Presek polusezone Evrolige: Ko je iznenadio, ko razočarao, rekordi...

Vreme je da se podvuče crta. Prošlo je 17 kola u Evroligi i nalazimo se na polovini regularnog dela sezone. Na prvi pogled, može da se kaže da elitno takmičenje nikada nije bilo ujednačenije. Trenutno prvu poziciju drži Pariz sa učinkom 11-5, a samo dve pobede manje ima Armani koji je izvan plej-in zone i nalazi se na jedanaestom mestu.

Favoriti za Fajnal for pred početak sezone bili su Olimpijakos, Panatinaikos, Fenerbahče i Real Madrid. Od pomenutih timova, samo je pirejski klub među prve tri ekipe, dok su Madriđani na primer iza Armanija i čekaju red da se uguraju u doigravanje.

Srpski predstavnici su se solidno pokazali, Crvena zvezda za svoje standarde iz prethodnih sezona čak i odlično, dok je Partizan Mozzart Bet loše počeo, ali je sada uhvatio ritam i nalazi se na 7-10. Veliki posao je pred Janisom Sferopulosom i Željkom Obradovićem u drugom delu takmičenja, a eventualni plasman oba naša kluba u deset najboljih mogao bi da bude savršena reklama za potencijalno dobijanje dugoročne licence.

Ipak, krenimo redom, prvo od apsolutno najvećeg iznenađenja ove godine - Pariza. Stigao je tim iz prestonice Francuske u Evroligu iz Evrokupa i mnogi mu nisu davali velike šanse. Na sve to, trener sa kojim je Pariz ostvario plasman u elitu, Tuomas Isalo, napustio je Grad svetlosti i otisnuo se u NBA ligu, gde radi kao asistent u Memfis Grizlisima.

Na klupu je seo Tijago Spliter, koji je u Pariz došao samo sa isksutvom pomoćnog trenera, tri godine je bio u Bruklinu, a prošle sezone radio je u Hjustonu. Nije puno toga promenio, a stil koji Pariz gaji dopao se mnogima i još važnije donosi pobede. Jedina mrlja u ovom periodu za francuski tim jeste odlaganje meča sa Fenerbahčeom, koje je naišlo na negodovanje publike, navijača, ali i ostalih košarkaša u ligi.

Odmah možemo da pređemo i na Ti Džeja Šortsa, omalenog plejmejkera koji je svojim partijama zaludeo Evropu. Nakon što je briljirao u dresu Bona sa kojim je pokorio FIBA Ligu šampiona, prešao je u Pariz i Evrookup. Mnogi nisu verovali u njega, ali je on bio najzaslužniji za osvajanje drugog po jačini takmičenja u Evropi i plasman Parižana u Evroligu.

Opet su ljudi govorili da je prenizak i da se neće snaći u eliti, ali im je on još jednom pokazao suprotono. Prosečno ubacuje 19,3 poena uz 7,9 asistencija i indeks od 23,6 po meču. Ako Pariz nastavi da dominira i ako ostane na prvom mestu, nema sumnje da će se Šorts posle Lige šampiona i Evrokupa da se okiti i MVP nagradom Evrolige.

Uz njega nikako ne smemo zaboraviti Nadira Hifija koji je pre samo dve godine igrao 3x3 basket na turniru u Lapovu, a 2023. je stigao u Pariz gde je proigrao i gde ima potpuno slobodu, a deluje da je najbolji kada je tako, kada nije ukalupljen i kada ima priliku, a i podršku saigrača i trenera da sam preuzme utakmicu u svoje ruke i donese pobedu.

Druga ekipa koja je oduševila Evropu jeste Bajern Minhen. Nakon neuspešnog eksperimenta sa Pablom Lasom, na njegovo mesto stiže Gordon Herbert, gladan uspeha posle Olimpijskih igara na kojima nije uspeo da donese medalju Nemcima. On je tri godine radio kao selektor i bilo je zanimljivo pratiti kako će se sa 65 godina po prvi put snaći u Evroligi.

