MOZZART ANALIZZA: Kako je Boston zaustavio šut Dalasa i koliki je uticaj Horforda i Porzingisa

(Od stručnog konsultanta Mozzart Sporta)

Želela je ovdašnja javnost Denver u finalu, ali kada već ne mogu zlatna grumenja iz Kolorada, najbliža alternativa je Dalas sa fenomenalnim Lukom Dončićem.

Plej/bek/krilo/krilni centar iz Slovenije - verujem da bi mogao malo Medžikovski da odigra i kao petica - je već sada jedan od najboljih ali i najuzbudljivijih košarkaša na svetu. Njegova poziciona polivalentnost praćena neverovatnim, organskim instinktima na terenu uz to karakteristično kompetitivno držanje na terenu čine kombinaciju koja se dogodi jednom u generaciji, ako i toliko. Koliko je Viktor Vembanjama fizička ,,Halejeva kometa" toliko je Luka Dončić košarkaškim osećajem.

No, znali smo to svi koji smo ga gledali u Evropi u kraljevskom dresu i nažalost (po nas) na evropskom košarkaškom prvenstvu. Dovođenje Kajrija Irvinga u trenutku kada je bio prilično anatemisan u NBA ligi kao problem na terenu i van njega mogao je da pretvori u dobar potez samo Luka Dončić. Delikatnu igru ega i košarkaških finesa Slovenac veze filigranski precizno i uz prava zimska pojačanja napravljena je ekipa koja je izašla sa Zapada, što je vraški težak poduhvat.

Ko je pratio Batler tih pepeljuginih godina, zna kakva je to ekipa bila. Šon Vanzant, Hauard, Šelvin Mek, Hejvord, Nored, Smit su bili koledž ekipa koja se ne zaboravlja. Pametni, takmičarski pismeni, fizikalni i srčani objedinili su sve faktore koji običnog čoveka fasciniraju. Bili su elitni košarkaški sistem bez pompe i svih propratnih remetilačkih faktora. Idejni vođa, tvorac je bio Bred Stivens, jedan od retkih trenera za koje mogu da stavim ruku u vatru da bi bili uspešni treneri u svakom mogućem okruženju. Bio je sjajan u NCAA, bio bi još bolji u Evropi, Australiji, Aziji, reprezentativnoj košarci.

Na moju veliku žalost, iako je i tu bio sjajan, nije više NBA trener. Zašto se to i kako tačno dogodilo, ne znam ali mogu da razumem. Obrnuo je proces s početka karijere kada je farmaceutsku zamenio košarkaškom kancelarijom kako bi se približio terenu. Do terena je došao i zabaležio pomenute istorijske uspehe, ali se onda u istu vratio i umesto trenera postao predsednik košarkaških operacija Boston Seltiksa. Kako je to bio sličaj kroz čitavu njegovu karijeru, i ovaj posao obavlja tako da mu je ekipa zabeležila do danas samo dva poraza u plej-ofu, a poveli su i u finalu finala.

E, tu smo se čekali. Veliko finale je došlo i prva utakmica je prošla bez pravih uzbuđenja kakva očekujemo i kakvima se nadamo u narednim utakmicama. U konkretnom 'mečapu' timova jasno je bilo od samog starta da je Boston u punom sastavu sveukupno kvalitetniji sastav i da je organizaciono i sistemski jači takmac. Sa druge strane Dalasova prednost je tandem najvećih košarkaških čarobnjaka čijim mogućnostima za improvizaciju ne može niko da parira.

E sad, ono što je problem za Maverikse je kompletnost i dvosmernost rostera Seltiksa koji su tako sklopljeni da imaju odlične defanzivce, a najefikasniji napad u ligi i što je posebno problem, elitni spejsing na svim pozicijama. Tu notu kada je zdrav posebno daje Kristaps Porzingis zbog svoje sposobnosti da u isto vreme bude vrhunski zaštitnik obruča na jednoj strani i šuter na drugoj strani. Upravo je on napravio najveće probleme Dalasu u prvoj utakmici, a domino efekat selidbe Demijana Lilarda u Milvoki doneo je poklon u liku Džrua Holideja, savršenog vezivnog tkiva sa pozicije jedan.

