Marko Barać: U Megi se ne igra bez pritiska, svi moraju da rade na sebi, ako ne napreduješ – nazaduješ

Stigao je Marko Barać na trenersku klupu Mege bez mnogo pompe. Preuzeo kormilo od Vlade Jovanovića i latio se zahtevnog posla. Bilo je potrebno ugirati novu ekipu, satkanu od mladih igrača. Marljivo je radio i verovao u pulene i kada nije išlo najbolje, kada su ekipu morili kadrovski problemi i dok su pojedini igrači tražili pravi ritam. I baš kada su pojedini počeli da sumnjaju u takmičarski potencijal njegove čete, usledio je preokret istorijskih razmera.

Mega je predvođena 34-godišnjim stručnjakom dobila devet od poslednjih 10 mečeva u ABA ligi. Kompletirala najbolju seriju kluba u regionalnom prvenstvu i obezbedila učešće u plej-ofu. Jedini neuspeh doživela je u susretu sa Partizan Mozzart Betom. Pritom je u međuvremenu stigla i do finala Kupa Radivoja Koraća, gde se dobro nosila sa Crvenom zvezdom, ali je u odlučujućim momentima presudio suvi, evroligaški kvalitet branioca srpskog i regionalnog trona.

Kada se u računicu unese i Kup, Mega je na 13 prethodnih mečeva samo dva puta ostala praznih šaka i to u okršajima sa timovima koji pripadaju evropskoj eliti. Redom je na pleća obarala FMP, Igokeu, Zadar, Cibonu, Studentski centar, pa potom Vojvodinu i ponovo FMP u Nišu, da bi u martu nanizala još četiri trijumfa protiv Mornara, MZT-a, Borac Mozzarta i Splita. Posle početnih 0-5, pa potom i 3-10, Baraćeva ekipa se domogla pozitivnog bilansa na tri kola do kraja ligaškog dela – 12-11.

"Bilo je očekivano da će početak sezone biti nešto teži, imajući u vidu da je sastavljen novi tim i veliki broj igrača se prvi put susreo sa Jadranskom ligom... S druge strane, kada malo bolje analiziramo početak, dolazimo do zaključka da smo imali samo jedan kiks - poraz od Cibone u Hali sportova posle produžetka. Sve ostalo su bile utakmice protiv timova koji su već bili u takmičarskoj formi, poput Igokee i FMP-a, koji su veoma kvalitetni i pravljeni za učešće u FIBA Ligi šampiona. Potom je došao i Zadar koji je kasnije pokazao kakav tim ima, posebno na domaćem terenu”, počeo je Barać priču za Mozzart Sport.

Ističe i da je jedan od neuspeha imao značajnu ulogu u stvaranju rezultatskog preokreta.

“Poraz od Cibone nam je i značio u smislu podizanja borbene gotovosti, kreiranja dodatnog pritisak koji je pomogao da se ubrza proces odrastanja mladih igrača. Nismo mogli da kupimo vreme, ali smo mogli da radimo kvalitetno i nadamo se da će nam se to u drugom delu sezone vratiti kroz rezultat. Upravo je to slučaj sada i sada svi u klubu osećamo veliko zadovoljstvo. Ispalo je kako smo planirali",

Marko Barać: Prioritet na listi želja mi je da okupimo publiku na NBGD, da ljudi prepoznaju to što radimo

U razgovoru za naš portal pred početak sezone istakao je da mu je jedan od ciljeva da Mega atraktivnom igrom privuče u Halu sportova Ranko Žervica što veći broj ljubitelja košarke.

"To je bio jedan od mojih cljeva, na taj način sam hteo da stavim do znanja i igračima da moramo da uradimo sve što je do nas da bi se to desilo, a to je da na svakoj utakmici prikažemo beskompromisnu borbu, da ne odustajemo, radimo na svom karakteru i to su kvaliteti koji prosečan ljubitelj košarke prepoznaje i prihvata. Pokazali smo, naročito u drugom delu sezone te kvalitete. Bilo je utakmica u kojima smo bili u rezultatskom zaostatku, nikada se nismo predavali, uspevali smo da pronađemo načine da te utakmice dobijemo i uz to na velikoj većini mečeva prikazali jednu efikasnu i atraktivnu igri. Ako smo iole doprineli tom trendu, mogu da budem vrlo zadovoljan".

