa Kostasom Slukasom, kapitenom atinskog kluba, sa kojim je u Fenerbahčeu 2017. godine osvojio Evroligu. Panatinaikos nema ni veliku potrebu da pravi tim ispočetka i u postojećem sastavu već postoji dovoljno kvaliteta za borbu za najviše ciljeve. S tim da je realno očekivati da će Obradović dati i lični pečat.
Nezvanično se pominje da Obradović traži Treja Lajlsa, koji napušta Real Madrid. U poslednjim danima sve glasnije se govori o Isaku Bongi, koga veoma dobro poznaje iz Partizan Mozzart Beta i na čijem je dolasku u Beograd insistirao.
U krugu potencijalnih kandidata za dres Zelenih pominje se i Mfiondu Kabengele, zvanično najkorisniji igrač finalne serije Jadranske lige. Njegova pokretljivost, energija i igra oko obruča značajno bi pojačala centarsku liniju, posebno uz Matijasa Lesora. Lajls bi, ako bude došao, širinom i kvalitetom u napadu otvorio dodatni prostor bekovima Panatinaikosa, dok bi Bonga bio “švajcarski nož” ekipe, odnosno čovek sposoban za svaku ulogu.
Obradovića u Atini navodno čeka trogodišnji ugovor. Važniji deo dogovora od same plate jesu garancije koje bi trebalo da dobije u vezi sa budžetom, sastavom tima i sportskim odlučivanjem. Ukoliko ponovo sedne na klupu Zelenih, uradiće to najviše zbog mogućnosti da ponovo bude konkurentan za sam vrh evropske košarke. Ima u tome naravno i emocija, jer Panatinaikos je uz Partizan klub koji je njegovom srcu najbliži, ali postoji i sportski momenat koji je kod najtrofejnijeg evropskog trenera svih vremena uvek na prvom mestu.
Željkov izvesni povratak u Atinu nosi sa sobom koktel emocija, euforiju, radost i uzbuđenje, ali i tugu i razočaranje, potkrepljeno pitanjem šta je sve moglo da bude drugačije, da nije onako puklo prošlog novembra...
Bilo bi pogrešno taj povratak posmatrati kao izbor jednog, umesto drugog kluba. Partizan je sredina u kojoj je Obradović postao trener i prvi put osvojio Evropu. Panatinaikos je mesto na kojem je najduže trajao, najviše pobeđivao i pet puta stizao do vrha kontinentalne košarke.
Deseta evropska titula nije mu bila suđena sa Partizanom, ali mu neće biti ni obećana sa Panatinaikosom. Stare zasluge su tu da se pamte i prepričavaju, a pred Obradovićem je sada delikatniji posao. Neće imati mnogo vremena da postavi bazu, jer Dimitrisa Janakopulosa zadovoljavaju samo pobede i titule. Nije to nešto novo za Obradovića, samo ovog puta mnogi će, čak i nesvesno, očekivati da njegov drugi mandat bude jednak trofejnoj prošlosti, da odmah vrati Panatinaikos na sam vrh.
Svakako, imaće priliku da krug zatvori u Atini.
tagovi
Obaveštavaj me
Evroliga