U. JovičićSEDAM VELIČANSTVENIH, četvrta epizoda: Zauvek tihi ubica
Vreme čitanja: 5min | čet. 15.10.26. | 08:14
Hladnokrvnost sa kojom je to radio farmovala je - da izvinete na izrazu - njegovu auru do nivoa da svaki klinac želi da bude kao on. A on i dalje želi da ćuti i rešeta.
Taj je podžanr besomučne rokačine jedan od omiljenih publici koja voli nekontrolisane izlive nasilja i strogo kontrolisanu dinamiku, u filmovima koji vrcaju od znoja, krvi, ponosa, ili kraće - testosterona. I malo ko bi se iz prve setio ko je ustvari zaslužan za njegovo utemeljenje. Kakve veze ima Kurosava sa filmovima u kojima se opaka ekipa, sve do jednog momenta potpuno nespojiva, okuplja da uradi nemoguću stvar, pa da svako odjaše u suton? Još preciznije, kakve njegova ljubav prema kaubojcima ima veze sa tim? I još važnije, kakve sa tim ima veze nova NBA sezona?
Bila je 1954. godina kada je legendarni reditelj izbacio “Sedam samuraja”. Tada još uvek nedovoljno poznati glumac Jul Briner bio je uveren da taj japanski “jidaigeki” (filmski žanr koji obrađuje period samuraja u feudalnom Japanu) može da se primeni i u tada mnogo popularnijem žanru - u vesternima. Šest godina kasnije, snimljen je film “Sedam veličanstvenih”, koji je smestio Kurosavinu priču u ambijent meksičke prerije i postao ugaoni kamen u razvoju ovog podžanra. Kada god na bioskopskom platnu vidite kako se okuplja neka sumanuta ekipa, a u procesu regruatacije raste uzbuđenje publike koja sve glasnije žrvnje kokice, kada naletite na TV-u na Ocean 11,12,13,14,15,16 ili na one Staloneove varijante hall of fame pucačina sa svim akcionim legendama u kadru, setite se sedam veličanstvenih.
Izabrane vesti
Bio je ponedeljak kada smo započeli serijal najavnih tekstova za novu NBA sezonu, pričom o sedmorici veličanstvenih. Epizodu po epizodu.
Sličnosti filmskih likova koji uz muziku Elmera Brenstajna briljiraju u revolveraškim obračunima i košarkaških zvezda koje uz versove Lil Bejbija i Kodak Bleka zatrpavaju koševe - nisu slučajne. Ali nisu ni presudne. Prethodna i ova epizoda posvećene su onima koji baš i ne vole reči - ćutolozima za revolverom, Britu i Bernardu (čuj mene, Kevinu i igraču za koga je, kada su imali 8,9 godina, baš Durent rekao mami: “Još samo jedan mali beli šuter”).
Amerikanci to zovu writers room. Obično neki bircuz u koji sednu kreatori filma, ili danas serije, pa razvijaju likove i radnju, postavljajući svoje delo u tri ravni - čoveka, odnosa i društva. Navodno je tog dana na razgovoru o filmu Sedam veličanstvenih bila i žena kod koje je glumu učio Džejms Koburn. Otkrila je autorima budućeg remek-dela da je taj mali čak 15 puta pogledao i detaljno analizirao Kurosavinih “Sedam samuraja”. Ali da ne voli puno da se razmeće i da će zato biti zapamćen kao glumac.
Tako su pored imena Brit upisala i ime Džejms Koburn.
Stef Kari je od malih nogu, kao Kobur Kurosavu, gledao VHS kasete sa snimcima najboljih šutera NBA lige. A sa jednim opakim je i živeo. Stef je izgledao drugačije od svojih vršnjaka, imao je drugačiju mehaniku šuta već sa devet godina i zato je za njega na turniru za dečake Durent rekao mami da je “još jedan beli šuter”.
Ali Stef je postao sve osim “još samo jedan šuter”. Njemu je kao i Koburnu pripala uloga koju ni najbolji scenaristi u NBA writers roomu nisu mogli da isplaniraju. Uloga tihog ubice. I istovremeno - najboljeg šuterau istoriji kosmosa.
