Sferopulos: Teodosić je blagoslov za svakog trenera, moramo da zadržimo srpsku osnovu

Stigao je Janis Sferopulos na Mali Kalemegdan krajem oktobra prošle godine s epitetom trenera koji je dva puta odveo Olimpijakos u finale Evrolige i osvojio veliki broj trofeja u Grčkoj s pirejskim crveno-belima. Jeste stručnjak rodom iz Soluna imao bogatu biografiju pre dolaska u Crvenu zvezdu, ali je kako to obično biva u velikom delu sportske javnosti dočekan uz brojne skepse koje prate strane trenere.

Posle turbulentnih nekoliko meseci obeleženih lošim rezultatima u Evroligi i razočaranjem zbog promašaja sa Šabazom Nejpirom, Sferopulos je odveo tim na Kup Radivoja Koraća u Nišu i podizanjem Žućkove levice u potpunosti preokrenuo tok sezone. Crvena zvezda je trijumfovala protiv Partizana u sva tri finala (Kup Radivoja Koraća, ABA Liga i Superliga Srbije) i tako došla do svoje treće triple krune u poslednje četiri sezone. Osam meseci po dolasku u Srbiju postao je miljenik navijača Crvene zvezde ne samo zbog osvajanja trofeja, već i zbog konstantne odmerenosti u javnim nastupima i gospodstvenom stavu.

Suočavao se Sferopulos s brojnim kadrovskim problemima tokom kompletne sezone, a sada je za klupski sajt govorio i o naježim trenucima u nedavno završenoj takmičarskoj godini.

"Najteži momenat ove godine bio je period u kom smo imali mnogo povreda, kada je veliki broj igrača doživeo povrede u istom trenutku. Koliko se sećam, u decembru smo imali četiri povređena igrača i jako je teško da u trenutku u kom se borite za rezultate nemate sve igrače na raspolaganju. Zbog tih povreda, mnogi bekovi su bili van 12 i njihov izostanak se mnogo osetio u našoj igrii. Za mene, taj deo sezone je bio najteži period. Van toga, ono što nas je pratilo tokom cele sezone je to da doslovno nijednom nismo imali ceo roster na raspolaganju. Sa tim stvarno nismo imali sreće, sa povredama koje su nas zadesile. Ali to je takođe deo igre - čak i kada nemaš sreće, moraš se suočiti sa tim situacijama. Takođe, potrebna je i sreća da to prevaziđeš jer se povrede dešavaju, ali na primer ako se u istom momentu povrede dva šutera ili dva centra, to nije moguće rešiti u sred sezone, već je potrebno prilagoditi se i igrati sa igračima koji su u tom trenutku na raspolaganju i to je ono što smo mi i radili. Ja se stvarno nadam i želim da imamo više sreće u narednoj sezoni i da nemamo ovoliki broj povreda. Istakao bih da sve ove povrede nisu bile rezultat nečeg lošeg što smo mi uradili. Uzmimo za primer moju prvu utakmicu-došao sam u Crvenu zvezdu i igrali smo protiv FMP-a i tri minuta pred kraj utakmice, Branko Lazić je polomio rebro. To nije bio rezultat neke naše loše odluke, već je to nešto na šta nismo mogli da utičemo i tako je bilo sa svim povredama. Sada, na kraju, Bolomboj je dobio udarac u kuk i nije igrao od druge utakmicu polufinala. Nadam se da se povrede ovakvog tipa neće dešavati naredne sezone".

Saglasan je Sferopulos sa konstatacijom da je prelomna tačka sezone bio Kup Radivoja Koraća. Možda bi nešto slično moglo da se kaže za duel sa Studentskim Centrom.

