.jpg.webp)
N. StojkovićVilfanovo sećanje: Nema danas igrača kakav je bio Praja, mogao je da bude među glavnima i u NBA
Vreme čitanja: 5min | sub. 25.01.25. | 12:38
"Nikada iz sećanja neću da izbacim sliku jednog od njih kako se smeje, kao da je razmišljao: 'Gde će ovaj da šutira preko mene'. Zajedno su bili u fazi leta, a onda sam samo primetio promenu na izrazu lica tog igrača, jer nije mogao da veruje šta gleda – Praja još nije počeo da 'pada'. Ovaj je već završio maltene na parketu, a Praja je lagano samo ubacio loptu u koš"
Srpska i jugoslovenska košarka izgubili su jednog od najboljih svih vremena. Dražen Praja Dalipagić bio je jedan od sinonima zlatnog doba reprezentativne košarke u staroj Jugi, u istorijskim knjigama ostao je zapisan kao najbolji reprezentativni strelac nekada velike, zajedničke države sa 3.700 poena, kao i drugi na listi igrača sa najviše odigranih utakmica. Precizno 243, 60 manje od Krešimira Ćosića.
Pamte stariji zaljubljenici i entuzijasti koliko je dominantan bio velikan iz Mostara, da je napadački bio možda i najdominantniji u ono vreme i da je svojom pojavom na parketu izazivao strahopoštovanje kod protivnika. Svi kažu da je bio košarkaš ispred svog vremena, da bi zahvaljujući čudesnoj kombinaciji inteligencije, fizičkih karakteristika i osećaja za šut čak i danas bio među najboljima, a neko ko jako dobro pamti njegove partije u plavom dresu je Peter Vilfan.
Izabrane vesti
Zajedno su igrali na pet velikih takmičenja, a sudbina je odigrala karte tako da je Vilfanov debitantski nastup bio na Svetskom kupu u Manili 1978. godine. Jugoslavija se tada okitila zlatom, a Praja Dalipagić je turnir završio kao MVP, član idealne petorke kraj Krešimira Ćosića i Dragana Kićanovića, te jedan od pet najboljih strelaca sa 20 poena u proseku.
“Nažalost, sve je više asova iz tih godina kada smo igrali zajedno, kojih više nema“, sleže ramenima Vilfan u javljanju za Mozzart Sport i nastavlja:
“Ma, Praja je bio fantastičan, ispred vremena. Mogao je da komotno da igra u NBA ligi sa onim njegovim šutem, sa onom njegovom snagom, skokom... Košarkaški on je jedan od najvećih sa ovih prostora, rekao bih i u Evropi, kada govorimo o košgeterima. Nema takvih danas kao što je on, ne vidim njegovu košarku ni u jednom današnjem košarkašu“.
Kakvog ga pamtite van terena?
“Bio je skroman, otvoren tip. Došao sam kao klinac u tu reprezentaciju Jugoslavije i odmah me je prihvatio, uzeo me je pod svoje, kao i ostali. Na njega sam gledao kao na uzor, obožavao sam ga... Nismo igrali na istoj poziciji, ali sam razmišljao kako bih voleo da budem njemu sličan u igri“.
Bio je, kažu, izuzetan čovek.
“Da, dobroćudan tip, miran. Nikad ga nisam video da eksplodira, da se naljuti, da izgubi živce. Meni je uvek delovao tako, neću reći kao dobroćudni div jer nije imao 210 centimetara visok, već tip. Nikada ga za sve te godine nisam čuo da govori nešto loše o nekom ili nečemu, lepo, fino i mirno je živeo i igrao fenomenalnu košarku“.
Zajedno ste osvojili četiri reprezentativne medalje, a zlato sa Mundobasketa u Manili vam je verovatno najdraža?
