Slučaj Sejbena Lija: Kratak je put od igrača s kraja klupe u NBA do velike evropske senzacije

Sejben Li zaludeo je košarkašku Evropu sa samo dve partije. Dve utakmice u dresu Manise, solidnog tima iz turskog prvenstva koji igra FIBA ligu šampiona bile su dovoljne da potpiše za Makabi iz Tel Aviva i odmah uskoči u evroligašku ekipu. Do pre dva meseca bio je "otpadak" iz NBA lige, neko ko traži srećno mesto pod zvezdama evropske košarke, ali nije kao neki njegovi prethodnici odmah seo u evroligaški voz, već je morao da sačeka na stanici jer jednostavno za njega nije bilo mesta.

Kako se samo sve okrenulo posle dve utakmice...

Šta je za ovakvog poentera jedna FIBA Liga šampiona? Kao trening mesto. Ubacio je 36 poena, uz po šest skokova i asistencija Mursiji, a zatim izjednačio rekord takmičenja sa 43 poena protiv FMP-a. Protiv tima iz Železnika postao je i prvi igrač sa 30+ poena u dve debitantske utakmice u takmičenju. Bila su to dva fantastična meča. Izgledao je Sejben Li kao da je lično Majkl Džordan protiv Mursije i FMP-a i odmah je otišao na veliku scenu. Čak je sa Makabijem sve dogovorio i pre duela u dvorani "Aleksandar Nikolić" u kojoj je pred praznim tribinama u Beogradu izjednačio rekord takmičenja.

Posle odlaska Džordana Lojda iz ekipe, Sejben Li je stigao kao savršena zamena na poziciji glavnog skorera i čoveka koji će igrati i plejmejkera i beka, s obzirom da može da zatrpava protivničke koševe, ali i da organizuje napade i spaja saigrače sa košem, uz Tamira Blata kao glavnog plejmejkera ekipe.

Prosto, uprkos rastuće pretnje u vidu NCAA lige, sada finansijski isplativije, došli smo do trenutka kada veliki broj onih nešto starijih igrača iz Sjedinjenih Američkih Država rado dolazi u Evropu da se oproba čak i u FIBA Ligi šampiona, Evrokupu, da ne govorimo o Evroligi. Vidimo čak i neka imena za koja smo čuli u NBA ili razvojnoj ligi kako igraju FIBA Evrokup ili za ekipe u Turskoj, Španiji ili Italiji, koje uopšte nisu učesnice evropskih takmičenja.

No, vratimo se na trenutak na sada već čuvenu izjavu Huana Toskana-Andersona, NBA šampiona iz 2022. godine sa Golden Stejt Voriorsima, koji sada igra za Meksiko Siti Kapitanse.

"Hoćemo da budemo agresivni i da pokažemo nešto – verujem da je G liga druga najbolja na svetu. Odigrali smo dobro na svim poljima, nas petorica smo imali dvocifren učinak. Nismo uigrani, tek smo 10 dana zajedno, a sve ostale ekipe ovde su klupske. Bićemo još bolji", rekao je Toskano-Anderson posle pobede nad argentinskom Kimsom na Interkontinentalnom Kupu koji je organizovala FIBA.

Međutim, kada je njegov tim razbijla Unikaha, koja je podsećamo uspela da savlada i Real Madrid u finalu Superkupa Španije, Huan Toskano-Anderson je besneo na tajm-autu.

"Naš san nije da igramo je**nu ACB ligu, naš san nije da igramo je**benu Evroligu. Naš san je NBA i da zaradimo milione dolara. Ova sr**nja koja nam prodaju su neprihvatljiva", vikao je na tajm-autu ovaj igrač.

Na kraju, šta je hteo da postigne ovime verovatno ne zna ni on sam. Bio je predmet podsmeha širom Evrope i sveta, pošto su i neki američki košarkaši rekli da Huan Toskano-Anderson jednostavno ne zna o čemu govori.

I tu sada dolazimo do slučaja Sejbena Lija. Jer sada bi mnogi dali kontra-argument: Kako to igrač iz Dži lige odmah po dolasku u Evropu daje po 35 ili 40 poena?

