Zašto Partizan Mozzart Betu (pored centra) treba još jedan bek u rotaciji

Prva figura pobede bio je Dvejn Vašington od koga je struka posle dugo vremena dobila evroligašku rolu vrednu pažnje, Džabari Parker hvata sve veći zalet, Tajrik Džons je standardno dominirao reketima, dok je Karlik Džons ponovo bio motor ekipe. Ubacio je 18 poena i podelio 10 asistencija, međutim ono što para oči jeste njegova minutaža u dvorani Fernando Buesa – 35 minuta i 47 sekundi. I to nepuna tri dana pošto je u Madridu zabeležio skoro 32 minuta.

Reprezentativac Južnog Sudana odigrao je svoju najbolju utakmicu u sezoni čime je potvrdio da je hirurška intervencija na šaci zaistaprošlost. Diktirao je ritam i bio među najzaslužnijima što je Partizan prvo stigao do pomenutog vođstva od 16 poena, a onda i da se izbegne potpuna drama u Baskiji. Činjenica da je na terenu proveo skoro 36 minuta već u petom kolu Evrolige, govori ne samo o tome koliko je Džons važan za igru i koliko ekipa zavisi od njega, već i da roster Željka Obradovića nema dovoljno široku klupu.

Nedeljama unazad Obradović javno govori o potrebi da se dovede centar, kako bi se rasteretio Tajrik Džons, međutim da li Partizan Mozzart Betu treba još jedan igrač u bekovskoj liniji?

Na papiru, Džons ima podršku u Šejku Miltonu, ali povreda bivšeg NBA beka, zbog koje je propustio duplo kolo protiv Reala i Baskonije, pokazuje koliko su beogradski crno-beli zavisni od svog startnog plejmejkera i koliko bi Partizan mogao da bude ranjiv ukoliko se slična situacija ponovi tokom duge sezone. Kada nema Džonsa, Partizan Mozzart Bet praktično ostaje bez pravog organizatora igre. Obradović tada mora da menja koncepciju napada, što u Evroligi zna da bude skupa škola.

Obradović suštinski nema mnogo opcija. Dvejn Vašington može povremeno da vodi napad, što je i činio kroz neke momente prošle i na početku ove sezone, ali njegova je prirodna uloga skorera, što se još jednom potvrdilo u Vitoriji. Neretko se Sterling Braun spušta na 'dvojku, ali i to menja strukturu tima, što donosi i određene korekcije u stilu igre.

Sezona koja traje devet meseci, sa potencijalno više od 80 utakmica, zahteva dubok roster i rotaciju koja može da izdrži ritam Evrolige i to je prosto realnost, trend koji teško da će se promeniti u skorijoj budućnosti. Obradović je poznat po tome da pažljivo gradi rostere i kontroliše minutažu, dok u presudnim momentima sezone skraćuje rotaciju, ali današnja Evroliga ne prašta manjak opcija. I svako ograničavanje na osam-devet igrača u ovako ranoj fazi sezone može da bude kontraproduktivno na duže staze.

Dovoljno je pogledati u komšijsko dvorište, Crvena zvezda je sa povredama čak sedmorice prvotimaca ipak ostala na devet-deset igrača sposobnih da iznesu teret Evrolige. Partizan Mozzart Bet ima ukupnu rotaciju sa 11 prvotimaca i juniorima. Zato i ne čudi što maltene svaki evroligaš ima najmanje po tri igrača na jednoj poziciji. Ne zbog luksuza, već sigurnosti. I Željko Obradović je sam posle Armanija govorio o tome da Partizan ima nedovoljno dug roster za ovako nakrcan kalendar takmičenja, ali očigledno je takva bila odluka sportskog sektora od početka. Prvi čovek kluba Ostoja Mijailović je na tu opasku čak i rekao da klub ima novca za pojačanja, pre svega na centru.

Dovođenje još jednog beka ne bi trebalo da bude nikakvo iznenađenje, već logičan potez. Verovatno bi u nekim konstrukcijama idealno bilo da dođe kombo-bek, odnosno neko sposoban da kreira i poentira po potrebi. Takav profil igrača suštinski ne bi ugrozio postojeću hijerarhiju, čak bi i rasteretio Karlika. Partizan Mozzart Bet ima jezgro koje očigledno funkcioniše, ali dodatna opcija na spoljnim pozicijama mogla bi da napravi razliku između tima koji se bori za plej-in i direktnog plasmana u Top 8.

U sezoni u kojoj su ambicije velike, a utakmice se nižu na svaka dva do tri dana, takva odluka mogla bi da se pokaže kao ključna za stabilnost i kontinuitet.