MOZZART PREDSTAVLJANJE: Nizak za NBA, prejak za Evropljane - Kenan je igrač kakve Srbi vole

(Od stručnog konsultanta Mozzart Sporta)

Koju priču slušamo najčešće od sportskih direktora kada krene prelazni rok, potpuno nevažno o kom sportu se radi? "Tražimo igrača koji pravi razliku".

Šta tačno ta razlika znači i kako se manifestuje zavisi od samog sporta, pozicije i potreba ekipe. Druga najčešća izjava se tiče igrača koji prave višak. To je naravno već karakterizacija tipična za napadački smerm, ali ako ćemo da budemo iskreni i realni, to je ono što pali navijačke strasti i gradi entuzijazam da sledi baš ta prava, prelomna, sudbinska, šampionska sezona. U junu to nekako izgleda najrealnije, jul pojačava temperaturu jako, dok se u avgustu i posebno septembru javljaju prvi obrisi realnosti i navijačkog u kosti usađenog generacijskog pesimizma.

Kako se tu kotiraju igrači sa karakterom? Skupom i prečesto upotrebljenom reči u sportskim pisanijama. Moramo da pokažemo karakter, treba nam karakter, treba nam igrač sa karakterom. A šta kada se takav pojavi? Znamo li i možemo li da ga prepoznamo za početak, a čak i ako preživimo to upoznavanje, imamo li kapacitet da ga istrpimo. Igrač sa karakterom je najčešće i igrač sa svojom glavom na ramenima, rešenošću i principom.

To ne znači da je uvek u pravu, niko nije, ali znači da će sugestije, ideje i odluke prihvatati sa dozom skepse. Intenzitet doze skepse razlikuje igrače sa karakterom od toksičnih, ali se menzura tu često lomi na graničnim vrednostima. Ekstremni primeri su ništa više od toga, jasni reprezenti svojih polovica, ali je mnogo više onih koji plešu na granici i carstvo kojem će se privoleti zavisi od sredine. Da li je Dušan Tadić izjavom posle utakmice sa Engleskom pokazao karakter i ponos ili je bio toksičan? Možda je bio i jedno i drugo. Da li je Ajzea Kenan ulaskom u konfrontacije sa Panatinaikosom pokazao snagu ili poljuljao koncentraciju svoje ekipe?

Alhemija sklapanja i održavanja sportskog motora nalazi se u tome što ti izvedbu određenog poteza na terenu pod visokostresnim takmičarskim okolnostima najčešće ne obezbeđuje tehnika nego glava. Koliko god igrač bio ili ne bio obučen suvom metodologijom, on mora da bude specifičan intelektualno-mentalni sklop za kontekstualizaciju poteza koji se zahteva. Mentalitet koji je dobar za zadnjeg veznog detrimentalan je za ofanzivnog, a glava napadača ne može da se stavi na desnog beka u najvećem broju slučajeva.

Ajzea Kenan je igrač sa loptom, protagonista, glavni glumac, onaj koji rešava. Spada u kategoriju igrača koji su svojim talentom obezbedili sebi na momente mesto i među najkvalitetnijim košarkašima na planeti, ali je njegov igrački profil takav da je bilo gotovo nemoguće profilisati ga kao igrača uloge, a sve to što radi odlično. Nažalost po Ajzeu, u NBA ima ljudi koji to rade bolje, a viši su, veći, brži ili jednostavno košarkaški pismeniji. Jedina uloga limitiranog tipa unutar koje bi mogao da bude koristan sebi i sredini jeste mikrotalasna. To znači neograničena napadačka sloboda unutar ograničenih minuta i sekvenci. Može on da se svede i na spot ap igrača i na pomoćnika na lopti i od lopte, ali ne bez gubitka maksimizacije njegovih glavnih kvaliteta.

Njegov razvojni put je išao od rodnog Biloksija u Misisipiju i istoimene srednje škole do Marej Stejt univerziteta, široj javnosti najpoznatijeg kao alma mater Dža Morenta. E pa, Kenan je bio Morent pre Morenta i u eri Stiva Proma lider jednog od najuspešnijih timova u istoriji univerziteta kada je u pitanju skor pobeda i poraza. Ohajo veli konferencija ne spada u sam krem američke koledž lige, ali se igra radnička, organizovana i čvrsta košarka unutar koje nije bilo uvek lako postizati poene, za šta je Kenan rođen. Čak i kao brucoš je bio dvocifren sa poenima u proseku, a kasnije kako se približavao kraju studija bio je sve uspešniji da bi studentski staž završio sa 22 poena, 3,6 skokova i 4,3 asistencije po meču. Indeks je na njegovu i žalost kolega 'Rejsera' razdužio nesrećno izgubljenom loptom u finalu protiv Belmonta gde je u produžetku pri nerešenom rezultatu na četrdeset sekundi do kraja i 28 sekundi poseda slučajno prilikom nesmetanog driblinga zakačio loptu nogom i vratio je u svoje polje što su Bruinsi znali da iskoriste.