"Smatram da je preokret upravo Kup. Odigrali smo veoma dobro, bili smo fokusirani, čitav tim je želeo da pobedi, a ni tada nismo imali ceo roster na raspolaganju. Verovatno se sećate da je Teodosić bio povređen i da nije igrao četvrtfinale, čak nije ni bio na utakmici sa nama, već je ostao u Beogradu zbog terapija. Došao je za polufinale i odigrao samo nekoliko minuta i onda odigrao odličnu finalnu utakmicu, ne samo on već i ceo tim, i svi su oni pokazali ogromnu želju za pobedom, svi su želeli da osvoje trofej i smatram da je to bila ta prelomna tačka o kojoj pričamo. Utakmicu protiv Studentskog Centra smo počeli vrlo loše, ali ne mislim da je to prelomna tačka, jer kada smo završili utakmicu, rekao sam svojim pomoćnim trenerima da ćemo sigurno osvojiti prvenstvo. Baš sam tako rekao, tim rečima, jer igrati takvu utakmicu, tešku utakmicu, ne odustati iako nismo igrali dobro i pobediti-to mi je pokazalo da sigurno osvajamo ABA ligu i to je ono što se i desilo".

Objasnio je Sferopulos i kako je uz razgovor sa Nebojšom Čovićem došlo do dogovora da postane trener Crvene zvezde baš pred dva gostujuća derbija protiv Partizana u razmaku od četiri dana.

"Da, tačno je, kada me gospodin Čović pozvao, bio je vrlo direktan i rekao mi je šta tačno želi. Bio je veoma profesionalan, organizovali smo zum sastanak i na sastanku smo shvatili da smo spremni na saradnju. Crvena zvezda je veliki klub i sa moje strane nije bilo nikakvog oklevanja u odluci da dođem ovde. Znao sam da ću odmah po dolasku voditi tim u dve utakmice protiv Partizana, ali nisam nimao nikakve sumnje u svoju odluku. Kao što se sećate, prvu utakmicu smo izgubili za tri poena, a u drugoj utakmici smo vodili 16 poena do treće četvrtine i u poslednjih 5 minuta su postigli mnogo poena, ako se dobro sećam, i tu utakmicu smo izgubili. Ja sam tada bio Zvezdin trener tek sedam dana. Mislim da se u toj odluci vidi moja rešenost da dođem i da je to pokazatelj da nisam imao nikakve sumnje i oklevanja, jer sam dobio i ponudu da dođem nakon utakmica sa Partizanom, ali sam želeo da dođem pre tih utakmica. Rekao sam da ćemo igrati utakmice, da ćemo se boriti, a ako izgubimo, na početku smo i napredovaćemo, što se i desilo. Nakon te dve utakmice, napredovali smo toliko da smo pobedili svaku narednu koju smo igrali protiv Partizana".

Usled gustog rasporeda, nije imao vremena Sferopulos da organizuje treninge i sastanke.

"Kada trener dođe u sred sezone ili na početku sezone, bolje reći nakon što je sezona počela, trener treba da se prilagodi timu jer tim već funkcioniše i već ima svoj sistem i način na koji obavlja stvari. Ako ja, kao trener, dođem i u 2-3 dana želim da promenim sve i organizujem tim u odnosu na mene, narušiću tim. To je ono što ne želim, jer se mi u tom trenutku borimo da ostvarimo rezultat. Taj period nije period pre početka sezone u kom imate taj luksuz da još uvek nemate zvanične utakmice i da možete da organizujete tim onako kako vi želite, tako da sam ja postepeno počeo da unosim promene u tim. Postepeno i polako sam počeo da dajem svoj pečat ekipi jer bih, u suprotnom, da sam sve promenio odjednom, uneo konfuziju u ekipu, zbog čega njima ne bi bilo lako da igraju utakmice i pobeđuju. Išli smo korak po korak, a taj proces zahteva strpljenje i vreme i videli ste na kraju da su se svi igrači prilagodili filozofiji igre, da su mnogo bolje igrali odbranu i da su bili uigraniji u napadu. Čak smo i u nekoliko poslednjih utakmica u Evroligi bili dobri, osim u poslednjoj u kojoj smo posustali, ali ja mislim da su utakmice u Evroligi pokazale napredak, pogotovo ona koju smo igrali u Madridu, gde smo bili veoma blizu pobede. Da smo imali kompletan roster, mogli smo da pobedimo".