Na oko to pitanje deluje logično. Isto je tako Boban Marjanović na vrhuncu karijere, po dolasku u Sparse, poslat u razvojnu ligu kako bi pronašao svoju igru, a on je za dve utakmice imao 23,7 poena i 12,3 skokova u proseku i odmah se vratio. Jednostavno, G-liga je liga za nabijanje statistike i pronalaženje igre. Postoji primer Petra Kornelijea, da ste ga gledali u razvojnom timu Denver Nagetsa mislili biste da je reinkarnacija Dejvida Robinsona Admirala lično. Imao je tada 17,8 poena i 12,8 skokova u proseku i šta sada radi u Evroligi kao igrač Real Madrida i Monaka? Ima 4,4 poena u proseku za 13 minuta.

Sejben Li je igrajući u razvojnoj ligi imao 22,5 poena, 4,8 skokova i 7,4 asistencije. Odlične brojke. Da su u bilo kojoj drugoj ligi osim u razvojnoj, ta statistika bi značila mnogo. Ovako, partije u ekipi Reptors 905 mu nisu donele ništa specijalno. Kao 38. pik na draftu 2020. godine, uspeo je da se održi u Detroit Pistonsima dve godine, da bi posle trejda u Jutu Džez zajedno sa Bogdanom Bogdanovićem, išao po G-ligi i ugovorima od po 10 dana sa Finiks Sansima i Filadelfija Seventisiksersima. Vukao se po tom krugu Li dok nije dobio dvosmerni ugovor od Finiks Sansa, što je i bilo najbolje za njega jer su tadašnji plejmejkeri Kris Pol i Kem Pejn bili povređeni, kao i Lendri Šemet i Devin Buker na bekovskim pozicijama.

Sa samo 24 odigrane utakmice i jedva sedam minuta u proseku uz tri poena po meču, završio je NBA odiseju. Sa 25 godina bilo je kasno za razvojnu ligu jer je problem tog takmičenja što su plate 40.500 dolara za šest meseci košarke, a ako uspeju da se izbore za dvosmerni ugovor, on vredi 578.577 dolara. Kada se sve to stavi na papir, a pride govorimo o košarci bez obaveza, Evropa je logičan sled događaja za sve igrače koji imaju šta da ponude. Primeri su i novi evroligaški igrači, od Frenka Nilikine, preko Čimezija Metua i Tea Maledona, sve do Venjena Gebrijela... Sada je među njima i Sejben Li.

Tu dolazimo do situacije da je igrač koji je za četiri godine u NBA ligi odigrao samo 134 utakmice, preko noći postao superstar u Evropi, iako tek treba da se pokaže na najvećoj pozornici. Svejedno, prešao je put od odbačenog sina Arizone, od igrača od 5,2 poena u proseku i solidnog plejmejkera sa klupe koji unosi energiju, do evropske zvezde i čoveka koji je ubacio 79 poena za dve utakmice i već oborio dva rekorda u FIBA Ligi šampiona.

Nije to ni prva ni poslednja slična priča. Pogledajte samo Kendrika Nana, čiji slučaj ima malo drugačiji tok. Kako godine dolaze, ovoga će biti sve i više i više jer razvojna liga nije nikakvo merilo. Mnogi NBA igrači se okreću Evropi čak i kada imaju gotovo sigurne šanse da se izbore za dvosmerni ugovor i u poređenju sa Evropom sasvim solidne prihode, jer jednostavno žele da se bave ozbiljnom košarkom i naprave ime za sebe. Na kraju, mnogi su se i posle solidnih sezona vraćali u NBA na čvrste ugovore, pogledajte samo primer Pi Džeja Dozira. A pogledajte i primere onih koji su bili među najboljima, kao što su Dante Egzum, Saša Vezenkov, Vasilije Micić... Svi su imali ili i dalje imaju ugovore više od 20.000.000 dolara. Poseban primer je Egzum, kojeg su mnogi otpisali kao igrača koji se neće više nikada vratiti u NBA i da je njegova prekookeanska priča cela budućnost, a eto njega nazad sa vrhunskim ugovorom i bitnom ulogom u ekipi koja je igrala finale NBA lige.

Utisak je zato da ćemo sve više i više gledati igrače iz NBA lige koji nisu mogli da preko bare pronađu svoje mesto pod suncem. A koje mogu da obasjaju evropsku košarku. Neka nova vremena su došla.

I deluju odlično za obe strane? Ili možda samo nužno, jer najbolji evropski igrači sve brže idu u NBA i onda je ovo neka vrsta trampe?