“Definitivno Manila ima posebno mesto u srcu. Tada sam debitovao i kao najmlađi bio sa svim tim velikanima, među kojima je bio i Praja. U sećanju mi baš ostale urezane njegove igre sa tog prvenstva, u Manili. Kića (Dragan Kićanović) i on su bili naši glavni igrači, ali Praja je bio onaj na koga si mogao da se osloniš u svakom trenutku. Sećam se, na tom Svetskom prvenstvu niko nije mogao da ga zaustavi. Mogao je da uradi šta god je hteo. To sećanje mi je nešto najlepše na svetu“, vraća film Vilfan, pa dodaje:
“Imao sam priliku da prošle godine budem u Manili na Mundobasketu, obeležavali smo tada 45 godina od osvojenog zlata. Kada sam ušao u dvoranu gde smo mi igrali, počela su da mi naviru sećanja na sve te utakmice, među njima i Prajine igre na tom Svetskom prvenstvu“.
Pamte ljudi koliko je bio dominantan košarkaš, a vi ste bili svedok one utakmice protiv univerziteta Severna Karolina, kada je Dalipagić ubacio 40 poena.
“Ispričaću vam detalj iz utakmice u SAD, kada smo bili na turneji. Igrali smo u Čepel Hilu, Severna Karolina. Igrali smo protiv tamošnjeg univerziteta, bili su tu Majkl Džordan, Džejms Vorti i još neki igrači. U trenutku onoga što ću vam ispričati bio sam na klupi, Praja je primio loptu na krilu, skroz kod auta otprilike u visini trojke, tada nije bila trojka. On se odmah digao na šut, za njim i dvojica protivničkih igrača, među kojima je bio Vorti, koji je kasnije igrao u Lejkersima. Oni su se digli da mu izblokiraju šut. Nikada iz sećanja neću da izbacim sliku jednog od njih kako se smeje, kao da je razmišljao: 'Gde će ovaj da šutira preko mene'. Zajedno su bili u fazi leta, a onda sam samo primetio promenu na izrazu lica tog igrača, jer nije mogao da veruje šta gleda – Praja još nije počeo da 'pada'. Ovaj je već završio maltene na parketu, a Praja je lagano samo ubacio loptu u koš. Tada je Praja ubacio 40 poena, mislim da je bio jedini koji je u Severnoj Karolini postigao toliko koševa. Još značajnije je bilo to što je tako nešto uradio protiv ekipe koja je bila prepoznatljiva po dobroj odbrani. I Amerikanci su se tada čudili, sećam se da su govorili da tako nešto nisu videli“.
Košarkaški hroničari pišu da je Dalipagić bio jedan od prvih jugoslovenskih košarkaša za koje je postojalo interesovanje iz NBA lige. Konkretno u njegovom slučaju – Boston Seltiksi.
“Da, bio je tada čak i u trening kampu Bostona zajedno sa Krešimirom Ćosićem jer je tada postojao mali problem zbog engleskog jezika. Bio je, ako se dobro sećam, jedan od najboljih tada tamo i da mu je čak Boston ponudio ugovor, ali da je odustao zato što to nisu bile velike pare. Bilo je to vreme kada se u NBA ligi nisu nudili bog zna kakvi ugovori za igrače koji nisu iz SAD ili studirali na univerzitetima. Praja je to 'ladno odbio“.
Zašto, šta mislite?
“Evo, reći ću vam... Njegov mentalitet i igrača iz onog vremena, a to sam ja kasnije pokupio od njih jer sam bio klinac, bio je taj da bi radije igrao 40 minuta za male pare, nego sedeo u NBA ligi za nešto više. On je mogao da igra tamo, tu uopšte nije bilo dileme i siguran sam da bi i tamo bio jedan od glavnih igrača“.
Šta će vam ostati prva asocijacija na legendarnog Praju?
“Uvek kada pomislim na Praju, pred očima mi se pojavi ta slika kako prima loptu, ništa ne čekao i diže se u fenomenalni šut. Odskoči od zemlje jedno metar i pogodi. To je slika koja mi je uvek u glavi kada se setim dobrog Praje. Verujem da će to biti i prva asocijacija mnogih drugih ljudi koji pamte njegove igre“, završava Vilfan.
_Cropped.jpg.webp)
