Vladimir Štimac: Znao sam da idemo do finala, jer nema zavisti, prevrtanja očima u timu

Došao je i taj dan, reprezentacija Srbije igra finale Svetskog prvenstva! Prošli su dug put izabranici Svetislava Pešića, premostili brojne prepreke i stigli u ciljnu ravninu - rame uz rame sa Nemačkom. Sledi borba za zlato u Manili, mestu na kojem je 1978. reprezentacija Jugoslavije stigla do svetskog trona.

Obezbeđena je prva medalja od 2017. godine, ali Orlovi žele najsjajniju. Nije se dalo da je naši reprezentativci stave oko vrata još od 2002. i planetarne smotre u Indijanapolisu. Od tada su osvajana srebra na Evropskim prvenstvima 2009. i 2017, na Mundobasketu u Španiji 2014, kao i na Olimpijskim igrama u Riju pre sedam godina. U pohodima na poslednja tri, deo reprezentacije bio je i Vladimir Štimac.

Još od 2005. sa državnim grbom na grudima osvaja medalje. Sa omladinskim reprezentacijama ima dva evropska zlata (2005. sa U18, 2007. sa U20 selekcijom), a osvojio je i dve Univerzijade sa nacionalnim timom (2009. i 2011). Uvek je bio tu za reprezentaciju. Pa i danas, na zalasku igračke karijere, prati je na svakom koraku. Zna vrlo dobro koja je težina dresa Srbije. Kako se prave uspesi za pamćenje, a o ovom koji su Pešićevi izabranici napravili na Filipinima, dugo će se pričati.

"Nisam sumnjao da ćemo da dođemo do finala. Čak kad smo izgubili od Italije, nisam sumnjao da će Bogdan da ubaci kad bude trebalo. Kad god smo izgubili u grupi na velikim takmičenjima, na kraju smo napravili rezultat. Kao i kada sam ja igrao. Poraz te prodrma, malo te spusti na zemlju, da vidiš ko si šta si, da i drugi igraju košarku…", priča Štimac u razgovoru za Mozzart Sport.

Sada je već čuvena rečenica koju je selektor Pešić napisao u svlačionici posle trijumfa nad Litvanijom u četvrtfinalu: „Svi za jednoga, jedan za SvI“. I posle svega, utisak je da najbolje opisuje ovu generaciju.

"Bilo je negativnih komentara oko selektora, iako je to čovek koji je mnogo doneo ovoj zemlji. On vrlo dobro zna šta radi i ne sme da se zaboravi šta je on uradio za našu košarku. Proveo sam neko vreme radeći sa njim, vrlo dobro znam kako radi i kako pravi ekipe. Podeli uloge, zna se ko šta radi, ali ono što je najvažnije, kod njega se niko ne oseća manje važnim. Ne pravi razliku da li je neko iz NBA ili iz Evrope, kod njega svi imaju isti tretman i to je veoma važno, posebno za igrače koji imaju manju minutažu. Iz toga se rađa ono najvažnije, kult reprezentaciji gde je svako za svakoga. Nema tu zavisti, prevrtanja očima. To se vidi i na našoj klupi i kako reaguje na svaki koš, pa i grešku. Svi podržavaju jedni druge, kada neko padne svi pritriče da mu pomognu. To je važna stvar i nešto što je uvek krasilo reprezentaciju. "

Dižemo frku i idemo po zlato!

Da li znate šta se nikad nije dogodilo kad je Kari Pešić igrao za titulu?

Nije sve išlo po loju od prvog dana. Brojni srpski košarkaši ovoga puta nisu mogli da se stave reprezentaciji na raspolaganje. Već na startu šampionata povredio se Filip Petrušev, probleme je imao i Aleksa Avramović, a onda se gotovo neverovatna stvar desila Boriši Simaniću. Tokom poslednjeg susreta u prvoj fazi, protiv Južnog Sudana, kada je meč već bio rešen, dobio je nezgodan udarac i sa bolovima otišao na klupu. Ispostavilo se da je pretrpeo povredu bubrega, zbog koje je iste noći morao na operaciju. A kada se činilo da sve ide u dobrom smeru i da se Simanić oporavlja, morao je ponovo na hirurški sto i povređeni bubreg mu je odstranjen.

Šok za čitavu reprezentacija, pa i naciju. Bilo je i neprospavanih noći među igračima, koji su svaku pobedu posvećivali Boriši. I nizali jednu za drugom, stigli do velikog finala.

"Veoma bitno je da se on njima javio. Pred Italiju nisu spavali čitave noći, tražilo se ko bi mogao da mu da krv. Ne sme da se zaboravi da je on za svoju zemlju dao bubreg. Ne znam da se nekada desila takva žrtva u reprezentaciji. Ima jedna poslovica u Srbiji, svakog čuda tri dana. Srbija i cela nacija to moraju večno da poštuju, počevši od države i Saveza. Kad god budem mogao, pričaću kako je jedan momak za Srbiju ostavio bubreg na terenu,“ ističe Štimac i nastavlja u dahu:

„Slušao sam neke stručnjake, raspitivao sam se i ja kod nekih lekara i mnogo mi je drago što će moći normalno da nastavi da igra košarku. Nadam se da ga niko neće zaboraviti kada bude bio spreman ponovo da igra, pošto je period od šest-sedam meseci veoma dug u košarci. Da će mu dati priliku da se vrati na teren. Igrao sam sa njim u Zvezdi, znam kakav je dečko i koliko voli košarku".