Teško je naći pravo poređenje za njegov fizički profil i igru a ne pomešati više igrača. Prvi i glavni hendikep koji je obeležio njegovu karijeru, iliti onemogućio da u potpunosti eksplodira u istoj jeste visina. Ajzea Kenan je visok 183 centimetra u patikama i unutar svoje draft klase je bio jedan od nižih igrača. Da budemo precizni, jedini niži od njega su bili Pjer Džekson, Fil Presi i Šejn Larkin dok su tu negde bili Pejton Siva, Trej Burk, Rej Mekalum, Set Kari, Denis Šruder i Kabongo. Glavna razlika u odnosu na visinske, ali i pozicione konkurente bila je u rasponu ruku gde je Kenan gotovo na 195 cm naspram Larkinovih minus 180.

Šengelijina budućnost u Virtusu neizvesna, Zvezda opipava puls staroj želji?

ZVANIČNO: Partizan i Zvezda treću godinu zajedno u Evroligi

Raspon ruku, kao i dužina i širina šake omogućavali su momku iz Biloksija da od samog početka karijere igra 'sa većom visinom' od nominalne. Nije odmogla ni građa raning beka i čvrstina na prodoru kao direktan rezultat iste. Sad, interesantno je da Kenan nije klasični eksplozivni niski američki bek skorer. Njegova brzina je solidna, ali nije spektakularna niti ima brz prvi korak kao konkurentni Larkin. Merenja agilnosti i brzine sprinta su pokazala da nije u samom vrhu, ali i da ne zaostaje previše, međutim niko nije mogao da parira njegovoj kombinaciji brzine i snage. U maksimalnom broju ponavljanja na benč presu ispred njega su bili samo Trevor Mbakve i Kodi Zeler sa 21 i 17 dok je bio izjednačen sa Stivenom Adamsom i Timom Hardavejem Džuniorom na 16 dok su iza ostali Viktor Oladipo, Brendon Pol, Solomon Hil, Mejson Plamli i drugi igrači znatno jačih gabarita.

To telo Kenan koristi prilikom upijanja kontakta bez dileme, ali nije to njegov primarni kvalitet. Dobar odraz iz mesta, kao i maksimalni on najbolje i najviše koristi za svoj specijalitet, a to je skok šut. Pravi, prefinjeni šut sa skokom izuzetne i istrajne mehanike sa odličnim sitnim korekcijama ravnoteže tela. Kada bi morali estetski da cepidlačimo, jedino što ga deli od najboljih je blago zadržavanje u najvišoj tački i izbačaj u fazi pada, ali to zaista nema nikakvog uticaja na konačni proizvod.

Da li je to rezultat prirodne naklonosti ili sile prilika na košarkaškom razvojnom putu, tek, jedan od najvećih kvaliteta je situaciona polivalentnost njegovog šuta. On je podjednako jak, ako ne i jači, na šutu iz driblinga nego iz mesta, a i iz mesta je sjajan, kao i prilikom izlaska iz blokada. Kako to obično biva sa profesionalnim razvojem, sa godinama je smanjio broj driblinga kojih je zaista bilo previše na univerzitetu, mada se to i tražilo od njega.

U ovoj fazi karijere, posebno u sistemu poput Olimpijakosovog, dodiri sa loptom su limitirani što ne utiče na njegovu efikasnost i opasnost po koš ni najmanje. Voli da naskoči iz jednog kontakta i sitnog poskoka što mu služi kao trampolinska opruga za dobar odraz prilikom skok šuta i veću separaciju koja onemogućava odbrambenim igračima da dohvate visinu sa koje izbacuje loptu.

Šut je oproban na svim košarkaškim nivoima, i svuda je 'radio'. Kenan je zaista elitni skorer kojem je za bolju NBA karijeru zafalilo visine, eksplozivnosti, ali i boljeg pregleda igre za poziciju na kojoj je morao da igra. On je organski bek šuter koji prvo gleda koš pa sve ostalo što mu je ipak znatno slabija atletska konkurencija izvan NBA omogućila da potpuno postane. Njegove asistencije čak i na koledžu su bile samo proizvod konstantnog bivstvovanja lopte u rukama i najprostijih čitanja viškova na prodoru. Statistički parametri igre iz pika su dobri zbog sposobnosti da sam finišira, diže za tri i dva, ali ne rastu gotovo ni malo kada ubacimo asistencije.

