Zek Ledej i Nemanja Nedović (©Starsport)
Zek Ledej i Nemanja Nedović (©Starsport)

MOZZART ANALIZZA: All-in večitih i Evroligina centrifuga

Vreme čitanja: 12min | čet. 08.02.24. | 10:41

NBA trendovi polako stižu i kod nas, a iako Srbi imaju štošta da zameri Evroiligi to je realno jedino takmičenje koje ih interesuje. Večiti zato nisu imali izbora: ušli su u priču svim srcem... I trpe udarce

(stručni saradnik Mozzart Sporta Miloš Vujaković)

Kolo od sreće uokoli

Izabrane vesti

vrteći se ne pristaje:

tko bi gori, eto je doli,

a tko doli gori ustaje.

Ako je Gundulić previše arhaičan, možemo da se okrenemo i gospodinu Veličku iz “Srećnih ljudi“. Stalno neko ulazi, izlazi, nešto se dešava, turbo, turbo.

Tananoj umetničkoj rekviziterskoj duši je odgovarao haos koji su Popac i Đurđina uneli u učmali život i svakako da ima mnogo neutralaca kojima vožnja kroz zabavni park večitih ove sezone donosi uzbuđenje, ali nismo baš sigurni da je takva vrsta zabave ono za šta su se navijači večitih prijavili kupovinom ulaznica i prateće opreme, ili pak izborom da slobodno vreme troše pored malih, velikih i srednjih ekrana. Nisam od onih koji se a priori dodovoravaju navijačima, naprotiv. Uvek se trudim da ostanem na strani direktnih učesnika, bili to treneri, igrači ili kompozitori iza scene i to ću uraditi i sada, ali došli smo do tačke da uobičajeni narativi umora, okrugle lopte i prostora za noge na komercijalnim letovima jednostavno ne drže vodu ni dok majstori ne odu.

Pisali smo već o promeni svesti na ovom podneblju, okretanju ka potrošačkoj kulturi u konstrukciji rostera i ulasku u trku sa finansijski nezavisnijima. Interesantan intervju je ovih dana dao prvi čovek Unikahe koji je plastično objasnio odluku da se tim iz Malage preseli u FIBA ligu nešampiona (ili možda bolje reći malih šampiona). Neće se obogatiti ni tamo, ali su ljudi došli do surove istine da najjača evropska liga pruža veliki takmičarski izazov, no ne bez trnja u vidu finansijskih izdataka koji su nepovratni. Zbog toga su i mudri ljudi sa Kanarskih ostrva odbili priliku da učestvuju u Evroligi ove godine. Ili potpuno ulaziš u priču ili ne ulaziš uopšte.

SRBI NE VOLE EVROLIGU, SRBI GLEDAJU ISKLJUČIVO EVROLIGU

Fredi Gilespi i Kevin Panter (©Starsport)Fredi Gilespi i Kevin Panter (©Starsport)

Večiti su se odlučili za prvu opciju i to je sasvim u redu, a možda i jedino što su mogli jer budimo realni, naši ljudi, koliko god ih nervirala rešenost rukovodećih organa Evrolige da doživotno drže beogradske klubove na uzici povodom A licenci, jedino to žele da gledaju. U fudbalu smo nekako svesni da je Liga šampiona maturantska ekskurzija na kakvu ne možeš da računaš stalno i da je grupna faza takmičenja jedan ili dva nivoa ispod sasvim zadovoljavajuća zamena. Problem je što ovo nije fudbal, niti je evropska košarka NBA, niti su očekivanja u ovom našem predmetnom sportu ista i ne možemo da zamislimo da se naša javnost zadovolji eventualnim prebačajem u FIBA ili Evrokup okvire.

Nije to slučaj samo sa našom zemljom, već gotovo sa svima u regionu. Teško da me bilo ko može ubediti da pad hrvatske klupske scene nema veze sa gubitkom interesovanja usled potpune, surove dominacije večitih u regionalnom takmičenju, a kada već osetiš gorčinu nemogućnosti da pariraš tu, slaba uteha budu devalvirane nacionalne titule. Najteži put u sportu je srednji put, jer malo ko želi da ulaže bez šanse za najvišim plasmanom, a kada se to ispostavi kao nemoguće, padaju i očekivanja i ulaganja i ide se ka dnu.