-----

Pogodi Srbiju konačan ishod sa hendikepom

-----

Dobro zna Štimac kako izgleda kada se boriš u reketu za Srbiju. Ovog leta je to na savršen način radio Nikola Milutinov. Dominirao je Mundobasketom.

"To kako igra nije ništa novo. Sećam se, bila je priča pred Litvaniju, kako ćemo protiv Valančijunasa, koji je ozbiljan igrač, napravio veliku karijeru u NBA, ali prema mom mišljenju i Nikola je igrač za NBA. On je u proteklih nekoliko godina, uz Tavaresa, najbolji centar u Evropi. Verujem da će ako osvojimo zlato biti u najboljoj petorci turnira, uz Bogdana. Ako gledamo i njegove partije na Svetskom prvenstvu, možemo da zaključimo i da je jedan od najboljih centara na svetu, zar ne?"

Sa Bogdanom Bogdanovićem osvojao je medalje 2014. na Svetskom prvenstvu u Španiji i dve godine kasnije na Olimpijskim igrama u Riju. Bogdan je sada kapiten. Pravi lider ove generacije.

"Bogdan je toliko sazreo kao igrač, da je to neverovatno. Znam kakvu radnu etiku ima, uvek je posle treninga ostajao da radi dodatno, šutne još koju loptu, poradi na driblingu. Uvek je bio veliki radnik, posvećen. Ništa nije slučajno".

Štimac je bio poznat kao neko ko ubrizgava energiju saigračima u reprezentaciji, a čini se da je ovoga puta tu ulogu na sebe preuzeo Aleksa Avramović. Oduševio je bek Partizana svojim zalaganjem u dresu sa državnim grbom, kao i preostalih 11 momaka koji su otputovali na Filipine.

"Ne da samo daje energiju, on radi sve. Zaključava najbolje protivničke igrače. Jednog od najboljih u NBA je uništio. Pritom je toliko pozitivan, bodri druge, ima emociju... Mnogo mi je drago da imamo takvog igrača, ali nikoga ne bih zaboravio. Tu su i Gudurić, Davidovac, Nikola Jović koji me baš prijatno iznenadio. Znam da Pet Rajli i Majami vode računa koga dovode, te da on nije slučajno u NBA i da nije čudo što je takav, ali me je iznenadio i toliko lepo ga je gledati. Tu je i moj veliki prijatelj Stefan Jović, jedan od najkvalitetnihi plejmejkera sa kojima sam igrao. Kad treba da da trojku - tu je - ne treba da zaboravimo da drži i rekord Evrolige po broju asistencija na jednoj utakmici. Dobrić me sve više iznenađuje koliko napreduje, njegov flouter ne može da se brani. Pa Dušan Ristić, Petrušev koji daje trojke kad treba, Vanja Marinković koji je izuzetan šuter, čvrst u odbrani. Svi do jednog izuzetni momci i sjajna ekipa".

Diži… Zlato!

Obradović uživa u Pešićevoj Srbiji: Odsustvo ega ključ, nije lako tražiti igraču da kao Aleksa pritiska 40 minuta

U razgovoru za Mozzart Sport, Milan Gurović je pred finale izjavio da bi zlatna medalja u Manili bila veći uspeh od zlata iz Indijanapolisa (2002). Prošli su težak put naši reprezentativci – ostao je još jedan korak.

"Pošto je Milan to rekao, verujem da je to tako i uvek podržavam njegove stavove, ali meni sve ovo nije ništa iznenađujuće. Sećam se kada smo igrali Evropsko prvenstvo u Turskoj i stigli do finala sa Slovenijom, bili smo polupani. Jović pred utakmicu prima tri blokade, povredilo se pola igrača. Marjanović je imao problema, Bogdanović... Došli smo do finala i izgubili nesrećno od Slovenije koja je bila odlična sa Dragićem i Dončićem. Ma, mi kada bi otišli sa deset juniora, znam da bi se pobili, pa bi izvukli neko polufinale".

A na poslednjem stepeniku – savršena Nemačka. Jedina reprezentacija bez poraza na turniru (7-0). Srušila je prve favorite u polufinalu, Amerikance, posle 40 minuta fantastične borbe. Svestan je i Štimac da će finale biti uzbudljivo, ali i uspeh ne sumnja.

"Nije iznenađenje. Igraju čitav turnir odličnu košarku. Selektor Gordon Herbert je dugo već u Nemačkoj, sve ih zna. Dugo su zajedno, ta cela ekipa sa Šrederom, Tajsom, Vagnerom, Obstom, Timanom... Oni su konstantno u reprezentaciji već duži niz godina. Sada je tu i Bonga, izvanredan igrač koji daje atleticizam ekipi. Nisu uopšte naivni. Biće ozbiljno dobra utakmica, ali verujem u nas i želim momcima da osvoje zlato,“ zaključio je Vladimir Štimac u razgovoru za Mozzart Sport.