Kao u bioskopu, samo još bolje... Nije važno koliko nas ima, već ko je sve tu

“Kao u bioskopu da gledamo“.

Možda, samo što je u sali Sokolskog doma u Somboru ugođaj bio potpuniji. To zna, to je osetio svako ko je protekle noći izdvojio vreme kako bi zajedno sa još 70 “hardkor“ navijača Denvera, tačnije zaljubljenika u košarkašku poeziju Nikole Jokića.

Nisu te pravila obavezivala da ćutiš kao zaliven i u miru pratiš dešavanja na velikom platnu, naprotiv. Navijanje, aplauzi, zvižduci i pokoje mangupsko dobacivanje bili su poželjni jer je počelo finale NBA lige. A u njemu, svetski čovek koji, bar dok slušaš ljude za stolovima oko tebe, je pomalo svačiji.

Nikola Jokić je već toliko puta učinio ceo grad neizmerno ponosnim i odavno je svima jasno da je Sombor odgajio sina za primer. Sada po belom svetu, u opremi Denver Nagetsa ide vršlja košarkaškim nebom i poigrava se sa najboljim igračima sveta.

“U tom Somboru“, poznati je stih Zvonka Bogdana, kroz čije je pesme Somboru dao poseban šarm. Dovitljivi i dovoljno kreativni potrudili su se da jedan deo čuvene numere prilagode za potrebe najvećeg košarkaškog događaja...

“U tom Denveru svega na volju, svega ima to istina, pa i Jokić tripl-dabl ima u tom Denveru...“

U narodu postoji izreka “nije važno gde si, već s kim si“. Za one koji su protekle noći svoje vreme poklonili druženju do ranih jutarnjih sati u sali Sokolskog doma, tačnije na mestu predviđenom za odbojku, važila je mantra “nije važno koliko nas ima, već ko je sve tu“. Nije ih bilo mnogo, ali su učinili da se svi osete dobrodošlo, kao kod kuće.

“To su ti Lale, takav je mentalitet i nisu navikli na ovako nešto. Ali, uvek će da te ugoste kako valja“, kažu Somborci koji nikada nisu krili da vole mirniji stil života, što između ostalog podrazumeva i odlazak u krevet u, kako to učeni ljudi znaju da kažu, zdravo vreme.

“Videćeš, ako Denver dobije prvi meč, za drugi ima da ’gori’ i biće mnogo više ljudi“, uveravaju oni koji svakako mnogo bolje poznaju ćud svojih komšija. Kako su otkrili organizatori Bojan Bosanac i Miloš Mijić, ovo je samo početak pred ono glavno. Pilot događaj je prikupio nešto više od dve stotine ljudi koji su uživali u jeftinom piću i grickalicama, odličnom društvu i muzici za svačiji ukus. U planu je još ovakvih i sličnih skupova do kraja finalne serije, sa nadom da će se najveći broj ljudi okupiti u centru kako bi zajedno dočekali Denverov šampionski pehar.

“Pokazali smo da sve može da se organizuje za dva dana, samo kada se ima volje i želje. Zato i želimo da nastavljamo dalje da animiramo mlade“, kažu Bojan i Miloš, koji su se potrudili da okupljenima prirede i tombolu gde su glavne nagrade bili televizor, tablet i Ajfon 14.

“Au, koliki televizor, daj bre na njemu da gledamo utakmicu“, nasmejao je sve komentar za stolom, dok je grupa mladića slavila to što je njihov drug osvojio najnoviji telefon.

“Još si taj džoker u rukavu, još si taj lek za moju glavu...“

Moćni Jokić tripl-dablom krenuo da gazi Majami u finalu! Denver poveo 1:0

Jokića iznenadilo pitanje: Da li držim govore u svlačionici? Nikada...

Nema te osobe koja nije odreagovala na pesmu grupe Trik FX. Naravno, razlog je pominjanje “džokera“, što je odavno priznati globalni nadimak Nikole Jokića. Za sve je “džoker“, ovde je i dalje “Joka“. Ma koliko bio svetski, najviše ga vezuje za Sombor i razlog zašto su mu ljudi toliko privrženi vrlo je jednostavan.