Tako je i ova međupozicija manje od A licence, više od običnog vajld karda, trajno neodrživa. Navodno će se ponovo održati pregovori čelnih ljudi takmičenja sa predstavnicima večitih, a rezultate ćemo saznati na proleće, ako to godišnje doba uopšte postoji više. To bi promenilo stvari znatno.

ZA KOGA SPREMAMO MLADE IGRAČE?

Nikola Topić u akciji (©Starsport)Nikola Topić u akciji (©Starsport)

Međutim, preuzevši na svoju radnu grupu projekat Evrolige i u želji da tu budu konkurentni u svakom pogledu, večiti su se udaljili od sopstvenih ideala i principa koji su ih krasili u prethodnim godinama. Proizvodnja igrača je tema za sebe i zahteva mnogo vremena za analizu, ali je najblaže rečeno zapostavljena. Mlađe kategorije su tu, ali onako više jer moraju, a manje zato što iko više ima bilo kakvo realno očekivanje da se ti igrači spremaju za prve timove. Oni se spremaju za filijale, američke srednje škole i univerzitete, domaću drugu i treću ligu. Nije lako navigirati kroz svet razvojne košarke mladih kada su se magnetu inostranstva zapadne Evrope tako snažno priključili i preko bare sa NIL-om, ali imamo primere timova koji ipak uspevaju na ovim prostorima da u kontinuitetu proizvode seniorski kvalitet. Stoji opaska da je u sistemima koji iziskuju pobede to znatno teže i da su glave mladih igrača često u oblacima nestrpljenja i nerealne procene sopstvenih mogućnosti, ali modus treba pronaći jer je to i dalje jedini način da igrača oblikuješ prema svojoj modli. Možda su NBA potencijali u današnjoj konstalaciji snaga nerealni, ali kvalitetan i pouzdan igrač uloge ne bi trebalo da bude nedostižan.

Koliko god na momente privlačnije izgledala opcija da je lakše kupiti, popuniti, izabrati gotov proizvod koji često ume da bude i jefitiniji (koliko god to bilo nelogično), taj proizvod dolazi sa navikama, idejama, filozofijom i pristupom koji je oblikovao neko drugi i teško je objasniti spisak specifičnih zahteva sredine ako se ne pogodi klik da to igrač sam shvata. Čak i kada shvate to određeni igrači, nikada neće svi.

Sledeći problem je u tome što su večiti prinuđeni na dovođenje dokazanih evroligaških igrača koji se već nalaze u tom krugu kandidata i relativno lako nalaze nove sredine bez nekog posebno istaknutog doprinosa. Kao glumci tipski predodređeni za iste uloge oni igraju jednog čoveka u svakoj ekranizaciji i budu prvi pozivani za iste. Oni će dati sve od sebe da u okviru profesionalnih standarda izvrše svoje obaveze, ali neće ići dalje od toga. Neće pružiti onaj dodatni napor koji pravi razliku. Dovešće te blizu cilja, ali te preko istog neće prevesti jer je njima sve to manje-više isto. Zato su uvek u večitima najveći trag kao pojačanja ostavljali igrači sa željom za dokazivanjem. Relativna i individualna stvar je konkretan tip dokazivanja, ali takva motivacija je jedina garancija da će izneti sve specifičnosti i teškoće igranja za Partizan i Zvezdu. Da li je to pritisak navijača koji se ogleda u utakmici, društvenim mrežama ili nešto treće, manje je bitno. Za takav nivo izloženosti javnom oku potreban je viši cilj i snažan karakter.

