U. JovičićSEDAM VELIČANSTVENIH, peta epizoda: Ostalo je još baruta
Vreme čitanja: 6min | pet. 16.10.26. | 08:34
Plej-of serija sa Hjustonom prošle sezone, u kojoj je predvodio Lejkerse bez Dončića i Rivsa do pobede nad Udokinim timom, daje mu za pravo da veruje da je i u 42. godini spreman za ono što ga čeka. “Nisam odlučio da promenim svoj život, ostavim porodicu i opet se prilagođavam na hladnoću istočne obale, da bih ispao u drugoj rundi”, rekao je novinarima bez trunke ustezanja
Taj je podžanr besomučne rokačine jedan od omiljenih publici koja voli nekontrolisane izlive nasilja i strogo kontrolisanu dinamiku, u filmovima koji vrcaju od znoja, krvi, ponosa, ili kraće - testosterona. I malo ko bi se iz prve setio ko je u stvari zaslužan za njegovo utemeljenje. Kakve veze ima Kurosava sa filmovima u kojima se opaka ekipa, sve do jednog momenta potpuno nespojiva, okuplja da uradi nemoguću stvar, pa da svako odjaše u suton? Još preciznije, kakve njegova ljubav prema kaubojcima ima veze sa tim? I još važnije, kakve sa tim ima veze nova NBA sezona?
Bila je 1954. godina kada je legendarni reditelj izbacio “Sedam samuraja”. Tada još uvek nedovoljno poznati glumac Jul Briner bio je uveren da taj japanski “jidaigeki” (filmski žanr koji obrađuje period samuraja u feudalnom Japanu) može da se primeni i u tada mnogo popularnijem žanru - u vesternima. Šest godina kasnije, snimljen je film “Sedam veličanstvenih”, koji je smestio Kurosavinu priču u ambijent meksičke prerije i postao ugaoni kamen u razvoju ovog podžanra. Kada god na bioskopskom platnu vidite kako se okuplja neka sumanuta ekipa, a u procesu regrutacije raste uzbuđenje publike koja sve glasnije žrvnje kokice, kada naletite na TV-u na Ocean 11,12,13,14,15,16 ili na one Staloneove varijante hall of fame pucačina sa svim akcionim legendama u kadru, setite se sedam veličanstvenih.
Izabrane vesti
Bio je ponedeljak kada smo započeli serijal najavnih tekstova za novu NBA sezonu, pričom o sedmorici veličanstvenih. Epizodu po epizodu.
Sličnosti filmskih likova koji uz muziku Elmera Brenstajna briljiraju u revolveraškim obračunima i košarkaških zvezda koje uz versove Lil Bejbija i Kodak Bleka zatrpavaju koševe - nisu slučajne. Ali nisu ni presudne. Možda najočiglednije paralele pretvorili smo u paukovu mrežu ove priče.
Bez njega se to ne bi ni dogodilo i on je toga uvek bio svestan.
Još kada je prvi put došao kod producenta slovenskih korena koji se dobro snašao u Americi, pa zaigrao na kartu istog porekla, Jul Briner bio je pokretačka snaga pretvaranja Kurosavine priče u vestern spektakl. Bio je već dovoljno popularan, imao je talenat kakav su filmski radnici tih godina retko sretali, imao je figuru, lice i držanje nove zvezde i imao je samopouzdanje. Zato je kreatorima Sedam veličanstvenih lako nametnuo da njegov lik, Kris Adams, bude lideri ključna figura priče o sedam vrhunskih revolveraša.
Nije prošlo mnogo, njegov lik postao je vestern simbol budućnosti.
MOZZART RELAX radi za tebe – Tvoj tim povede sa 16 razlike, i tip kec ili dvojka je odmah dobitan
Još kada se prvi put našao u tefteru NBA kobaca, Lebron Džejms je znao da će biti pokretačka snaga pretvaranja Lige u spektakl. Jer, uz dužno poštovanje velikim zvezdama koje su tada igrale, to nije bila. Kobi Brajant bio je vasiona za sebe, ali većina drugih hot prospekata, bili su samo zvezde padalice u vasioni Majkla Džordana. Džejms je imao talenat kakav se retko sreće, figuru, lice i držanje nove zvezde i samopouzdanje neophodno da preživi. Zato je ljudima koji se bave NBA ligom lako nametnuo svoj lik kao budućeg lidera razvoja čitavog sporta.
Džejms nije promenio ligu onako kako je to uradio Stef Kari, menjajući stil igre, izbor igrača i filozofiju razmišljanja o tome šta je vizija košarkaške budućnosti. On je promenio način na koji se posmatraju nove zvezde, nametnuo diskurs i narative svim mladim zvezdama koje su došle posle. Svojom medijskom mašinerijom, vrhunskim poslom koji rade njegovi agenti i svojim izborom klubova, tema i imidža, promenio je više od igre.