Neke utakmice u Evroligi su izgubljene “na jednu loptu”, poput onih protiv Baskonije i Žalgirisa.

"Tačno tako, u Evroligi smo bili blizu pobeda u bar 10 utakmica, kako na domaćem, tako i na gostujućem terenu. I pored svih povreda koje smo imali, tim je bio veoma konkurentan. Sada, kada analiziramo utakmice i imamo povratne informacije, jasno nam je da nam je trebalo još nešto, i to “nešto” ćemo pokušati da donesemo u narednoj sezoni. To se ne odnosi samo na nove igrače, već i na nov mentalitet, na više vere u sebe i u ono što radimo i tako ćemo biti sigurni da radimo prave stvari na pravi način, a onda će i rezultati doći".

ABA liga je bila postavljena kao prioritet svih prioriteta već na prvom sastanku.

"Ovo je moj prvi put da učestvujem u Jadranskoj ligi i moram reći da je vrlo konkurentna. Ako ne igraš dobro, možeš da izgubiš od doslovno svakog tima, posebno na gostujućem, ali i na domaćem terenu. Za mene je ovo godina u kojoj sam razumeo kakvi su timovi i kako igraju. Kao što sam već istakao, ako ne igraš dobro svaki tim te može pobediti i vrlo sam srećan jer imamo jezgro srpskih igrača koji su vrlo iskusni u ABA ligi i znaju šta ta liga znači. Mislim da je zbog tog domaćeg jezgra, naravno i stranih igrača, ali pre svega zbog domaćeg jezgra bilo vrlo važno osvajanje prvog mesta u regularnom delu sezone i samim tim smo imali prednost domaćeg terena. Mislim da je to bilo najvažnije. Imali smo četiri poraza u regularnom delu sezone, a čak tri poraza su bila nakon duplog kola u Evroligi. Razlozi za te poraze leže i u velikom broju povreda, ali i u umoru igrača. Nismo imali dovoljno veliku rotaciju, kao ni svežinu da igramo utakmice ovog tipa koje su vrlo zahtevne. Za mene je impresivno kako smo nastavili ABA ligu i da smo završili plej of bez poraza i još jednom bih istakao da su igrači zaslužili sve čestitke".

Veliki deo zvezdaške javnosti smatra da je Janis u svlačionici izgradio vrlo jak tim i da je to bila ključna stvar.

"To je tačno. Igrači, pre svega, imaju sjajne karaktere. Sa druge strane, ja kao njihov trener, sam pokušavao tokom cele godine da im objasnim da je svako od njih vrlo važan, čak i u slučaju kada neko od njih ne igra neku utakmicu ili igra samo 5 minuta na utakmici. To nije bitno. Timu si potreban spreman i ti moraš biti spreman da narednu utakmicu igraš 25 minuta ako je to potrebno i da možda u nekim delovima utakmice imaš drugačiju ulogu. Generalno, ja sam se trudio da stvorim hemiju u timu, da im dodelim uloge i na taj način utičem da svako razume da je bitan. Svako je razumeo svoju ulogu, prihvatio svoju ulogu i svako se predao zajedničkom cilju koji je bio osvajanje ABA lige i mislim da je to bio glavni razlog zašto smo na kraju bili tako čvrsti i odlučni u osvajanju ove titule".

Poznat je Sferopulos kao trener koji ume da rukovodi jakim ličnostima, kao na primer Milošeem Teodosićem ove sezone. Svi su govorili, čak i bivši igrači Crvene zvezda, da nisu nikada videli Miloša toliko motivisanog da uradi nešto za tim. Janis ga zna još iz Pireja kada je bio tinejdžer. Bio je produžena ruka na parketu u nedavno završenoj sezoni.