“Nikola je ostao isti, uprkos slavi i svemu što je postigao. Nije izgubio sebe. Ne znam da li si čuo kada je pričao za sebe kako je on oduvek igrao istu košarku i da je vremenom malo sebe nadogradio. To je potpuno tačno. S tim što je ogromna razlika u ljudima sa kojima deli teren. Ovde su to ipak ljudi mnogo skromnijih igračkih kvaliteta, tamo igra sa vrhunskim košarkašima“, nemaju dilemu oni koji ga dobro poznaju.

Sa jednim se povezao kroz ljubav prema konjima, sa drugim je trenirao košarku, dok je trećeg “školovao“ na parketu...

“Ubio me čovek u pojam tada. Posle te utakmice sam bukvalno seo na klupu, uhvatio se za glavu i pomislio: ’Au, šta mi čovek napravi’. Nisam mu mogao ništa“.

Kao savršeni domaćini pokazali su se Srđan, Nikola i Ognjen, sportski direktor KK Joker, trener u klubu i sudija. Srđan je kroz neobavezni razgovor o rastu kluba uzeo telefon i pokazao Jokićevu prvu registraciju, doduše na fotografiji, ali to je sada parče papira koje ima izuzetnu vrednost. Ognjen i Nikola odrastali su sa najboljim košarkašem današnjice i puni su anegdota. Dok su ga gledali kako ide ka novom tripl-dablu, osetila se posebna energija, sjaj u očima, ponos koji govori mnogo više od bilo kojih reči.

“Nemoj da shvatiš lično to što on ne priča sa novinarima, on je jednostavno takav. Javiće ti se uvek kao čovek čoveku, sešće sa tobom da popije kafu, ali nemoj da ga pitaš o košarci“, bio je odgovor na pitanje zašto Jokić izbegava srpske medije.

Ima Nikola svoje razloge, ali narod ga je željan. Pre svega onaj van Sombora. Želi da čuje njegove stavove, razmišljanja, izjave... Sa svojim Somborcima je lako, savršeno se razumeju i zato valjda vadi kartu za Beograd dan pošto se klupska sezona završi. Kako bi bio među svojima i tako hranio dušu.

Meloun: Nikola nije ni pogledao statistiku, zanima ga samo pobeda

Prijatelji i sugrađani uz Jokića, zajedno dočekali pobedu ispred velikog platna

Vreme mnogo brže prolazi kada si u dobrom društvu. Tako su, pomislio bi neko kao dlanom o dlan, prošla četiri sata od početka žurke i došlo je vreme da finale počne. Svaki se koš Denverovih igrača slavio, ali posebno kada Jokić uradi ono njegovo... Tako je cela sala skočila od sreće kada je Nikola podelio asistenciju Eronu Gordonu u prvoj četvrtini, posle čega su se neki setili kako je nešto radio na terenima "u jamama", jednom od najpoznatijih mesta sportskih okupljanja u gradu, gde je Jokić i počeo košarkaški uspon. Dankan Robinson bio je “počašćen“ zvižducima pošto se bunio za čist faul nad Jokićem. Ipak, najveću ekstazu izazvala je trojka MVP Zapadne konferencije na šest i po minuta pre kraja treće četvrtine, na asistenciju Džamala Marija...

“Sa kakvom lakoćom igra, nije se ni preznojio. Ovu utakmicu odigrao je sa 25 odsto i opet napravio tripl-dabl“, začulo se za stolom pored.

Nije atmosfera u sali bila ni blizu vatrena kao što su mnogi navikli, ali nije ni trebalo da bude. U dobrom raspoloženju i kvalitetnom društvu pogledala se utakmica, videlo kako je Nikola Jokić napravio prvi korak ka NBA tronu. Neki su sedeli na mestima ispred platna, neki su stajali za barskim stolovima i uživali u novoj demonstraciji sile njihovog Joke.

Na kraju, umesto zvuka sirene, neko se dosetio da pištaljkom stavi tačku na druženje koje se završilo nešto pre 4.45.

Dok su organizatori polako raščišćavali prostor, a gosti odlazili, u glavama su već krenule pripreme za drugi meč... Istorija se dešava. Sad. Biće vremena za spavanje.