Prajin let nisu mogli da isprate Džordan, Vorti i Perkins

Srpski, evropski i svetski sport danas je izgubio jednog istinskog velikana. Košarkaški gignat Dražen Dalipagić preminuo je posle duge i teške bolesti u Beogradu. O karijeri čudenog Praje mogli bi da se pišu tomovi, čovek koji je sedamdesetih i osamdesetih godina postavio košarkaške standarde koji i dan danas stoje. Od dresa Partizana do dresa reprezentacije Jugoslavije, brojke koje je Praja upisivao malo koje mogao da isprati, pa čak i oni koji su obeležili i NBA istoriju.

Kako je svojevremeno pisao Koš magazin, posebno zanimljiv detalj je odlazak reprezentacije Jugoslavije u SAD gde su odmeravali snage sa tamošnjih Univerzitetima, posebna je utakmic bila sa Severnom Karolinom iz 1981. godine.

Tada je najpoznatiji član Univerziteta bio trener Din Smit, ali godine će kasnije pokazati da je taj tim imao zapravo najveću zvezdu svetske košarke svih vremena - Majkla Džordana. I njega je Dražen Dalipagić nadigrao.

Plavi su, istina, poraženi sa 77:70, a na meču je blistao Praja i bio potpuno nezustavljiv kada je ubacio 41 poen. S druge strane, Džordan je ubacio 23 poena. Ali, da budemo realni i pravični - Dalipagić je već bio svetska zvezda u naponu snage, a Em-Džej tek tinejdžer sa nešto više od 18 leta. Ali nema sumnje da je dobro zapamtio brku iz zemlje za koju verovatno nije znao gde se nalazi na karti sveta.

Godinu dana kasnije stiže koledž reprezentacija SAD u Evropu, i to, na Džordanovu nesreću, opet Praja na parketu. Selekcija zvezda Evrope dva puta je u Ženevi bila bolja od Amerikanaca u sklopu proslave pola veka od osnivanja FIBA. Predvođeni Dalipagićem, a kim drugim, Evropljani su nadigrali goste sa 111:92 i 103:88. Praja je oba puta bio efikasniji od Majkla, 24 prema 20 i 21 prema 19 poena. Isti tim Amerikanaca odigrao je i tri prijateljske utamice protiv Jugoslavije u Beogradu, Novom Sadu i Zadru.
"Da vam kažem nešto, mi tada nismo imali pojma ko je Džordan, ko su Vorti, Perkins... Igrali smo ravnopravno s njima, dobijali smo ih, oni su bili brži, a mi iskusniji i u naponu snage. Tako da nije baš sve realno. Oni su tek kasnije postali veličine. Mislim da su ljudi shvatli ko je Džordan i šta može da postane tek u finalu Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1984. A postao je vanzemaljac", rekao je svojevremeno Dalipagić za Kurir kada se prisećao tih mečeva.
"Oni su bili vanzemaljci po novcu, a mi ovde smo bili sirotinja za njih. Mene, zapravo, to više uopšte ne interesuje. To je za mene prošlost. Pošto su se pojavili ovi novi pametni telefoni, često mi ljudi šalju neke snimke gde sam davao po 70 poena, ne mogu to da gledam više".

Dalipagić je svojevremeno bio prvi evropski košarkaš na udaru NBA skauta i još 1976. godine je dobio ponudu da se oproba na kampu Boston Seltiksa. A tamo je bio najbolji i sigurno bi potpisao ugovor da nije bilo tadašnjih propisa za sportiste koji do 27. godine nisu mogli da idu u inostranstvu.

Igrajući za Jugoslaviju, učestvovao je na evropskim prvenstvima 1973, 1975, 1977, 1979, 1981, 1983, svetskim prvenstvima 1974, 1978, 1982, 1986. i olimpijskim igrama 1976, 1980, 1984. godine.

Na svetskim prvenstvima je osvojio zlato 1978., srebro 1974. i bronze 1982. i 1986. godine; na olimpijskim je igrama osvojio zlato 1980, srebro 1976. i bronzu 1984. godine, a na evropskim prvenstvima je osvojio zlato 1973, 1975. i 1977, srebro 1981, i bronzu 1979. godine. Takođe, na Mediteranskim igrama 1975. godine osvojio je zlato.

Proglašen je najboljim košarkašem Evropskog prvenstva 1977, a najboljim košarkašem u Evropi još i 1978. i 1980. godine. Italijanski košarkaški list “Superbasket” mu je dva puta dodelio nagradu Mr. Europa, 1977. i 1978. godine, namenjenu najboljem evropskom košarkašu, bez obzira na to igra li u Evropi ili ne. Godine 1980. dobio je košarkašku nagradu Euroscar.

Od 1992. do 1996. bio je trener Goricijane, 1997/98. skopskog MZT-a i 2000/01. Astra banke.