Zato je paralela između njega i Krisa Adamsa toliko očigledna. Obojica su vrhunski revolveraši, koji imaju neupitan autoritet, liderske sposobnosti i veliku odgovornost.
Tu odgovornost i Kris Adams i Jul Briner i Lebron Džejms i svaki njegov alter ego ponaosob sami sebi nabacuju na leđa, preuzimajući lidersku ulogu gde god se nađu. Samo što ovoga puta Džejms nije to uradio samo vodeći glavnu reč u svlačionici. Nikada kod Siksersa nije treštala muzika pred utakmicu, a pred njegov debi u dresu Filadelfije tresli su se zidovi od stihova Fortunea. Da bi sve utihnulo kada je odlučio da se javi na telefon. Samo skica u prolazu o uticaju na svlačionicu u kojoj žive MVP lige i NBA šampioni. Ali nije do toga, nego do izbora koji je napravio.
Džejms je prvo zamrzao tržište, ne dozvolivši da tokom čitavog leta išta bude važnija tema od njegovog izbora novog tima, a onda je odlučio da ne pravi klasičnu počasnu turneju, koju bi mu omogućili Kavalirsi ili Hit, već da rizikuje.
Došao je u Filadelfiju, podsetivši na onaj citat Krisa Adamsa, posle dobijene bitke u legendarnom filmu: “Jedini pobednici su farmeri. Kako god se bitka završi, mi uvek gubimo. Mi smo uvek gubitnici”. Iako na prvi pogled deluje da ima mnogo toga da izgubi, Džejms je poželeo da rizikuje. Siksersi su sa njim sklopili tim kakav nisu imali od one ere 84-86 i Džulijusa Irvinga, Mozesa Melouna, Morisa Čiksa i mlađanog Čarlsa Barklija.
Zato je ta odgovornost ogromna i kao kod Brinera, lako je čitljiva sa Lebronovog lica. Samo što najveći aktivni košarkaš deluje mirno. Sam je priznao medijima da nema više ničega u ovoj ligi što on nije video. I Siksersi bi od toga, i bukvalno, mogli da žive.
POGLEDAJTE SVE KVOTE PRED POČETAK NBA LIGE
Jer je dolaskom u ovaj tim Lebron automatski postao njegov najvažniji kreator i apsolutni lider. Time su drugi igrači, velikog renomea rasterećeni, a oni koji tek treba da grade pedigre u Ligi, svesni su da neće biti nijednog "cuta", nijednog trčana u leđa rivalu, nijednog zaletanja na alej-up, koje Džejms neće videti i pre nego što se u glavi tog igrača javi ideja.
Plej-of serija sa Hjustonom prošle sezone, u kojoj je predvodio Lejkerse bez Dončića i Rivsa do pobede nad Udokinim timom, daje mu za pravo da veruje da je i u 42. godini spreman za ono što ga čeka.
“Nisam odlučio da promenim svoj život, ostavim porodicu i opet se prilagođavam na hladnoću istočne obale, da bih ispao u drugoj rundi”, rekao je novinarima bez trunke ustezanja. Brinerovski.
Za takvo samopouzdanje neophodne su dve pretpostavke. Prva je realna sposobnost da menja stvari na terenu. Lebron je prošle sezone imao 342 poena iz tranzicije, što je drugi najbolji učinak u čitavoj ligi. Sa punom 41 godinom. Sve vidi. U stanju je da ostane zdrav najveći broj utakmica. Mnogi timovi i dalje za kombinaciju njegovog dara i snage nemaju rešenje.
Druga pretpostavka je da svi znaju da je on gazda i da se tako oseća. Tokom utakmice sa Bruklinom u pretsezoni igrao se sa ćerkom Tajrisa Maksija kad nije bio na terenu, delio saigračima grožđe, smišljao "handshake" sa Džejlenom Braunom i Džoelom Embidom i uzeo na sebe da da izjavu posle poraza umesto saigrača. On zna da je posle samo nekoliko nedelja on "daddy" tog tima.
I tu dolazimo do poslednje paralele između njega i Jula Brinera. Sjajni je glumac, uprkos tome što bez njega filma ne bi ni bilo, uprkos tome što je bio najveća faca i što je njegova uloga bila najvažnija - osećao nesigurnost. Smetalo mu je što je Stiv Mekvin, tada velika mlada zvezda serije “Wanted: Dead or Alive”, bio najvažnija figura u svakoj sceni, privlačeći pažnju čak i kad su scene pisane za druge.
Sa tim ukusom u ustima Lebron je napustio Lejkerse, iako je delovalo da će u Los Anđelesu završiti karijeru. O tom košarkaškom Stivu Mekvinu, kome je prošla sezona protekla u životnoj seriji “Dead od Alive”, čitajte u sledećoj epizodi. A u ovoj NBA sezoni posmatrajte šta sa preostalim barutom može da uradi čovek bez koga bi ova Liga izgledala potpuno drugačije.
tagovi
Obaveštavaj me
NBA