"Miloš je blagoslov za svakog trenera jer je veoma talentovan i jer poseduje jaku ličnost i prilika da budem trener ovakvom tipu igrača je za mene velika čast. Znam Miloša još otkad je bio devetnaestogodišnjak, kada sam ja bio pomoćni trener u Olimpijakosu. On je tamo došao i želeo sam da mu pomognem na početku. Bio je vrlo mlad, to je bio njegov prvi tim van Srbije – Olimpijakos, stranac, i trudio sam se da mu maksimalno pomognem. Mi smo tada izgradili odnos i onda smo se ponovo sreli kada sam ja bio pomoćni trener u CSKA. Imali smo vrlo dobru sezonu, osim poslednje utakmice, finala, u kom smo izgubili u Evroligi, ali sve ostale sezone su bile odlične, pobedili smo u velikom broju utakmica, i nastavili smo da gradimo naš odnos. Sada, kada sam došao ovde, prvo, srećan sam što ga sada treniram kao prvi trener , a drugo on me poznaje, ja njega poznajem i naša saradnja je bila i, govoriću u sadašnjosti, je nastavila da bude izvrsna i sve je to bilo u korist tima".

Ponašate se Sferopulos vrlo smireno tokom utakmica. Sami igrači kažu da je za njih vrlo važno da vide trenera koji zna šta radi i koji je smiren.

"Kada ste trener, najvažnija stvar tokom utakmice je da budete spremni da “čitate” i reagujete. Da čitate igru, da osetite igru. Nije samo dovoljno da znate igru, već i da osećate, da imate iskustvo, da imate instinkt, da znate šta da uradite, kada da uradite, kako da uradite, sa kojim igračima, šta da igrate, kog igrača da zamenite, zašto baš njega da zamenite a ne nekog drugog, sva ova pitanja i sve odluke koje morate da donesete morate da budete smireni da biste doneli dobru odluku. Sa svim ovim godinama i iskustvom koje imam, nisam bio takav na početku naravno, ali što ste duže kad ste u ovom delu karijere shvatate koliko je to zapravo važno da ostanete koncentrisani, da ne izgubite razum, zato što je to u korist tima jer igrači gledaju u trenera i ako vide da trener kontroliše igru, onda i oni kontrolišu igru i onda se i oni sami ne nerviraju. Njihovi umovi su fokusirani da izvrše ono što smo planirali. Tako da, ta smirenost je vrlo važna za sve nas i ona uglavnom dolazi iz toga što ja verujem u svoj tim i što verujem svojim igračima i smernost čak i ako gubimo sa 15 poena možemo pobediti utakmicu. To je nešto što sam želeo da dam kao otac deci, igračima i mislim da smo uspeli u tome na kraju, da sus vi bili vrlo fokusirani, svi su pratili plan. Bilo je meni lakše da igram utakmice pridržavajući se plana u prethodna dva meseca poredeći sa početkom odnosno sredinom sezone kada sam stigao. Naravno, to je normalno jer nakon dva tri četiri meseca mog boravljenja sa timom oni su usvojili filozofiju i ceo paket i onda su bili spremniji za prethodna dva meseca u kojima smo igrali dobru košarku. Ovo daje smirenost treneru i igračima da igraju i veruju u tim i to je baš ono što se i desilo".

Izgradio se Sferopulos kao trener kroz godine i došao do samog vrha evropske košarke. Radio je u vrlo teškim okruženjima kada pričamo o očekivanjima navijača – Pirej, Tel Aviv i sada Beograd takođe. Smatra Janis da nema velikih razlika između Pireja i Beograda.

"Ne, slično je, posebno Pirej, jer su i Srbija i Grčka balkanske zemlje i mentalitet navijača je jako sličan. Pritisak u sva tri velika kluba koja sam trenirao i koji sada treniram je veliki, ali ja volim pritisak, ja želim da imam pritisak u svom poslu, zato što pre svega ovo ni ne doživljavam kao posao već kao hobi jer volim košarku i za mene , pre svega radim ono što volim, a drugo znati da rukovodim situacijom pod velikim pritiskom mi daje veću satisfakciju. I kako da prevaziđem probleme i poteškoće mi daje satisfakciju i ja volim da imam probleme. Ja nisam za jednostavno i lako, ja sam za teško, i ovaj klub Crvena zvezda je veliki klub sa velikom istorijom sa velikom većinom fanova i navijača koji odmah sad hoće rezultat moraju da razumeju da vredno radimo, moraju da razumeju da ćemo dati sve od sebe i raditi najbolje što možemo za uspeh kluba i trudićemo se da radimo još bolje u sezoni pred nama".

