U. JovičićSEDAM VELIČANSTVENIH, treća epizoda: Biti nekome nešto
Vreme čitanja: 6min | sre. 14.10.26. | 08:12
Kevin Durent ima priliku da sa svojim dečacima iz Udokinog sela, prođe jednu od svojih poslednjih sezona kao heroj kakav nikada nije mogao biti
Taj je podžanr besomučne rokačine jedan od omiljenih publici koja voli nekontrolisane izlive nasilja i strogo kontrolisanu dinamiku, u filmovima koji vrcaju od znoja, krvi, ponosa, ili kraće - testosterona. I malo ko bi se iz prve setio ko je ustvari zaslužan za njegovo utemeljenje. Kakve veze ima Kurosava sa filmovima u kojima se opaka ekipa, sve do jednog momenta potpuno nespojiva, okuplja da uradi nemoguću stvar, pa da svako odjaše u suton? Još preciznije, kakve njegova ljubav prema kaubojcima ima veze sa tim? I još važnije, kakve sa tim ima veze nova NBA sezona?
Bila je 1954. godina kada je legendarni reditelj izbacio “Sedam samuraja”. Tada još uvek nedovoljno poznati glumac Jul Briner bio je uveren da taj japanski “jidaigeki” (filmski žanr koji obrađuje period samuraja u feudalnom Japanu) može da se primeni i u tada mnogo popularnijem žanru - u vesternima. Šest godina kasnije, snimljen je film “Sedam veličanstvenih”, koji je smestio Kurosavinu priču u ambijent meksičke prerije i postao ugaoni kamen u razvoju ovog podžanra. Kada god na bioskopskom platnu vidite kako se okuplja neka sumanuta ekipa, a u procesu regruatacije raste uzbuđenje publike koja sve glasnije žrvnje kokice, kada naletite na TV-u na Ocean 11,12,13,14,15,16 ili na one Staloneove varijante hall of fame pucačina sa svim akcionim legendama u kadru, setite se sedam veličanstvenih.
Bio je ponedeljak kada smo započeli serijal najavnih tekstova za novu NBA sezonu, pričom o sedmorici veličanstvenih. Epizodu po epizodu.
KO OSVAJA NBA LIGU?
Sličnosti filmskih likova koji uz muziku Elmera Brenstajna briljiraju u revolveraškim obračunima i košarkaških zvezda koje uz versove Lil Bejbija i Kodak Bleka zatrpavaju koševe - nisu slučajne. Ali nisu ni presudne. U ovoj i sledećoj epizodi reči će biti posvećene onima koji ih ne vole - ćutolozima za revolverom, Britu i Bernardu (čuj mene, Kevinu i Stefu).
Izabrane vesti
“Mislite da sam ja hrabar jer nosim pištolj”, upitao je Bernardo O’Rajli klince iz sela koje su došli da brane. “Hrabri su oni koji nose odgovornost. Ja to nikada nisam umeo kao vaši očevi”.
Da je samo tu rečenicu Čarls Bronson izgovorio u legendarnom filmu, bilo bi dovoljno od jednog tako specifično napisanog lika. Još uvek Čarls nije dobio glumačko priznanje publike, ali je malo ko sumnjao da će tako nešto uslediti. Iako je tokom čitavog snimanja sam tumarao filmskim seton, gledao u nebo, u jednu tačku na scenografiji, micao usnama preslišavajući se tekst i izbegavao ljude.
Za njegovog lika, kauboja irskih i meksičkih korena, priznanje nije bilo tako izvesno. Ne zbog toga što mu se već nisu divili. Ne zbog toga što već nije sahranio mnoge (snove). Već zbog toga što je potajno priželjkivao priznanje na potpuno drugom mestu.
Zato na početku ovog teksta, na drugom kraju paralele od svog parnjaka, ne sedi zagledan u njegove oči, nego leđa u leđa. U unutrašnjem monologu. U unutrašnjem dvoboju, koji kao i njegov lik, već godinama vodi Kevin Durent.
Visok i mršav, ćutljiv i posvećen, vešt sa loptom i brutalno precizan kada se digne na šut, Durent je od ulaska u ligu u dresu Soniksa koji su svi voleli, bio prototip NBA zvezde budućnosti. I u košarkaškom i u medijskom smislu. Vreme igrača koji su imitirali Džordanov vajb bilo je na izmaku i okorele NBA fanove radovalo je što se pojavio tip koga bi, samo da je 20 centimetara niži, bilo lako zamisliti u kariranoj košulji kratkih rukava, na puš pauzi u IT startapu koji se dobro prodao. Bio je to supermenovski NBA momenat, tipa koji deluje kao običan čovek, ali ima vrlo neobičan košarkaški talenat.