Nastavio je Barać koracima svojih prethodnika, Dejana Milojevića i Vlada Jovanovića koji su postavili standarde u radu sa mladim igračima na ovim prostorima, ali i instistirali na brzoj i efikasnoj igri. Odavno je poznato da Mega može svakom rivalu da pomrsi račune, ako ga uvede u svoj ritam. Tako je i danas.

"Sigurno da je sa strane stručnog rada Mega bila u dobrim rukama svih ovih godina. Dejan Milojević i Vlada Jovanović su izvanredni treneri, imali su veoma dobre stručne štabove. Tako smo se moj stručni štab i ja naslonili na tu ideju kako kako je ovaj klub igrao godinama unazad. Sa mladim timovima je preporučljivo da se igra nešto brže, sa nešto više slobode. Međutim, postalo je uvreženo mišljenje da Mega igra bez pritiska i rasterećeno, što je, sada mogu da potvrdim - veliki nonsens. Za svaku utakmicu se spremamo sa željom da pobedimo i u odnosu na protivnike naš stil se donekle prilagođava. Osnovne ideje su da se mladi igrači stave u pozicije na terenu koje će najviše doprineti njihovom napretku."

Osim rezultatskih, od Mege postoje i druga očekivanja. Navikla je javnost da iz godine u godinu stvara bisere, pa su tako i u Hali sportova redovno prisutni brojni košarkaški radnici. Jedni dolaze iz uživanja, drugi sa profesionalnim ambicijama. Ne prođe meč, a da Baraćeve izabranike iz prvih redova dvorane na Novom Beogradu ne prate emisari iz najboljih evropskih klubova, ali i NBA lige.

“Gotovo pola života radim ovaj posao i na klupi i pored aut linije se osećam vrlo komforno, to je moj habitat. Ne osećam naročiti pritisak te vrste, ko je u dvorani, kakva je atmosfera na tribinama... Trudim se da i igrače rasteretim, njima je daleko teže nego meni. Svi moraju da razmišljaju o svojim zadacima, timskim ulogama i što više budu fokusirani na te stvari, manje će osećati te pritiske i spoljne faktore, Nama kao klubu je veliko zadovoljstvo što veliki broj uglednih košarkaških radnika dolazi na naše utakmice, a sigurno da igračima nije lako, ali u Megi se ne igra bez pritiska. Mnogo je stvari sa kojima se ti momci bore i vreme je već pokazalo, da se oni vrlo dobro bore sa tim i da uspevaju da svoj talenat prikažu na najbolji mogući način."

KO ŽELI NA ZID UZ JOKIĆA, JOVIĆA, ZUPCA, SIMONOVIĆA - ZNA ŠTA MU JE ČINITI

Đurišić posle serije sjajnih rezultata Mege: Nismo odustajali od vrednog rada, presudan momenat pobeda protiv Igokee

Jedan od igrača koji se nalazi pod budnim okom skauta iz Amerike je i reprezentativac Srbije Nikola Đurišić. Postalo je jasno nakon što je Mega predvođena talentovanim bekom osvojila juniorsku Evroligu prošle godine, da će po odlasku Nikole Jovića u NBA (Majami Hit), sledeći veliki projekat kluba biti upravo njegov imenjak.

Dobio je mnogo prostora u Baraćevom timu, a kada je posle određenih problema uhvatio ritam, Mega je procvetala. Jasno, zasluge idu na račun čitave ekipe, ali dobar deo ide i na račun mladog srpskog košarkaša.

"Stiče se takav utisak jer bekovi daju ton ekipi, određuju tempo utakmice. Ipak, ja verujem da su svi igrači napredovali i to me posebno raduje. Nikola je uspeo je da se izdigne nakon jednog dela sezone tokom kojeg je bio ispresecan sitnim problemima i zbog kojih je preskočio nekoliko utakmica. Zadovoljan sam njegovim napretkom i činjenicom da je zaista jedan od retkih igrača tog uzrasta sa tolikom odgovornošću u igri, tako važnom ulogom koju nije lako izneti, ali koju je uz veliku i pomoć i učestvovanje svih ostalih igrača, uspeo da iznese to na pravi način. Još mnogo je posla i rada pred svima njima, ali zadovoljan sam prolaznim vremenom."

A momci poput Jovića, dvostrukog (možda uskoro i trostrukog) uzastopnog MVP-a najkvalitetnije lige na svetu, Nikole Jokića, kao i Ivice Zupca, Marka Simonovića, Goge Bitadzea, Timotija Luvavu Kabaroa, koji su se iz Mege vinuli u NBA sazvežđe, samo su inspiracija mladima da naporno rade i streme ka visokim ciljevima. S razlogom u dvorani „Mega Factory“ stoje njihove slike, ali i slike Vasilija Micića (MVP Evrolige), Filipa Petruševa (MVP ABA lige) i ostalih 13 igrača na Meginom Draft Wall-u kao igrača koji su izabrani na NBA draftu u dresu Mege Oni su ponos i dika kluba, ali i veliki motiv novim generacijama.

"Sve to je nesumnjivo velika motivacija. Slušajući priče iznutra, bitno je da shvate šta je te momke stavilo na zid. Generalno u životu ne treba imati velike snove, već velike ciljeve. Ako im je cilj da budu na tom zidu, znaju šta im je činiti".

Foto: Mega MIS

Megina mašinerija za stvaranje novih košarkaških asova radi kao podmazana, ali i da bi igrači bolje napredovali potrebno im je samopouzdanje, a ono dolazi rezultatima. Zato je uz individualan napredak neophodno ostati i konkurentan na visokom nivou, to nije nimalo jednostavan zadatak.

"Nije lako, ali recept je sledeći - uloži maksimalno kvalitetan rad i budi dovoljno strpljiv da sačekaš njegove plodove. Svakodnevno im govorim i to je praktično formula za svakog čoveka, da nikada ne možeš da držiš nivo na kojem si. Ako ne napreduješ - nazaduješ. Svakodnevni rad na sebi mora da postoji. U košarci vreme rada i rezultata se ne poklapaju. Svi smo verovali u jednu ideju i sada smo svi prilično zadovoljni što se taj plan ostvaruje."

U radu sa mladima bitno je posvetiti pažnju i razvoju njihovih ličnosti, obrazovanju. Treneri često insistiraju na edukaciji igrača kroz čitanje knjiga, posećivanje raznih kulturnih manifestacija, što dodatno pokazuje koliko je njihov posao kompleksan. Između svih tih stvari treba napraviti balans i pronaći pravu formulu za uspeh koji će zadovoljiti sve uključene strane.

“Vrhunska košarka zahteva jedan vid surovosti, velikog profesionalizma. Puno vremena odlazi na treninge, oporavke, razne obaveze... Dosta vremena provodimo zajedno, daleko više nego sa svojim porodicama i kroz to vreme možemo da ih upućujemo na kvalitetne sadržaje i modele ponašanja koji su neophodni za mladog sportistu."

STRUČNI ŠTAB IZVANREDNO FUNKCIONIŠE, NOVICINO ISKUSTVO NEPROCENJIVO

Sve je lakše uz dobar stručni štab i odlično uspostavljen sistem u čitavom klubu.

"Zaista funkcionišemo izvanredno, Toma, Đole, Peja (pomoćni treneri), Sekula (kondicioni trener), Vanja, Miloš (fizioterapeuti), svi su maksimalno posvećeni i rade sjajan posao… Međutim, ono što karakteriše jedan vrhunski sistem koji ima Mega je izvanredan rad kako svih mlađih kategorija, medicinskog osoblja, juniorskih trenera, sistem OKK Beograda... Svi oni su na neki način zaslužni za sve ovo lepo što se dešava rezultatski u poslednje vreme".

Marko Barać i Novica Veličković (Foto: Mega MIS)

Od ove sezone u Megi je ulogu tim menadžera preuzeo njen bivši košarkaš, ali i nekadašnji as Partizana, Real Madriad i reprezentacije Srbije, Novica Veličković. Ističe Barać da je njegovo prisustvo veoma bitno, posebno u radu sa visokim igračima, pre svih hrvatskim talentima Dankon Brankovićem i Matejem Rudanom.

"Izuzetno je značajan. Igračko isksutvo koje ima je neprocenjivo. To što može da im prenese vezano za tehničko-taktičke detalje, kao i za osećaj koji igrač ima u toku utakmice, je nešto što zaista ne može da prenese svako. Sigurno da pored mojih pomoćnih trenera i on ima veliki udeo u individualnom napretku ekipe".

Još jedan bivši košarkaš Partizana je ove sezone branio boje Mege. Dragan Milosavljević je po drugi put obukao ružičasti dres, a iako se nije dugo zadržao, ostavio je trag.

“O Draganu ne treba trošiti reči. Njegovi ljudski i igrački kvaliteti su dobro poznati. Energija je zarazna i to što on donosi svakom timu za koji je igrao, naravno da se zakačilo i nas. Dok je bio ovde ostvarili smo neke vrlo bitne pobede, gde je imao veliki doprinos na parketu, a ono što je ostavio iza sebe, vezano za trenažni proces i kulturu treniranja, sigurno nam je u velikoj meri pomoglo".

Poput Milosavljevića, za Megu je usred sezone potpisao i Saša Stefanović, ali se ni on nije dugo zadržao. Nije uspeo da se nametne i posle nekoliko meseci odlučio je da napusti klub, ali i da stavi tačku na igračku karijeru.

"Za njega imam samo reči hvale. Radi se o izvanrednom i vrlo pametnom momku koji je završio prestižni univerzitet u Americi koji mu otvara više mogućnosti vezano za dalju karijeru. Nije to toliko redak slučaj u koledž košarci. Igrači procenjuju i pokušavaju da se pronađu nekoliko godina. Neretko se dešava da postanu vrlo uspešni poslovni ljudi ili čime već reše da se bave. Želim njemu i njegovoj porodici puno zdravlja, kao i uspeha u toj drugoj karijeri."

Saša Stefanović stavio tačku na igračku karijeru u 25. godini: Odlučio sam da se posvetim drugim stvarima

Po povratku sa Kupa Radivoja Koraća, Megu je napustilo čak šest prvotimaca. Ipak, samo privremeno, pošto su branili boje svojih reprezentacija tokom FIBA kvalifikacionog prozora. Pozive u državne timove dobili su Aleksa Uskoković i Nikola Đurišić (Srbija), Danko Branković i Matej Rudan (Hrvatska), Andrija Grbović (Crna Gora) i Malkolm Kazalon (Francuska).

“Naravno da smo izgubili timski trening, da će se to negde, nekad osetiti, ali postoji mnogo benefita. Ti mladi momci su otišli u konkurenciju velikih igrača, gde su dobili još jednu potvrdu i primer šta vrhunski košarkaši rade, kako treniraju, kako se spremaju za utakmice... Imali su prilike da sarađuju sa vrhunskim trenerima, selektorima nacionalnih timova i prosto da se vrate kod nas sa nekim novim znanjima, novim vidicima... S druge strane, ti igrači koji su ostajali kod nas su bili oslobođeni nekih svakodnevnih taktičkih stvari koje se rade na timskim treninzima i praktično čitav svoj dan mogli da posvete individualnom napretku. Kroz taj deo su se podigli individualnu i kod nas reprezentativna pauza nije izazvala velike probleme”.

Kazalon nije dobio priliku da debituje u dresu sa državnim grobom, ali je zato mogao na delu da vidi francusko košarkaško čudo – Viktora Vembanjamu.

"Najveći utisak mu je bio koliko je taj momak posvećen, pedantan, precizan u svemu što radi, u pripremi za trening i samom treningu. Zbog kojeg su neke američke kuće kupile pravo prenosa francuske lige i sve to je veliki pritisak. Iz priča koje sam čuo, prilično dobro se sa tim nosi. Kazalon je bio dva puta sa nacionalnim timom, Francuska je kao i naša reporezentacija vrlo značajna košarkaška nacija i sigurno se vratio sa saznanjima koje je uspeo da iskoristi na pravi način".

UČIM I OD TRENERA IZ KLS; JEDINA FILOZOFIJA JE - PRILAGODI SE ILI IDEŠ KUĆI

Foto: Mega MIS

Upijao je Malkolm i od iskusnog Vensana Kolea u radu sa Trikolorima i nema sumnje da će mu to biti od neprocenjive važnosti u daljoj karijeri. A od kojih trenera je Barać tokom trenerske karijere, koju je počeo veoma mlad, još pre 14 godina u omladinskim kategorijama Superfunda?