To je paralela koja spaja dvojicu majstora svog zanata, povučenih i mirnih u svojoj veličanstvenosti.
I kada Brit u jednoj od scena dvoboja nakon pobede izgovori samo: “You lost”, to je onaj jednostavan izraz lica Stefa Karija kada najtežim šutem večeri, koji uđe bez koske, pobedi svaki dvoboj ubivši u rivalu želju za životom.
Irish Times je za Koburna napisao da je glumac za koga je reč “lakonski” preopširna i da je Brit upravo takav lik. Upravo takav lik je i Stef Kari. Igrač kod koga nikada nije bilo puno priče. Iako oko njega priča ne prestaje ni pred novu NBA sezonu, jednu od verovatno poslednjih u karijeri.
Jednom je Koburn rekao sa Washington post kako je želeo da svom liku utka neku atipičnu karakteristiku i zato je besomučno, satima i danima vežbao bacanje noža. Da ne bi bio samo jedan od savršenih revolveraša sa Divljeg zapada. Nego najbolji. Drugačiji. I uspeo je tim vežbanjem da postigne da sa šest i po metara može da pogodi nožem metu tačno u srce. Samo metar mu je falilo do trojke.
Mozzart Relax - tvoj tim povede sa 16 razlike i tip je odmah dobitan
Stefu nikad nije falilo metara. Ni preciznosti. Ni brzine. On je prvi čovek koji je uspevao da pogađa sa tolikih distanci, uz toliku peciznost i takvu brzinu izbačaja. Ne samo savršen košarkaši revolveraš. Nego najbolji. Drugačiji.
Ima, pored svih spomenutih, još jedna savršena paralela. Koburn je jednom izjavio: “Glumac može biti slobodan samo u okviru savršeno postavljene scene”. I to je sve što je o ličnom razvoju, ali i značaju Stefa Karija za razvoj košarke, važno znati. On je mogao da bude tako slobodan i toliko unikatan, samo u savršeno postavljenoj sceni.
To je oduvek bio Golden Stejt.
GOLDEN STEJT ŠAMPION KONFERENCIJE (25,0)
Tim koji je imao savršen protok lopte i savršeno pozicioniranje igrača na terenu, uvek spremnih da podele ekstra pas, da iskoriste kratka otvaranja i da ne izaberu dobar, nego najbolji šut. To i nije bilo teško sa njim u ekipi, jer je svojim kretanjem diktirao tempu, nametao ritam svojim saigračima i lomio protivnike. Bilo je potrebno da svi ostali, uključujući i njegovoj partnera u zločinima protiv svih protivnika Kleja, odrade svoj deo posla kako treba. Ostalo će već obaviti Kari.
Hladnokrvnost sa kojom je to radio farmovala je - da izvinete na izrazu - njegovu auru do nivoa da svaki klinac želi da bude kao on. A on i dalje želi da ćuti i rešeta.
Samo što su kretnje usporile, zglobovi oslabili, a Golden Stejt više nije ista, savršeno postavljena scena, iako su u njemu odlučili da ostanu i Stiv Ker i Drejmond Grin. Voriorse pred početak nove borbe muči pitanje dubine - Džimi Batler je povređen, a Kristaps Porzingis standardno van protokola.
Kada bi bili kompletni, bio bi to tim prevejanih košarkaških lisaca, koji možda ne bi mogao da trči onako kako prajm Voriorsi jesu i da se pozicionira onako kako Stiv Ker oduvek želi, ali bi svojim iskustvom, veštinom i drskošću vrhunskih revolveraša i dalje mogli da otvore prostor čoveku koji ne promašuje.
Može li to da bude dovoljno za više od 10. mesta i stiskavca u plej-inu, sa odmakom od samo par godina, više nikome neće biti važno. Ova će sezona ostati zabeležena kao bonus na sve što nam je Stef Kari pružio. Još jedan izlazak kroz vrata bara, u kom je pobio sve na svom putu, i prilika da u savršenoj sceni slobodan odjaše u suton.
tagovi
Obaveštavaj me
NBA