U najjačoj ligi na svetu je proveo čitavih šest sezona sa par ekstremno efikasnih izleta u razvojnu ligu. Kada god se spustio, brzo se i vratio jer je nemilice trpao koš kolega košarkaških stažista. Na terenu ga je najviše držao pomenuti šut, ali uliva poštovanje u najmanju ruku činjenica da je u dve sezone za redom u Filadelfiji beležio dvocifren broj poena u proseku. Prvo nakon dolaska u toku sezone, a onda i u punoj narednoj. U sezoni 2014/15 kao član procesnih Siksersa imao je čak 12,6 poena po meču dok je iduće godine stao na 11 igrajući u 77 utakmica, koliko je zabeležio i u tek završenoj sezoni u dresu grčkog Olimpijakosa. Zanimljivo je da je u dresu Čikaga pao na 4,6 po meču, ali i da je to bio jedini plasman u NBA plej-of gde je u tri odigrane utakmice dva puta startovao za 32 minuta na terenu u proseku i odličnih 11,6 poena po meču.

Te je brojke preneo i na evropsku košarku. Ono što je važno za navijače Zvezde je da je i tu od samog početka naviknut na visoka očekivanja a kada govorimo o Olimpijakosu pritisak se tamo podrazumeva. Verujemo da je to bio jedan važnijih faktora prilikom dovođenja jer smo svedoci prethodnih sezona da se u večitima može naći kvalitetan igrač po svim merivim i nemerivim parametrima, ali da jednostavno nema prava podešavanja u glavi da odreaguje dobro na ambijent i sveukupnu specifičnost. Nema na ovoj planeti puno okruženja sposobnih da emuliraju beogradsku vrelinu, ali su Pirej i Atina defnitivno tu.

No, nazad na Kenana. Voli da preuzima odgovornost, da šutira kada je važno, a utakmica neizvesna. Ne skriva se od lopte, već je aktivno traži. Profesionalnu karijeru je započeo sa 22, a sada ima jedanaest godina više, mada se to nije moglo primetiti prošle sezone. Ponovio je rekord karijere sa sedamdeset i sedam odigranih utakmica prilikom kojih je logovao preko 1.700 minuta na terenu.

Šta može da donese Zvezdi u ovoj fazi karijere? Pa, ako ostane zdrav manje više isto što je mogao i dok je bio mlađi, samo sa višim stepenom efikasnosti. Dobra strana njegove fizikalnosti je što je način na koji je koristio uvek bio bolje predodređen za dugotrajnost. Znači, niti je posedovao niti eksploatisao atleticizam letovima na obruč, atraktivnim kucanjima kao slavniji kolega sa univerziteta već je priča išla mahom u dva smera. Guralica i kontakt na zemlji, a vertikalnost i odraz uglavnom prilikom šuta. Zbog toga se i sačuvao pa se njegova igra nije mnogo promenila. Elitni je skorer i šuter kakav je falio treneru Sferopulosu u prošloj sezoni. Ne može da organizuje igru u dužim intervalima, ali može da pomogne ukoliko je to neophodno. Zajedno sa Milošem Teodosićem, Jagom dos Santosom i Nemanjom Nedovićem čini bekovsku liniju dodatno opasnom za koš što verujem da je i ideja stručnog štaba. Za očekivati je da se tu nađe barem još jedno ime na 1 i tako kompletira udarni deo napada.

Koliko je pouzdan i istrajan u produkciji najbolje govori poređenje između poslednje koledž sezone i prošlogodišnje pirejske epizode. Kao apsolvent je šutirao 45,7 odsto iz mesta, da bi ove sezone u istim situacijama imao 45,9 procenata. Što se tiče šuta iz driblinga sa 40,5 došao je na 38.6 posto što je samo na prvi pogled pad. Uzrok slabijeg procenta, ali i boljeg proseka poena po šutu, rezultat je većeg broja šuteva za tri poena pa je tako u Olimpijakosu bio na 1.06 naspram 1.01 na kraju studija.

Publika na ovim prostorima tradicionalno voli tip igrača kao što je Kenan. Kvalitetan skorer koji voli da preuzima odgovornost i interaktivan je sa navijačima obično bude dobar osnov za pozitivan scenario, ali ćemo morati da vidimo kako će tačno kliknuti u novoj sredini sa postojećim okruženjem. Janis Sferopulos je pokazao spremnost da igra sa dva mala beka i da insistira na međusobnom pravljenju blokada i otvaranja u širinu, kao i da igra iz rogova sa bekom i centrom na laktovima.

Ta saradnja se najčešće igrala za Nemanju Nedovića, a sada će u asortimanu oružja imati još jedno instant napadačko oružje. U odnosu na sistem sa kojim se susretao u Barcokasovom Olimpijakosu, ovde se može očekivati više slobode i improvizacije, što bi u teoriji mogla da bude dobra stvar za njegovu produkciju. Pokazao je Grk da ume da pronađe zajednički jezik sa karakternim igračima i da im da slobodu a da sve to ostane u umerenim disciplinskim okvirima. Verujem da je Amerikanac i u ovoj fazi karijere gladan da pokaže da može više od šuteva iz mesta i iz blokada, a da je Sferopulosova Zvezda prava sredina za to.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