Želja je i da klubu pomogne da organizaciono, sa iskustvom rada u prethodnim klubovima podigne na sledeći nivo

„Moramo da stvorimo bolje uslove za igrače kao i za sve ljude koji su tu kao podrška timu u svakodnevnom radu, kao i objekti u kojima živimo i radimo praktično svakodnevno. Imali smo 74 utakmice u prethodnoj sezoni, sa toliko putovanja …Imamo sjajno osobolje i igrače, jednostavno potrebna su nam bolja zdanja za igrače kako bi imali sve uslove da mogu da pruže maksimum na terenu. Da pojasnim, vrlo sam srećan i zadovoljan svime što imamo i što su nam omogućili Klub, predsednik kluba gospodin Čović, predsednik UO gospodin Drčelić i ceo UO i menadžment kluba. Što su nam stvorili sjajne uslove. Nekim delovima hale je potrebno unapređenje i poboljšanje, jer ne možemo trenirati u 2024 i 2025. uz uslove koji odgovaraju onima od pre 20 godina. Potrebno je da prilagodimo prostorije i halu novim potrebama koje zahteva ovako veliki klub. To je ono što pokušavamo i zaista želim da iskažem zahvalnost jer svi oni pokušavaju da obezbede bolje uslove za tim, podignu sve na viši nivo. Onda ćemo imati mogućnost da radimo svoj posao još bolje i ostvarimo još bolje rezultate u odnosu na dosadašnje.

Ističe Sferopulos da želi da zadrži bazu igrača iz aktuelne sezone.

"Mi želimo da zadržimo bazu igrača iz prethodne sezone, pod time podrazumevam neke strance koji su već produžili. Još uvek razmišljemo i razgovaramo sa svim igračima koji si bili deo ekipe u ovoj sezoni i to ćemo uraditi u narednim danima. Moramo da zadržimo osnovu iz ove sezone, srpsku osnovu, zatim neke strance, zatim da dovedemo još neke nove igrače, kako strane tako i srpske, kao na primer Plavšić, koga smo već doveli. Oni će nam doneti energiju, atleticizam i veštine koje su potrebne da budemo još jača grupa igrača, koja može da se takmiči na najvišem nivou".

Ljudi su zavoleli Sferopulosa na prvi pogled, čak i pored nekoliko izgubljenih utakmica na početku. Povezanost Pirej, Olimpijakos, većina ljudi ne zna da je Janisov otac igrao za Olimpijakos u fudbalu. Takođe povezanost između Olimpijakosa i Crvene zvezde. Objašnjava kakav je Janis privatno, van terena.

"Janis je predan košarci. Radio sam vrlo naporno da bih došao do ove tačke na kojoj sam sada kao trener, nisam profesionalno igrao košarku, nego kao amater. Pokušavao sam, trenirao sam , imao sam duple treninge, ali na nižem nivou i kada sma video da nisam baš baš izrazito talentovan da nastavim kao profesionalac, a u isto vreme sam studirao DIF, pa sam počeo da paralelno i igram, a i da treniram druge kao vrlo mlad. Volim da treniram, posvetio sam se treniranju i od prvog momenta kada sma počeo da treniram do sad posvetio sam se košarci kao trener. Pokušavam da napredujem svake godine, da učim i da saznajem nove stvari, da kreiram bolje uslove i bolje okolnosti za svoj klub, uvek onde gde radim. I ja radim 24/7, mnogo puta mi se dogodilo da spavam i padne mi nešto na pamet u snu i probudim se i zapišem to da ne bih zaboravio i onda nastavim da spavam. I moj mozak uvek radi za moj klub i žrtvovao sam mnoge stvari, žrtvovao sam trenutke sa mojom porodicom, sa mojom decom, žrtvovao sam vreme sa svojim prijateljima, ali ne žalim jer, kao što sam već rekao, volim košarku, posvetio sam svoj život košarci, i ne žalim zbog toga jer je to počelo kao hobi, a onda je postalo to moja profesija. Blagosloven sam jer je moja profesija moj hobi".