NBA KIŠA STIŽE I KOD NAS

Kako ono kaže Evroliga? Every game matters (©Starsport)Kako ono kaže Evroliga? Every game matters (©Starsport)

Zbog svega navedenog i tog čuvenog nesnosnog rasporeda ekipe su prinuđene da u sastavu imaju više igrača nego što je to potrebno za pojedinačne utakmice. Plan je šira slika i maraton, ali glave su u sprintu.Tako smo svi u prilici da se prilagođavamo na novo normalno da je određeni igrač danas MVP, sutra se već možda ne skida, a razlog nije umor. To je jedna vrsta revolucije za naše prilike i shvatanje sporta sa strane, a izgleda da je to slučaj i sa samim akterima. Navode se često primeri Real Madrida, Barselone, ali to su sistemi van sistema, odvojene galaksije. Da li su večiti došli baš do tog nivoa evropskog krema da igrači koji dolaze tu nemaju problem sa neskidanjima, malom minutažom i ulogom? Ovde pričamo o već dokazanim igračima, stranim i domaćim, ne o prospektima i mladima. Ta vrsta usplahirenosti, tihog nezadovoljstva i nedostatka mira prenosi se na loptu pogođenim neuronima i menja putanju iste taman toliko da umesto u mrežici završi na obruču. Kontraritam je kao živo blato, što se više ritaš, dublje toneš, a sa druge strane, ako pokušaš da zadržiš smirenost u nekvalitetnim minutima, sa strane odaješ utisak nezainteresovanosti i nedostatka truda i borbe, pa ne valja ni tako.

Na posletku, nije više ni sport isti. Poput vremenske prognoze, trendovi sa zapada stižu sa zakašnjenjem, ali stižu. Ako u NBA pada kiša, stići će kad tad i kod nas, posebno zbog toga što više ne pravimo u toj meri svoje autentične proizvode. Globalizacija košarke je donela jedan zajednički jezik i brzo uklapanje različitih delova, ali i odsustvo autohtonih sorti. Mentalitet je orijentisan ka zabavi više nego ka simulaciji rata i to je jednostavno tako. Neće se niko smejati na -40 kao u NBA ili G-ligi, ali neće se preterano ni uzrujavati oko kikseva.

U velikom broju slučajeva je to zdraviji i ispravan pristup, ali kada se to pretvara u otrov?

Ne valja preterivati ni u čemu, pa tako ni u dalekovidosti i ravnodušnosti. Ne treba svaki poraz doživljavati kao smak sveta, ali nekada može da nagovesti isti. Košarka je u Evropi, a posebno na našem podneblju, sport koji je izrazito takmičarskog karaktera u smislu da pobede omogućavaju bolja takmičenja, titule, podršku javnosti, više gledalaca i slično. Radio ne radio, svira mi radio pristup ima skupu cenu.

ČVRSTA ODBRANA = VISOK MINIMUM

Sve je to filozofiranje, a zbog čega se košarkaški dešavaju ovakve oscilacije? Više je razloga, nisu svi dokučivi, ali neki su očigledni.

Da bi ekipa beležila konstantne partije i smanjila oscilacije, mora da ima visok minimum. To su uglavnom fizikalne, snažne, disciplinovane, tvrde ekipe sa odgovornom odbranom i sličnim mentalitetom. Naravno, to ne znači da u napadu bacaju topovsku đulad, niti da bez istog mogu da ostvaruju važne pobede, ali odbrambena prioritetizacija ti omogućava duži opstanak u mečevima kada si kreativno neraspoložen, kao i nesmetano pobeđivanje slabijih od sebe. Tu je prednost odbrane u odnosu na napad, jer je po svojoj prirodi manje tehnička, manje finesirana pa samim tim i nezavisnija kao autput. Uz određen nivo obučenosti, fizičkog potencijala, koncentracije i volje teško da može da bude loša. Napad sa druge strane uvek nosi sa sobom toliko sitnih detalja koji mogu da pođu naopako. Drugim rečima, pre će se i češće stvoriti preduslovi da odlična napadačka ekipa ima loš napadački dan nego da odlična odbrambena ekipa odigra lošu odbranu. S tim u vezi, niti Zvezda, niti Partizan nisu baš pravljeni da budu “Bad boys“ Pistonsi. Obe ekipe su okrenute prvenstveno napadu, s tim što Partizan ima atletski i visinski potentniji roster. Zvezda je sa druge strane pogodila loto sa Džoelom Bolombojem pa on u velikoj meri krpi atletske nedostatke i čini da ekipa izgleda čvršće nego što to zapravo jeste.