U najavi meča je bilo jasno da je šut za tri poena ogroman faktor. Pomenut je spejsing Bostona i visoko efikasan napad, a kod majstora na petoparcu iz Teksasa je to faktor koji nema tu pouzdanost, posebno u ovom plej-ofu. Primera radi, najbolji igrač i nesumnjivi Betmen ekipe, koliko god se on skromno trudio da tako predstavi Robina, Luka Dončić šutira u ovom plejofu ili preko 45 ili ispod 36 procenata. Kada je u gornjoj klasi, Dalas je neporažen. Kada je u donjoj sa ovim porazom je dalas na 6-6. Definitivno ne pomaže ni kada Robin izgubi jedanaestu utakmicu od Seltiksa u nizu sa šutem 6/19 iz igre i nula od pet za tri poena. Jasno, šut za tri poena Dalasa je bio ogroman problem i ekipa je pogodila samo sedam dalekometnih hitaca od dvadeset i sedam upućenih. Luka je tu obezbedio više od pola, tačno četiri, ali od čak dvanaest šuteva.

Kako je Boston branio šut za tri poena Dalasa? Pre početka finalne serije kao jedan od važnih statističkih parametara istaknut je šut za tri poena iz kornera. Sa jedne strane, zato što je Dalas izuzetno efikasan u tom segmentu, a sa druge strane zato što je Boston ekipa koja najbolje brani taj šut u čitavoj ligi, posebno u plej-ofu gde su sveli protivnike na dvadeset posto uspešnosti.

Koliko je trojki iz kornera postigao Dalas na ovom meču? Jednu. Kada je Dalas pogodio iz kornera? U poslednjem minutu utakmice, i to Džoš Grin.

Od četiri trojke koje je postigao Dončić ukupno, tri su bile nakon pika gde je skrinera pokrivao Porzingis. Prva trojka je bila nakon centralnog pika, gde je Luka odvukao loptu blago desno, a letonski centar ostao u dropu taman toliko da otvori prostor za šut. Druga trojka, sličan scenario. Centralni pik, Porzingis ponovo u blagom dropu, samo ovoga puta Dončić bira da 'snejk' driblingom izvuče centra u levu stranu, gotovo u izolaciju jer je odlučio da ga prati i rešava to bez mnogo problema step bek šutem. Treća trojka je bila i najzanimljivija.

Irving nestao u 'svom' TD Gardenu: Seltiksi napravili prvi korak ka tronu!

Irving proziva, Dončić analizira, a Porzingis likuje

Iako može da se pribeleži da nije bila uz Porzingisovo saučesništvo, opet je bio jedan od aktera. Inicijalno je na Dončiću bio Džejson Tejtum. Pik je ponovo centralni, dolazi Lajvli iz dubine, međutim strana je opterećena na 45 stepeni i igrači Bostona komuniciraju da dolazećeg skrinera uzme Vajt, a Porzingis ostane u korneru kako bi omogućili preuzimanje na piku. Derik Vajt prvo preuzima 'skrinera', odmah zatim i Dončića što se završava trojkom, ali je dobar pokazatelj taktičke spremnosti i kreativnosti Bostona da na različite načine brani pik, a da igrači to pravovremeno osete i prepoznaju na terenu. Četvrta trojka je bila vrlo slična prvoj, samo u ogledalu. Bitna razlika je i to što je ovoga puta blok pravio Maksi Kleber. Bitna razlika jer je Porzingis osim svog dropa, morao da obrati pažnju više i na pop, pa je ostao ni tamo ni vamo, što je Luka iskoristio da se izvuče ulevo za relativno neometan šut jer je Džejlen Braun teško mogao to da stigne.

Toliko o datim trojkama, a šta ćemo sa promašenim? E tu na scenu stupa jedan tihi heroj Bostona, košarkaš za kojeg ćete retko čuti da je nečiji omiljen, uglavnom hirurški operisan od atraktivnosti, jedan jedini neponovljivi Al Horford. Četiri puta je Dončić šutnuo za tri poena nakon pika sa igračem kojeg je čuvao Horford. Četiri puta je Horford preuzeo i branio bukvalno u izolaciji jedan na jedan. Četiri puta Dončić nije dao koš, od čega je jednom dobio čak i blokadu.

