Micić: Ne znam da li je ikada neko odbio reprezentaciju iz hira, sada su svi prihvatili poziv sa lakoćom

Okupljanje reprezentacije Srbije u hotelu Kraun plaza prošlo je uz osmehe i optimistične note, najave stvaranja jake hemije pred put u Pariz, uz nadu da će zdravlje sve da posluži kako bi u maksimalnom tonusu dočekali najvažnije utakmice ovog leta.

Vasilije Micić je po završetku klupskih obaveza u aprilu imao dovoljno vremena da poradi na 'sređivanju' tela, odmoru i povratku u radni modus, kako bi što spremniji dočekao pripreme u Staroj Pazovi i obaveze koje su u ovom trenutku neminovne. Jer, do prve utakmice grupne faze sa Amerikancima u Lilu ostalo je nešto više od mesec dana.

“Malo se stari, pa i druge stvari dolaze u obzir kao što je zdravlje. Sada sve više i više razumem ljude koji su nekada morali da se ne odazovu. Ali, sam osećaj da se dođe i igra uvek je isti“, rekao je Micić.

Ambicije cele nacije su visoke, svi sanjaju medalju u Parizu.

“Čuveni snovi“, s osmehom će Micić, pa dodaje:

“Bitno je da smo svi tu, stasali u neke 'veterane', da tako kažem. Dobili smo svi šansu da se družimo ponovo. Nije lako jer je stalno neko nedostajao. Jedne godine Bogdan, sledeće Jokić, pa ja... Ova generacija ima toliko talenta, govorim o godištima od 1992. do 1995, prošle godine je uzeto srebro na Mundobasketu što je izuzetan uspeh. Zato sam se i zapitao šta ću ja danas ovde, ta generacija je osvojila neverovatnu medalju. Ali dobro, svi imamo najviše ciljeve, nadam se da ćemo svi biti zdravi pre svega“.

Zlato je ipak san.

“Da, ali ima mnogo dobrih igrača. Meni je generalno drago da smo svi sa lakoćom prihvatili da igramo. Uvek je nešto falilo, pre svega tajming, obaveze, povrede... Ne znam da li je ikada neko odbio reprezentaciju zbog hira, verovatno je sve to miks nekih realnih činjenica, da se ne odazoveš. Što se zlata tiče i mog doprinosa, naravno da bih voleo da bude tako. Ali, treba da se desi mnogo toga“.

Jaki Ameri, jaki mi, sudaramo se sa njima na otvaranju Eura.

“Iskreno, ni ne razmišljam o toj utakmici. Imam osećaj da je to za tri meseca a-ha-ha. Treba ići dan po dan, to je uvek bila moja filozofija, ne zato što volim da pametujem, već zato što mi je to donelo mnogo toga dobrog u životu. Mnogo su nepredvidive situacije sa našim telima, mogućnosti otkazivanja... Treba da se fokusiramo na nas, a verujem da će taj meč biti spektakl. Pa, u SAD već tri meseca slušam o tome. Ništa novo da čujem. Mi treba da se spremimo za svaku sledeću utakmicu, pa ta kad dođe na red“.

Euforija već uhvatila Aleksu Avramovića: Kako sa Jokićem? Lako!

Jović čeka sudbonosnu kontrolu: Nisam 100 odsto siguran da ću biti spreman, optimističan sam

Da li je lakše to što ćete sa njima igrati na otvaranju turnira, odnosno da ne čekate neki susret u eliminacionoj fazi?

“Ne znam, ni sa kim nisam pričao o tome. Po meni je svaka utakmica tamo ista, to je ipak poseban ambijent, manji je broj utakmica nego na Evrobasketu ili Mundobasketu, pa imaš mogućnost da brže dođeš u igru za medalju. Da li na otvaranju grupe ili u nokaut fazi, ti svakako sve te korake moraš da prođeš. Prošle godine smo videli da su Litvanci dobili Amere, pa su Litvanci išli na nas. Moguće je i na Olimpijskim igrama da se sve rasplete drugačije, meni je stvarno svejedno. Ali mi je drago što ćemo igrati protiv njih“.

Šta je razlika gledajući Vasilija Micića pre i posle NBA sezone?

“Drugačije je kada osetiš NBA na delu, te igrače, krem svetske košarke. Hvala Bogu, krem je i Jokić pa je lakše kada razmišljaš da je on deo tvoje ekipe. Opet, svi ti najbolji igrači su sa razlogom najbolji. U Oklahomi sam trenirao, pa i igrao koliko sam mogao, sa nekima od najboljih, u Šarlotu sam imao više prilike, pogotovo jer smo u martu imali za protivnike gotovo sve plej-of ekipe. To je razlika, to je nešto što je doprinelo da me osveži, bez obzira na godine. Osvežilo me u smislu motivacije, želje, ali i detalja na kojima sam radio. Drugačiji je i stil igre koji se forsira tamo, dosta je individualnih stvari, fizički zahtevnije, ali mislim da sam bogatiji za to iskustvo“.

Srbija u ovoj ekipi trenutno nema klasičnog plejmejkera poput Stefana Jovića prošle godine, to su trenutno Vasilije Micić i Aleksa Avramović.

“Nisam razmišljao o tome, to je najmanja muka, da se nađe hemija i saglasnost saigrača. Najteže je bilo doći ovde, bar mi tako deluje, jer je stalno bilo problema povreda i trenutka u karijeri“.