Koji je to još važan faktor konstante pored atletike i odbrane? Energija. Kada imaš igrače koji su prirodno energični, onda nema nikakve potrebe za motivacijama, podrškom, hukom sa tribina. Priroda to onda sve obavlja sama i trener može da se koncentriše na teren čisto košarkaški i taktički. Košarka je izuzetno dinamičan sport sa puno uzbuđenja, promena poseda, ritma, a posebno u ovoj eri kraćih napada i šutiranja to više nego ikad dolazi do izražaja. Energija te nosi kada ne ide, zadržava u naponu kada ide i brani od kumulativnog raspada organizma usled velikih napora, brojnih putovanja i ugušujuće svakodnevnice.

PARTIZAN: EGZUMA NE BI ZAMENIO NI KOMITET BEKOVA

Dante Egzum (©Starsport)Dante Egzum (©Starsport)

Partizan je prošle godine isto crpeo kvalitet iz napada, protoka, konstantne opasnosti po protivnički koš, ali su to radili momci sa većim intenzitetom.

Tokom ovog izazovnog leta menadžment Partizana je napravio sjajan posao zadržavanjem Kevina Pantera i Zeka Ledeja, po mom mišljenju najvažnijih igrača iz odlične prethodne sezone. Važan je izuzetno i Džejms Naneli, ali ne važniji od tri igrača koji su otišli i za sada se označili kao nenadoknadivi. Dante Egzum i Matijas Lesor su bili očigledni nosioci i svima je bilo jasno da će faliti, posebno francuski centar, ali je Jam Madar ako ne podjednako važan gubitak, onda sigurno tu odmah iza.

Počećemo od Lesora, ne zato što je bolji igrač od Egzuma, već zato što je teže zamenljiv. Danas je sve teže naći zaraznu energiju, brzinu i eksplozivnost kod bekova, a kad zagrebemo po centarskim opcijama datog profila naići ćemo na osušeni sporokotrljajući korov u američkoj preriji. Nisu Frenk Kaminski i Bruno Kaboklo nužno teorijski lošiji igrači od Matijasa, ali su teže uklopljivi, zavisniji, nekonstantniji i neprivlačniji. Amerikanac našeg i poljskog porekla može na terenu da uradi mnogo stvari koje Francuz ne može ni da zamisli, ali su sve odraz finese i tehničke obučenosti koje, da se vratim na priču o odbrani i napadu, zavise od vremena, razumevanja, samopouzdanja, protivničkog fokusa, razumevanja saigrača i mnogih drugih stvari. Teže je implementirati i održati kvalitete koje ima. Kaboklo je bolji atleta, ali je i očigledno osetljiva biljka.

Egzum je sa druge strane igrač kakvih gotovo da nema na tržištu, a i ako ih ima, nedostižni su. To je igrač premijum klase koji je igrom velikog broja slučajeva postao opcija za Partizan na obostranu korist. Nemoguće ga je zameniti i sa komitetom bekova. Eksplozivnost, energija i čvrstina su često bili zamajac Partizana prošle sezone, ali i sigurna luka. Kroz njega je građen napadački predatorski identitet i sa Nanelijem i Panterom je bio savršeno komplementaran zbog toga što je njegov najjači adut bio prodor, a pored njih je to mogao nesmetano da radi znajući da ima vrhunske snajperske opcije za slučaj da mora da doda usled pomoći. On i Lesor su bili napadačka dubina Partizana koja je omogućavala kvalitetnu širinu. Lesora je trener Obradović obučio da bude opasan rolom kratkim i dugim, kao i utrčavanjima dok je Egzum poput uragana unosio paniku prodorima u traziciji, ranom pozicionom napadu i sa posta.

Madar je tu imao najmanje očigledan učinak, ali kada je bio u elementu donosio je elektricitet svuda kuda prođe i bio važan element defanzivnog akcionog plana protiv dominantnih napadača.

Svi igrači koji su dovedeni su kvalitetni, tu nema nikakve dileme, ali nisu uspeli da nadomeste žustrinu i hitrinu svojih prethodnika. Osim direktne razlike u učinku, utisak je da je i starosedeocima više odgovorao stari trio i da su mnogo lakše na terenu obavljali svoj deo posla.