Blago je reći odlično. Bajern blista od početka sezona, još u prvom kolu u novoj dvorani u Minhenu pao je Real, te je to možda i bila najava za ono što sledi. Nisu se Herbert i njegovi puleni zaustavili samo na tom podvigu, nastavili su sa odličnim partijama, a ozbiljnije su zakazali samo protiv Partizana i Crvene zvezde u Beogradu, kada su oba puta glatko poraženi.

Herbert je preporodio Nika Vajlera Beba koji je igre iz reprezentacije prebacio na teren, dok je iskusni trener ključeve napada dao Karsenu Edvardsu, a ovaj mu vratio sa 20,7 poena u proseku (najviše u ligi), takođe je jasno da veliko poverenje ima i u Devina Bukera (15,7 poena po meču), koji izlazi na kraj sa svim gorostasima evropske košarke i teško mu je pronaći jednu manu ove sezone.

Valja istaći i Šabaza Nejpira. Amerikanac je odlično započeo, a onda utihnuo. Ipak, jasno je da Herbert računa na njega, ipak se radi o fenomenalnom skoreru kome je malo potrebno da eksplodira. Uz njega, još jedna enigma je Vladimir Lučić, koji se povredio nakon dva kola i od tada ga nema na parketu. Jasno je da i te kako može da doprinese i da će Bajern sa njim biti još opasniji.

Ono što Pariz i Bajern imaju zajedničko, jeste stil igre, samo je kod Herberta sve na nekom kontrolisanijem nivou. Brza igra i puno šuteva za tri poena doveli su do toga da Andreas Obst obori rekord Evrolige sa 11 ubačenih trojki na meču sa Barselonom. Trojkaški rekord postavio je i ceo tim Pariza, koji je na susretu sa Albom uputio čak 52 dalekometnih hitaca ka košu berlinskog kluba.

Lepo je gledati i Žalgiris. Andrea Trinkijeri dobio je poverenje uprave da sastavi tim po svojoj volji, a Italijan je uspeo da zadrži litvanski kostur ekipe koju je popunio kvalitetnim strancima, što je naišlo na odobravanje zahtevne publike u Kaunasu.

Tokom leta su stigli Brajant Danston, Met Mičel, Silven Francisko i Alen Smailagić. Svako od njih ima svoju ulogu i igra je savršeno, a poslednji je pristigao Loni Voker. Amerikanac je pokazao da je neverovatan skorer i da ima potencijal da bude jedan od najdominantnijih igrača u Evroligi, ali se i dalje privikava, veoma je nekonstantan, ali ako pronađe pravi ritam, Žalgiris bi mogao da ostane među osam najboljih gde se i sada nalazi.

Poslednji u nizu timova koji igraju neočivano dobro jeste Asvel. Tim iz Vilerbana je pre početak takmičenja bio viđen na dnu tabele zajedno sa Albom, ali je Pjerik Pupe opravdao poverenje Tonija Parkera i njegov tim se posle polovine sezone nalazi malo ispod plej-in zone. Zanimljivo je da je Asvel uz Efes, Armani i Real Madrid jedini tim koji je pobedio oba beogradska kluba. Nije više francuski tim ono što je nekad bio, pa da se pobede protiv njega upisuju pre početka godine.

Da pređemo na ekipe koje su razočarale. Na tom spisku prednjače košarkaši Real Madrida. Nakon osvojene titule 2023. godine i finala prošle sezone, očekivanja nisu bila ništa manja ni sada. Ćus Mateo se očigledno dokazao, ali to izgleda mora ponovo da uradi. Nikada Real pod njegovim vođstvom nije izgledao ovoliko loše, a krajnje je vreme da se počne sa pobedama.

Madriđani su trenutno na učinku 8-9 i evidentno je da se nalaze u tranziciji. Prošlog leta u penziju su otišli Serhio Rodrigez i Rudi Fernandez, a tim je nepredviđeno napustio Geršon Jabusele koji se vratio u NBA ligu i pojačao Filadelfiju. Na sve to, Mario Hezonja je zbog bolesti izgubio nekoliko kilograma i dugo se vraćao u formu, dok su godine stigle Valtera Tavaresa i Serža Ibaku.

Ekipu vuku Fakundo Kampaco i Džanan Musa, legendarni Serhio Ljulj pomaže koliko može sa klupe, ali da situacija nije dobra u Realu - nije, ali ako neko može da se izvuče, onda je to upravo madridski klub.