"Trudim se da nemam uzore, idole, ali i da učim od svih. Pokupiću neki detalj od trenera iz KLS vrlo rado, zapisaću ideju ako mi se dopada. Isto kao što neću slepo uzimati bez prethodne analize stvari od najvećih evropskih i svetskih trenera, znajući da su prilagođene igračima koje oni imaju na raspolaganju. Ključ je da se prilagodiš onome što imaš i igrače i njihove kvalitete staviš u funkciju tima. Ne postoji univerzalini recept niti preslikavanje tih stvari. Naravno da svaki dan u ovom poslu mora da se gleda košarka, da se prate utakmice, seminari... U nekome se čuje jedna rečenica kako treba, iz nekog drugog kako ne treba i sve to su dragocena iskustva. Negde sam pričtao da se ljudski mozak razvija do 25. godine i potom kreće da degradira. Rad na sebi je ključan i neophodan, nevezano da li ste mlađi ili stariji trener, a ako je to istina, ova pozicija nije toliko loša".

Od Superfunda, preko Ortone u Italiji, Slupska gde je sarađivao sa Dejanom Mijatovićem, Torlaka, omladinskih kategorija Partizana, zemunske Mladosti i na kraju Igokee u kojoj je radio sa Aleksandrom Trifunovićem i Draganom Bajićem, imao je priliku da uči i razvija se. Od svakoga se trudio da upija i korak po korak razvijao svoju košarkašku filozofiju.

"Mislim da sam uvek donosio dobre odluke koji je moj sledeći posao, da tu nisam pravio greške. Iako je to sa strane izgledalo da je bilo koraka unapred, pa unazad, uvek sam se vodio idejom da idem gde me zaista žele. To mi je bio jedini parametar i zato sam se uvek osećao dobro gde god sam radio, zato sam na svim tim mestima i stekao mnogo prijatelja."

Ono što je 34-godišnjeg stručnjaka karakterisalo tokom čitave karijere je velika posvećenost radu. I dok je radio kao asistent, uvek se trudio da bude prvi u sali, sa sveskom u rukama spreman da prione na posao.

"Siguran sam da svi treneri tako rade, posebno u ovoj ligi u kojoj rade fantastični stručnjaci, neki od najboljih na svetu. Koji su osvajali razna takmičenja, u različitim zemljama, dva stručnjaka koja su osvajala ABA ligu. Ne sumnjam da su svi izuzetno posvećeni i da su ti primeri ili detalji način da se bez mnogo ubeđivanja pokaže igarčima koliko je bitno biti posvećen ovom poslu."

Iako ima veliko iskustvo iza sebe, Barać je najmlađi trener u ABA ligi. Mega mu je ukazala priliku i tako nastavila trend rada sa perspektivnim stručnjacima, a mnogo je priče u srpskoj, pa i regionalnoj košarci upravo u davanju šanse trenerima da se dokazuju na visokom nivou. Često se zbog velikog pritiska rezultata, odlučuju za iskusnije, proverenije opcije.

"Ne delim trenere na stare i mlade. Mnogo je iskusnih i nešto starijih trenera koji igraju vrlo modernu košarku i koji imaju odnose koji su savršeno primereni današnjim generacijama. Isto tako postoje i mladi treneri koji možda ne prate dovoljno trendove. Ta klasifikacija kod mene ne postoji, već potreba da se shvate današnje generacije, njihov način života koji je potpuno drugačiji u odnosu na ono što je bilo ranije. Jedina filozofija je - prilagodi se ili ideš kući."

Mega časti: Besplatno na duel sa Crvenom zvezdom

Za kraj, posle turbulentnog početka i velikog uspona u poslednjih nekoliko meseci tokom kojih je Mega pokazala da ima potencijal za ozbiljne rezultate, koje su ambicije kluba pred završnicu sezone? Plej-of ABA lige je na horizontu, a nakon toga sledi i Superliga Srbija.

"Isti koji su bili i do sada. Ima još dosta da se igra, još je mnogo prostora za naporan rad i individualni napredak. Da li će se to poklopiti do kraja regularnog dela sa nekim takmičarskim rezultatom, ne znam, ali na tome ću insistirati. U zavisnosti od našeg plasmana pred plej-of, moći ćemo da znamo više", zaključio je Marko Barać u razgovoru za Mozzart Sport.

Najmlađi tim regionalnog prvenstva u narednom kolu u Hali sportova Ranko Žeravica imaće priliku da se još jednom odmeri sa braniocem trona - Crvenom zvezdom (ponedeljak, 18.00). Klub je posle sjajne serije rezultata rešio da nagradi navijači, te je ulaz na susret sa crveno-belima besplatan, a ograničeni kotigent karata moći će da se preuzme na biletarnici hale od 17.00, do početka susreta.