CRVENA ZVEZDA: SPOLJNI STIMULANS ZA EKSTRA NAPOR

Tu je priča već drugačija. Promenjen je veliki deo sastava, a kasnije i trener uz par (ne)planiranih dodataka. Kao da nešto slabiji početak nije dovoljan sam po sebi, na to su se nadovezale i povrede ključnih organizatora baš kada je ekipa krenula u pravom smeru.

Specifičnost Fakunda Kampaca i Luke Vildoze je oduvek bilo nemoguće nadomestiti, pa se Zvezda okrenula iskusnim rešenjima koja su donela kvalitet u tom smeru, ali nauštrb atletike, gladi i energije. Tu je stvar izvadio Bolomboj, igrač kakav bi idealno legao prošlogodišnjoj verziji rostera.

Jako je teško treneru Janisu Sferopulosu da nađe idealan balans odbrane i napada i često kada dođe do petorke koja u jednom smeru pravi plus, u drugom bude obrnuto. Nenadano je Jago dobio ulogu iznad planirane, što opet predstavlja dodatnu odbrambenu otežavajuću okolnost za kombinovanje, posebno na preuzimanju. Moglo bi se reći i da nedostatak pravog rešenja na poziciji krilnog centra stalno uvodi stručni štab u improvizaciju sa krilima i centrima jer primarna opcija sa Dejanom Davidovcem ne daje očekivani i željeni rezultat. Sve to zajedno vodi u problematiku sa gostujućim terenima i “običnim“ utakmicama.

Interesantno je da je ekipa energetski izuzetno iznela poslednja dva derbija, ali da isti zanos nije uspela da prenese na naredne mečeve. To nas dovodi do suštine da je ova ekipa primarno kreativna, napadačka, a da im je za defanzivni i energetski ekstra napor neophodan spoljni stimulans važnosti meča, rivaliteta, ali i tribina. Plus koji su pokazali u tim mečevima je ohrabrujuć za navijače, ali su kasniji padovi problem.

Ono što može da raduje sve koji prate večite je što njihovi padovi, neočekivani ili ubedljivi porazi očigledno ne ostavljaju veći ili duži trag na naredne mečeve. To je ona druga strana medalje hladnokrvnosti i manje egzistencijalnog doživljaja mečeva. Takva prisebnost omogućava brzi reset koji će se desiti možda već ove nedelje u evroligaškim okršajima. Problem je što porazi iz mečeva u kojima ste favoriti uvek na kraju dođu na naplatu, kako u vidu nedostatka željenog plasmana u doigravanje, tako i u vidu slabije početne pozicije, gubitka domaćeg terena ili nepovoljnijeg mečapa. Sledi kup koji zbog svoje specifičnosti uvek nosi naboj trofeja, a kako ulazimo u konačni rasplet sezone, ekipa koja prva uspe da ugasi rolerkoster i pronađe kontinuitet biće bliže Svetom Gralu trofeja.

Partizan je u boljoj poziciji u Evroligi, Zvezda u ABA ligi, a pravila ove godine nema. 

EVROLIGA - 26. kolo

Četvrtak:

18.30: (1,50) Anadolu Efes (16,0) Makabi Tel Aviv (3,00)

20.30: (1,20) Baskonija (19,0) Asvel (5,50)

20.30: (3,00) Olimpija Milano (16,0) Real Madrid

20.30: (1,35) Partizan Mozzart Bet (16,0) Bajern Minhen (3,70)

20.30: (2,10) Valensija (15,0) Olimpijakos (1,90)

Petak:

20.00: (1,60) Crvena zvezda (16,0) Žalgiris (2,65)

20.15 (1,50) Panatinaikos (16,0) Fenerbahče (3,00)

20.30: (1,07) Barselona (25,0) Alba Berlin (9,00)

20.30: (2,25) Virtus Bolonja (15,0) Monako (1,80)

*** Kvote su podložne promenama



tagovi

KK Crvena zvezdamozzart analizzaKK PartizanPartizan Mozzart BetEvroliga

Obaveštavaj me

Evroliga

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara