Jokićeva filozofija - lagano krstarenje životom: Sigurno nije planirao da bude MVP, ali je istrajao u tom procesu

Kada na fizičku nadmoć odgovarate čitom inteligencijom, na agresiju potpunom mirnoćom, a onima koji su preterano ambiciozni parirate klasičnom ravnodušnošću, onda rivale stavljate u pat posiciju. Postajete nerešiva jednačina za sve oko sebe.

Nikola Jokić kaže da je lagano krstario kroz život, nije imao prevelike uspone ni padove, a takva mu je bila i karijera u NBA ligi. Kada je stigao u Denver bio je peta opcija, ali nije zbog toga padao u očaj, baš kao ni što sada kada je bolji od svih ne odlazo u stanje euforije. To je recept za život kojeg samo retki mogu da se pridržavaju.

"Najveći kvalitet mu je koeficijent inteligencije, pogađa on sve one šuteve, ali ono što mu je najveća vrlina je što odmah vidi kako da zaobiđe različite vrste odbrana na njemu. Mene je odmah draftovao Denver, ali drugi momci su došli da strane odmah su mi rekli da imamo drugačiju kulturu, drugačije se ponašamo, uživamo u društvu tima i van terena. U svlačionici imamo moto: navike, ne ciljevi. Ako postavljaš sebi ciljeve možeš da se razočaraš i da propustiš one dobre stvari, a to je proces. Proces koji će te dovesti do cilja. To je nešto što sam naučio, i od Jokića. On sigurno nije planirao da bude MVP, nije mu to bio cilj, ali je istrajao u tom procesu”, poručio je Majkl Porter Džunior koji je u svom podkastu imao tu privilegiju da o košarci, ali kroz prizmu običnog života, razgovara sa Nikolom Jokićem.

Imao je štošta Srbin da kaže na temu života koji živi baš onako kako želi i pritom oduševljava sve oko sebe. Jedna od fascinacija Jokićem tiče neverovatne motivacije, uprkos činjenici da je praktično već dostigao najviše moguće košarkaške visine, iako ima 28 godina i još dosta karijere pred sobom.

"Motivacija zapravo dolazi iz tvog stila života, sa opsednučnošću uspehom. Pobeđivanje je za nas stil života, mislim na tim. Mislim da možemo da pobedimo svaku utakmicu. To je životni stil, zabavno nam je kad pobeđujemo. Moja motivacija je opsednutost pobeđivanjem", kaže Jokić.

Foto: AFP

Nikola takođe oduševljava načinom na koji se nosi sa neverovatnim pritiskom.

"Ukoliko se ne bojiš, ako nisi pod pritiskom, ako ne osećaš nervozu, mislim da nisi izabrao pravi sport. Mislim da je to normalna stvar i da moraš da pripremiš sebe za taj momenat. Pravim scenarije u svojoj glavi šta bi moglo da se desi na svakoj utakmici. Živim to u svojoj glavi. Šta god da se desi na parketu, nekad je drugačije nego što ste planirali, ali vam to pomaže da se pripremite za sve što može da se dogodi. Ali od samog početka do danas svaku utakmicu osećam pritisak i strah - protivnički igrači dolaze da me pobede. Mislim da to moraš da imaš u sebi”.

I pored svega toga deluje tako lagano, tako opušteno, slobodno. Svima je misterija koliko zapravo vremena troši na pripremu mečeva. Šta se dešava u njegovim mislima do onog trenutka kada kroči u dvoranu.

“Moja igra počinje iste večeri, ove večeri, ali se ne završava kada je ’nula’ na semaforu. Zavrašava se tek kada se istežem nakon utakmice ili vozim kući. Tada je moja igra završena. Ali nije to kao da sam opsednut nekom svojom rutinom. Trudim da ne pravim prevelike stvari od svojih navika, već lagano krstarim kroz njih. Ne gledam na to kao da moram da pogodim pet šuteva u nizu. Na zagrevanju, kada šutiram, ako promašim, jednostavno idem na sledeće mesto. Mislim da mi to pomaže da ublažim pritisak, jer pritisak je igra koja navikama ili zagrevanju nije potrebna. Lagano se pripremam za igru. Možda mi to zapravo pomaže i sa pritiskom. Veoma sam dobar u čitanju igre, predviđam šta bi bi mogli protivnici mogli da urade, šta će desiti, to mi pomaže u vezi sa pritiskom”.

Iskustvo sa sobom takođe utiče da razmišljaš na drugačije načine i dođeš do situacije da svoju potrošnju uprkos velikom opterećenju, svedeš na potpuni minimum.

“Kada sam došao ovde bio sam mlad, nisam znao ništa o ovome, misliš to je samo košarka, a košarka je verovatno samo 20 odsto od svega. Volim da kažem da je za mene košarka sada lagana. Nakon tri godine karijere počinješ više da učiš – razmišljaš, okej, ja moram da uradim to, da promenim ishranu, izgubim na težini, možda mogu da šutnem… Razvijaš se kroz vreme.

Kada sam došao ovde bio sam peta opcija, posle sam bio na klupi, nismo dobili mnogo utakmica. Nekoliko meseci kasnije postao sam starter. Kao i čitavog života išao sam lagano gore i lagano dole”.

Foto: AFP

Slava i medijska pažnja nisu nešto što prija najboljem košarkašu na planeti, iako deluje da mu je u svemu tome prilično zabavno.

"Stvarno ne volim ovaj život. Mi smo samo košarkaši i dobri u onome što radimo. Ali, oko nas su medji. Naravno, plaćeni smo zbog svega toga, zbog medija i popularnosti. Neki ljudi to vole, neki ne. Kada završim karijeru voleo bih da me niko ne zna, a da me moja deca pamte kao oca, a ne košarkaša. To mi je jedan od životnih ciljeva. Takođe, voleo bih da ne koristim mobilni telefon. Samo želim da budem normalan i živim u trenutku. Da mogu da odem na piće sa prijateljima, da se igram sa decom, da jašem konje, a da niko ne pravi veliku stvar od toga. Sada, ako bih otšao da bacim đubre svi bi vadili telefon i snimali me. Isto I kada odem u restoran. Ne volim to, smatram to nepristojnim. Želim da živim svoj život".

Jasno je da srpski centar tačno zna šta želi od života i nada se da će plan sprovesti po završetku igračkih dana.

"Kada završim moj publciitet će nestati i ja ću to shvatiti. Tada želim da budem u krugu porodice, da provodim mnogo vremena s decom, da pratim njihove živote. Onda želim da budem s konjima, imam ih par i van Srbije. Neki su u Italiji, Švedskoj, Francuskoj. Voleo bih da putujem po svetu i učestvujem na konjskim trkama".

Na kraju, deluje da Jokić vrlo dobro zna šta je njegova misija na ovoj planeti.

“Ako se sećaš, kada smo osvojili titulu, pustili su video sa ljudima koji slave u svojim kućama. Utičemo na toliko mnogo ljudi samo time što igramo košarku. To je ljude učinilo srećnim, mislim da to treba da bude naš cilj. Kad smo osvojili prvenstvo za mene bilo okej, osetio sam više olakšanje nego radosti. Ali, kada sam ugledao video pomislio sam ‘vau’, obradovali smo toliko mnogo ljudi. Stare, mlade, decu… To je bila velika stvar, ali na kraju dana mi smo samo igrali košarku. Zbog toga smo na ovoj planeti, da učinimo druge ljude srećnim”, zaključio je Jokić.