Kevarijus Hejs: Bićemo Karlik i ja velika pretnja iz pika; Nedović mi rekao da neće pričati sa mnom

Dakle, već vam je time dao nagoveštaj koliko se ozbiljno ovde shvata derbi?
“Da. Znam koliko je važan. To je jedna od onih utakmica u kojima, kada jednom uđete u nju, potpuno ste u tom trenutku. Osetiti tu pravu strast koju imaju obe strane... Mislim da će to biti paklena utakmica”.

Da li vam je dao neki savet o gradu ili o bilo čemu drugom?
“Pomalo. Kada smo pričali o gradu, rekao mi je da mu se ovde dopadalo i da je hrana veoma dobra. Mogu to da potvrdim. Bio je u pravu. Ovde zaista ima dobre hrane”.

Šta vam se posebno dopalo od srpske hrane?
“Ćevapi. Ćevapi su me odmah osvojili. Pre neki dan sam probao i jedan novi restoran. Imali su biftek koji je bio potopljen u maslinovo ulje i bio je zaista veoma dobar. Osim toga nisam probao mnogo drugih tradicionalnih srpskih jela. Ali prve dve stvari su bile pogodak, tako da definitivno želim da probam još”.

Ne znam da li ste čuli Derika Vilisa kada je razgovarao sa medijima. Rekao je da mu, gde god ga ljudi vide, nude rakiju. Jeste li je vi možda probali?
“Jesam. Pre nekoliko godina (smeh)”.

I dopala vam se?
“Bila je veoma dobra. To je ono piće za koje kažu da vam 'izraste dlaka na grudima'. Samo vas udari i pomislite: 'Vau!'“

Kakav je Nemanja bio kao saigrač? Šta ste naučili o njemu tokom zajedničkog vremena u svlačionici, na terenu i treninzima?
“Pre svega, sjajan čovek. Provodio sam vreme s njim i mnogo smo razgovarali. Veoma voli tu vrstu međusobnog zadirkivanja i šale. A to je, po meni, jedan od najbržih načina da se povežete s nekim – kada znate da prihvatite šalu na svoj račun. Bio je i veoma velika podrška. U određenim trenucima davao mi je samopouzdanje, govorio mi: 'Samo šutni.' To je potpuno u njegovom karakteru i njegovoj ulozi. Kada je otvoren za tri poena, on će šutnuti, upravo zato što ima taj nivo samopouzdanja”.

Imate veoma dobar odnos i sa još jednim srpskim trenerom, Dušanom Alimpijevićem. Radili ste zajedno u Bursi, a ta ekipa je napravila sjajan rezultat i stigla do finala Evrokupa...
“Pobedivši Partizan..”.

Tako je... Šta najviše pamtite iz saradnje sa Dušanom, njegovog načina rada i trenerskog pristupa?
“Njegov intenzitet”.

Intenzitet?
“Da. On je zapravo čovek zbog kojeg sam prvi put probao rakiju (smeh). Pozdrav za Dušana. Ali, da, njegov intenzitet i ono što zahteva od svojih igrača. Kada ste na terenu, između te četiri linije, morate da budete na sto odsto, bez obzira na sve. A ako niste, on će vam to staviti do znanja. Rekao bih i da veoma dobro poznaje svoje igrače. Zna kada ne igraju na sto odsto ili kada ne pružaju ono najbolje što mogu i prvi će im to reći, pokušavajući da ih motiviše: 'Ne daješ sve od sebe. Hoćemo da večeras vidimo pravog tebe.' Verujem da je upravo to definitivno bio jedan od razloga zbog kojih smo pod njegovim vođstvom stigli do finala”.

Radili ste i sa Andreom Trinkijerijem u Žalgirisu, još jednim bivšim trenerom Partizana. Šta, iz trenerskog ugla, razlikuje Trinkijerija i Alimpijevića?
“Mislim da su im metode rada pomalo različite, ali su obojica veoma intenzivni. Postoji bezbroj snimaka i jednog i drugog u veoma žustrim trenucima, kako viču. Ali mislim da obojica imaju veoma dobro oko za igru. Imaju različite načine na koje je treniraju i vode ekipu, ali obojica pokušavaju da izvuku taj dodatni napor iz vas, samo na različite načine”.