Vrlo brzo je postalo jasno da je Kevin Durent igrački nezaustavljiv. Kada su “procurilI” snimci sa letnjih priprema koje je organizovao zajedno sa Lebronom Džejmsom, slep je mogao da primeti finesu s kojom je Kevin rođen i spremnost da se fizički suprotstavi najsnažnijem fizičkom paketu možda i u istoriji bilo kog sporta.
Kontekst Oklahome bio je još jedan od bitnih preduslova - tim koji je oteo budućnost Sijetlu, okupio je na jednom mestu eksperimentalnu generaciju igrača kojoj je Durent trebalo da bude vođa. Ali je odlučio da povuče potez koji će odrediti baš svaki narativ o njemu sve do danas.
Nikada nije bilo sporno da je - kao Bernardo u Sedam veličanstvenih - Durent savršen revolveraš. Ali način na koji je otišao u Golden Stejt, dinamika kojom je birao i napuštao timove, potraga za srećom, tokom koje je osvojio sve što se osvojiti da, učinila ga je besmrtnim članovm najvažnijih istorijskih statistika ove igre, ali je nešto uvek nedostajalo. Više njemu, nego njegovim kritičarima.
To nešto bilo je potpuno priznanje. Ne veština nego ličnosti. Iako je od starta navukao auru nedodirljivog, često grubog tipa, otkrivao je koliko ga kritike bole praveći burner naloge na Tviteru, sa kojih je ljudima u lice govorio sve ono što nije smeo ili nije umeo da im u lice kaže pod svojim imenom i prezimenom. Ono je, sve ove godine, ostalo ime jednog od najvećih strelaca u istoriji košarke i jednog od zauvek neostvarenih velikana.
Kada su scenaristi radili na filmu Sedam veličanstvenih, ključna stvar koju su napisali uz lik koji su dodelili Čarls Bronsonu, bila je - dobijanje ljudskog smisla.
Pitanje je postoji li bolji opis onoga za čim Kevin Durent traga.
HJUSTON OSVAJA NBA LIGU - KVOTA 45,0!
Njegov dolazak u Hjuston Rokitse, na kraju druge decenije u ligi, možda je u prvom momentu delovao kao “daj šta daš” opcija, ili još gore, još jedan u nizu pokušaja da “dođe na gotovo” i nešto osvoji. Ali je Ime Udoka od starta imao drugačiji plan.
Jeste Hjustonu bilo neophodno da dovede čoveka koji svojeručno može da trgne ekipu iz letargije kada nema rešenja u pozicionim napadima; jeste bila ideja i da se njegovim dovođenjem pomeri fokus odbrana sa drugih igrača i time im se omogući sloboda; ali je ključni plan koji je Udoka napravio (uostalom, on ga je najbolje od svih protivničkih trenera ugasio u onoj čuvenoj seriji Bostona i Bruklina) bio dobijanje ljudskog smisla.
U prvoj zajedničkoj sezoni, to je postignuto samo delimično.
Bogdan Bogdanović (©AFP)Durent jeste doneo svoja individualna rešenja, ali se ispostavilo da to jednostavno nije dovoljno. Rokitsima je bio neophodan veći kvalitet. I odlučili su da u novu sezonu uđu sa dubljim rosterom. Ali ne po svaku cebu dubljim, koliko i veštijim, namazanijim, tačno po meri svog najvećeg ali ne i najvažnijeg igrača. Jer su najvažniji igrači Rokitsa Ejmen Tompson, Džabari Smit Džunior i Alperen Šengun. A dolazak Bogdana Bogdanovića i Markusa Smarta, čiji rad na treninzima imponuje i samom Durentu, dobra je prilika da najiskusniji igrač ostvari novu ulogu.
Bernardo O’Rajli je zamišljen kao tihi, grubi majstor na pištolju, koji će svoju toplu, ljudsku crtu pokazati sa dečacima iz sela. Zato on pažljivo sa njima govori o tome ko je veći heroj - plaćene ubice kojima i sam pripada ili njihovi očevi, spremni da preuzmu težu odgovornost od smrti; život.
Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket
Kevin Durent ima priliku da sa svojim dečacima iz Udokinog sela, prođe jednu od svojih poslednjih sezona kao heroj kakav nikada nije mogao biti. Bernardo gine braneći svoju novu vrednost, a Durent bi, ako uspe da ubije samoživog sebe i posveti se timu i njegovom razvoju, ove sezone mogao da osvoji ono za čim čitavog života traga.
Neće tu biti velikih reči, Rokitsi sa oporavljenim Van Vlitom i Stivenom Adamsom, novim iskusnim dopunama i ključnim mladim igračima iz svog rosters, mogu predvođeni ćutljivim revolverašem da preface drugi krug plej-ofa koji su im bukmejkeri postavili kao plafon.
*U narednoj epizodi, priča o igraču za koga je, kada su imali 8,9 godina, Durent rekao mami: “Još samo jedan mali beli šuter”.
tagovi
Obaveštavaj me
NBA