Sferopulos nema nijedan drugi hobi, ili bolje rečenom njegov je hobi - košarka.

”Nemam nijedan hobi, moj hobi je košarka. Ono što pokušavam, kada imamo slobodnog vremena je da se vidim sa porodicom. Ovaj posao zahteva puno odsustva i kada sam slobodan pokušavam da budem blizu moje porodice, moje dece, da nekako nadoknadim neke trenutke koje propuštam.”

Izjave Sferopulosa su sve odmerene. Uglađen je od odela preko frizure, ima jak imidž, nešto poput Peta Rajlija..

”Smatram da trener treba da bude kompletna ličnost, kako se kaže “ceo paket”. To je moj stil, moj “personaliti”, ne želim da se menjam. To sam ja, isti sam kakav sam bio i kada sam počeo, a počeo sam veoma mlad... Ili me volite ili me ne volite. Ali, to sam ja!

Poznat je po tome da voli da daje šansu mladim igračima, to je često radio i u prošlosti kao trener.

”Pre svega, ostina je da sam svuda gde sam radio davao šansu mladim igračima. Volim da ih imam u timu i verujem im. Naravno, ako su vredni, radni, ako slušaju i veruju u ono što im trener kaže. Sa pravim mentalitetom zaslužuju da im se pruži prilika. Za mene je od velike važnosti, posebno sada u Crvenoj zvezd, da izgradim, kao trener ne samo sadašnjost, već i budućnost Kluba. Mislim da je dobro uvek imati, kako se kaže žargonski “svežu krv”, generaciju mladih igrača koji će biti ovde mnogo godina! Jedan od njih je Andrej Kostić, koji je pokazao da je vrlo talentovan, ali pred njim je mnogo rada, ima prostora za napredak, jako je mlad, treba da ostane skrona, da vredno radi, a veliki korak za njega u njegovim godinama je već sada da trenira sa prvim timom, sa profesionalcima i muškarcima i to je nešto novo za njega. Biće mu razumljivo potrebno određeno vreme za period tranzicije kako bi se adaptirao na ovaj viši nivo. I onda će dobiti šansu u sledećoj sezoni da odigra neke utakmice. Računam na njega. Doveli smo i Plavšića, on doduše nije toliko mlad kao Andrej, ali je takođe igrač od koga mnogo očekujem i verujem u njega. Može da odradi mnogo sjajnih stvari za tim, ima više iskustva od Kostića, biće mu potrebno i manje vremena da se adaptira i privikne i verujem da će biti spreman da igra na ovom nivou Evrolige. Kao trener nikad ne znaš koliko ćeš ostati u Klubu, zato je po meni primarno da se obezbedi kontinuitet za Klub. Ovi mladi igrači koje smo doveli obezbeđuju upravo to - kontinuitet Klubu, mladu bazu domaćih, srpskih igrača, koji će biti uvek baza tima.

Za kraj, Janis Sferopulos, trener Crvene zvezde i osvajač triple krune. Kakav je osećaj?

"Veoma sam srećan i počastvovan što sam trener Crvene zvezde, da ostavimo trofeje po strani. Ovo je veliki Klub, još jednom želim da se zahvalim gospodinu Čoviću na prilici. Poznavao sam Crvenu zvezdu kao protivnika, a sada sam deo porodice. Razumem još više koliko je veliki klub i koliko klub znači navijačima. Sa njihove strane potrebno je da razumeju da želimo najbolje, videli su kako smo osvojili tri trofeja. Moramo korak po korak da idemo u Evropi, pokušavamo da napravimo jak i takmičarski nastrojen tim. Treba da idemo korak po korak, sve ove godine učešća u Evroligi, ako se ne veram, imamo jedno učešće u Plej ofu. Prvo da obezbedimo plej of, a zatim da razmišljamo dalje. Možemo da sanjamo o F4, ali ne želimo da pričamo o tome, već moramo da radimo mnogo da bismo bili u prilici da dođemo do toga".