Koliko se Porzingis mučio u odbrani pika protiv Dončića, toliko je bio dobar u svemu ostalom. Neverovatan učinak u prvom poluvremenu i potpuno demontiranje ideja Dalasa u odbrani, a ništa manje sjajan učinak u zaštiti obruča. Branio je Irvinga isto kao i Dončića koncepcijski, samo je Kajri odlučio da unapred pripremi poludistancu umesto da se igra i tako dobio prvu, a posebno je bila fenomenalna blokada na Džošu Grinu u kontri u smiraju prve četvrtine. Pogađao je i šta inače može i šta ne može, napadao licem, dizao sa pola terena, dizao sa poludistance. Da li je to znak za seriju ili entuzijazam na svežinu nakon pauze, ne znam. Istini za volju, opao je malo u drugom poluvremenu, a neki poeni iz prvog poluvremena su bili klasični 'heat check-ovi' i ne znam može li to u kontinuitetu. Bostonu za trijumf nije neophodan tako dominantan, ali je za ostvarivanje prednosti ključan kao pop pretnja i čuvar reketa.

Kajri Irving nije odigrao sjajnu utakmicu, najblaže rečeno. Promašaji nisu problem sami po sebi, već potpuno odsustvo mentalno, dekoncentracija i forsiranje nepotrebnih pokušaja i sa druge strane nedovoljno samopouzdanja kada je imao otvorene poglede. Ima nešto u tom odnosu Irvinga i Bostona što Robina zbunjuje, ali treba očekivati reakciju u narednim mečevima, jer bez njegovog doprinosa Dalas nema šta da traži u ovom finalu. Glavni problem tu je što ovakav neinspirativan Irving ne donosi improvizaciju u napadačkim rešenjima što omogućava Bostonu više komfora unutar sistemskih defanzivnih rešenja, što se dalje prenosi na samopouzdanje u napadu. Sve je povezano u košarkaškom koordinatnom sistemu konfuzije.

Braun i Tejtum su odigrali taman onoliko dobro koliko je bilo neophodno za Boston, a snaga njihovog timskog pristupa se ogleda u tome što su svi starteri pogodili barem dve trojke. Horford, Braun i Holidej po dve, a Tejtum i Vajt po tri. Od svih pogodaka samo tri su bila iz viška driblinga nakon izolacije ili pika. Dve Tejtuma i jedna Brauna. Sve ostalo uključujući i prvu iz kontre Holideja su bili šutevi iz protoka, stvaranja viška prodorom i izbacivanja lopte, ekstra pasa i brzog ispaljivanja kada lopta dođe.

Ključni faktori za nastavak: Kajri Irving za Dalas, Porzingis za Boston. Ukoliko Irving bude bio opasniji i kreativniji, to će da otvori prostor za pomoćno osoblje, a daće prostora za disanje i Dončiću. Iz kreiranog viška i boljeg ritma lakše će se i ostali priključiti. Ako, pak, do toga ne dođe ne piše se dobro za Dalas. Što se Bostona i Porzingisa tiče, on je taj faktor X na koji Dalas ne može da odgovori. U Zapadnoj konferenciji su se dosta kockali sa centrima, pomagali i tako krpili defanzivne nedostatke. Protiv Porzingisa je to nemoguće kada je u pravom ritmu. Ne mora da isporuči epske brojke za poluvreme, dovoljno je samo da onemogući pomaganje sa sebe.

Boston je u prvoj utakmici izgledao kao nezustavljiva mašina, ali veličina majstora se ogleda baš u tome da takve sisteme razbiju. Ako neko to može, to su Dončić i Irving i za rad što zanimljivije serije, nadamo se tome.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ

NBA FINALE - DRUGI MEČ

Ponedeljak:

02.00: (1,40) Boston (14,0) Dalas (3,35)

*** Kvote su podložne promenama