Još jednu, u najmanju ruku čudnu sezonu ima Olimpija iz Milana. Očekivanja su ponovo bila velika, predvođeni Nikolom Mirotićem i pojačani Leandrom Bolmarom, Zekom Ledejom, Džošom Nibom i Fabijanom Kozerom Manekeni su bili viđeni da lako nižu trijumfe i da se bore za sam vrh, ali su oni još jednom zakazali. Mada, mora se biti iskren i reći da ove godine nije sve do same igre, nego ima i do sreće.

Ogromne probleme Armani ima sa povredama, Nibo praktično nije ni igrao, pa su centarski tandem većim delom sezone Ledej i Mirotić. Nakon lošeg početka, ekipa se izdigla, popularni Mirota zaigrao je u MVP modu i on je najzaslužniji što je Milano na skoru 9-8, koliko imaju i Crvena zvezda i Barselona.

Sledeće razočaranje jeste Virtus. Mada, nisu predviđanja i očekivanja od tima iz Bolonje bila velika kao u slučaju Reala i Milana, ali ne treba da se zaboravi da je Virtus prošle godine igrao plej-in. Sada je zbog problema sa finansijama definitivno pao, ali nije se očekivalo da će baš biti pri dnu tabele s obzirom na kvalitet rostera.

Loš početak koštao je posla Luku Bankija, a na klupu je seo Duško Ivanović, sada već majstor i čovek za poželeti ako vam je klub u krizi. Ako uspe i Virtus da izdigne iz neugodne situacije i zvanično će poneti status čudotvorca. Ima u timu igrače koji poseduju kvalitet pre svega to su Tornike Šengelija i Vil Klajburn, ali ovaj drugi izgleda prilično nezainteresovano za košarku. Povremeno odigra dobro, ali uglavnom se zadovoljava samo prisustvom na meču. Svima je poznat način rada trenera Ivanovića, pa će biti zanimljivo pratiti Klajburnove partije u nastavku sezone.

Crvena zvezda u plej-in zoni, Partizan Mozzart Bet na pola puta

Prošle godine bili su u Top 8 fazi, a ove... Makabi je na pretposlednjem mestu, a teško je kritikovati ih zbog toga. Rat koji je trenutno o toku u Izraelu uslovio je tim iz Tel Aviva da sve vreme maltene bude u Beogradu. Praktično je bilo nemoguće za Ponos Izraela da sastavi kompetativan tim, uglavnom su u ekipi sve igrači kojima mesto možda i nije u Evroligi, ali je barem zanimljivo pratiti Tamira Blata i Romana Sorkina koji su uz Džejlena Horda udarne igle ekipe Odeda Kataša.

Za kraj, treba istaći jedan zanimljiv podatak. Mnogo igrača je u Evroligu došlo iz NBA lige, a ako iz konkurencije isključimo Sašu Vezenkova, jedan od onih koji su se najbolje snašli jeste Aleksej Pokuševski. Pre svega defanzivno, perspektivni krilni centar je trećoi bloker cele lige sa 1,3 rampom po meču.

Samo protiv Efesa je u petak udario čak šest blokada što mu je značajno uvećalo prosek, ali svakako, sa njim i Tajrikom Džonsom u petorci Partizan Mozzart Bet ima izvanrednu zaštitu obruča, a zanimljivo je da Poku doprinosi puno sa relativno malom minutažom od svega 12 minuta u proseku. U odnosu na ostale igrače koji su u prvih deset na listi za najviše blokada, to je ubedljivo najmanje.

Statistički iz redova mora da se pohvali i Kodi Miler-Mekintajer, koji ima 5,4 asistencije po utakmici. Nametnuo se kao komandant crveno-belih, ali je utisak da povremeno preteruje sa dodavanjima i da mora on nekada da bude taj koji će uzeti šut. Ako prodorima dodatno optereti odbranu protivnika, otvoriće mu se prilika za još više asistencija do kojih mu je očigledno stalo.

Da smo mnogo toga do sada videli, jesmo, a da ima još mnogo da se igra, ima. Računi će se svoditi polovinom aprila, ali ono što u decembru može da se kaže jeste da trenutno gledamo nikada bolju i napetiju Evroligu.