Pošto ste tokom dosadašnje evropske karijere imali priliku da radite sa nekoliko veoma dobrih trenera, šta po vašem mišljenju odvaja dobrog trenera od ostalih? Da li su to komunikacija, neposredan odnos sa igračima, taktika?
“Mislim da dobrog trenera od ostalih odvaja poverenje u igrače. Kao trener sigurno dolazite sa svojim strategijama, nacrtanim akcijama i taktičkim idejama, ali morate da omogućite igračima slobodu da koriste svoj talenat. Naravno, akcije crtate na osnovu njihovih kvaliteta, ali u košarci se toliko stvari dogodi u deliću sekunde. Ako imate poverenje u svoje igrače, možete da im date slobodu da nešto urade i da naprave grešku, jer košarka je igra grešaka. Želite da ih svedete na minimum koliko god možete, ali one će se svakako dogoditi. Mislim i da igrači igraju jače za vas ako osećaju da im verujete”, priča Hejs i dodaje:
“Ako ne igrate robotski unutar sistema samo zato što trener insistira da igrate na određeni način, onda možete da izgradite neku vrstu simbiotskog odnosa: mi ćemo slušati vas kada za to dođe trenutak, ali ako kao igrač nešto vidim na terenu, verujte mi da donesem tu odluku i prihvatite je. Najbolji treneri zaista funkcionišu na taj način, posebno oni koji dobro razumeju igrače, jer su i sami bili u takvim situacijama. Znaju da, u žaru trenutka, možda neće biti urađeno ono što je prvobitno bilo planirano, ali će biti urađeno ono što situacija zahteva”.

Kevarijus Hejs (©Mozzart Sport)

Pripremajući se za ovaj razgovor, video sam da ste nekoliko puta govorili kako ste radne navike nasledili od majke, koja ima vojnu prošlost i koja vas je odgajala kao samohrana majka. Možete li da nam ispričate nešto više o tome?
“Delom je to upravo zbog činjenice da je bila samohrana majka. Morao sam gotovo malo brže da odrastem i da razvijem osećaj odgovornosti. Video sam da ona radi sve što može, pa sam želeo da uradim sve što ja mogu kako bih joj makar malo olakšao život. Znao sam da ona radi i da ja onda moram da završim školske obaveze, jer bi za nju bio samo dodatni posao da stalno mora da proverava gde sam i da li sam uradio sve što treba”.

Da?
“Tako sam vremenom naučio da budem odgovoran za svoju ulogu, za stvari koje se tiču mene, i da pokušavam da oboma učinim život malo lakšim. Između nas se izgradio gotovo prijateljski odnos, uz mnogo ljubavi i poštovanja. Veoma rano mi je ukazivala poverenje u mnogim stvarima jer je znala sa čim mogu da se izborim”, priča centar Partizan Mozzart Beta i naglašava:
“Uvek ću ceniti sve što je uradila za mene, uključujući i sve ono što me je dovelo dovde. Kada sam tek počinjao da igram košarku po turnirima, mogu samo da zamislim koliko je sati radila tokom nedelje, a onda bi me ipak vozila po dva sata samo da bih otišao na neki turnir, da bi me videli određeni treneri, kako bih uopšte dobio priliku da odem na koledž i kasnije postanem profesionalac. Veoma, veoma sam zahvalan za njenu ljubav i sve žrtve koje je podnela zbog mene i mog života”.

Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket

Kako postajete stariji, da li sve više razumete koliko je zapravo uticala na vas dok ste bili mlađi?
“Da, definitivno. Što sam stariji, sve više razumem. Rekao bih da me je to prvi put zaista pogodilo tokom poslednje godine koledža. Dok ste dete i odrastate, donekle razumete šta se dešava, ali ne razumete potpuno. Kada sam shvatio da se približavam diplomiranju, imao sam trenutak u kojem sam pomislio: 'Vau, uskoro ću diplomirati.' Onda počnete da razmišljate o svemu što vas je dovelo do tog trenutka. Veoma sam zahvalan svim ljudima koji su ulazili i izlazili iz mog života i na neki način me usmeravali na tom putu”.

Ipak, sve je krenulo od nje...
“Tako je. Kao što sam rekao, ona me je vozila na sve te utakmice i tako je zapravo pokrenula čitavu košarkašku priču. Košarka me je zanimala, ali nisam joj se stvarno ozbiljno posvetio sve do osmog razreda, što možda deluje prilično kasno za mnoge ljude. Tada se dogodila velika promena, jer je videla da sam postao ozbiljan. Onda je i ona uložila tu energiju i trud u mene i zaista sam joj veoma, veoma zahvalan zbog toga”, zaključuje Hejs razgovor za Mozzart Sport.