INTERVJU – Marko Jelić: O rastanku Tomića i Zvezde, kako je Luki izmakla Barselona i zbog čega je Milutinov tu gde jeste?

Prisustvo menadžera u današnjem sportu je neminovnost. Igra je, ma koji sport da je u pitanju, postala čist, surovi biznis u kojem igrači nemaju previše slobodnog vremena, niti mogućnosti da se bave stvarima koje nisu isključivo vezane za teren, rad, treninge i ispunjavanje obaveza iz ugovora. Njihovo je da zarađuju i budu najbolji u paklenoj konkurenciji, sve ostalo posao je agenta.

Marko Jelić je već punu deceniju prisutan na košarkaškom nebu kao zastupnik nekih od najboljih igrača na Starom kontinentu. Jedan je od onih koji vode posao globalno poznate agencije Oktagon na evropskom tlu, samim tim deo novog talasa košarkaških radnika i kao takav želi da promeni stereotipe kojima javnost neretko povezuje agente i njihov rad, odnosno da na pravi način uobliči njihovu ulogu u svetu sportskog biznisa.

Povoda za razgovor u prostorijama Oktagona na Vračaru bilo je na pretek. Marko Jelić vodi računa o karijeri dojučerašnjeg trenera Crvene zvezde Milana Tomića, ali i jednog od najperspektivnijih srpskih trenera i šefa struke FMP iz Železnika Vladimira Jovanovića, te košarkaša Nikole Milutinova, Vanje Marinkovića, Luke Mitrovića, Dragana Apića i mnogih drugih...

MILUTINOV IDE U NBA KAD BUDE DOBIO GARANCIJE, CSKA I BARSA NUDILI SJAJNE USLOVE

Posmatrajući zbirku uramljenih dresova odabranih klijenata u glavnoj sobi beogradskog ogranka agencije, prednjači onaj iz Olimpijakosa s prezimenom “Milutinov“...
“S Nikolom je sve i počelo. Bio je prvi ili jedan od dva klinca koja sam regrutovao kada sam počinjao 2009. godine. Sve je išlo prirodnim putem. Rasli smo zajedno i to je poenta svega što vidite oko nas. To je moja lična karta. Moja filozofija rada usko je povezana za saradnju s Nikolom“, priča Jelić za MOZZART Sport u društvu najbližih saradnika.

Kako su izgledali vaši prvi zajednički koraci?
“Pre svega moram da kažem da Nikola dolazi iz dobre, skladne porodice. To je osnova za sve – razvoj, uspeh, rad... Sa mojim tadašnjim saradnicima vodio sam se jednim bitnim detaljem – trenerom. Iako je bio potpuno fizički inferioran čak i za svoju generaciju, a kamlo za godinu dana starije momke, s kojima je trenirao, talenat je postojao, određeni potezi su se videli i bilo nam je mnogo važno da ima pravog trenera s kojim će dalje da radi. Nismo imali dilemu, moj veliki prijatelj Žarko Vučurović je u to vreme bio u Hemofarmu i bilo je logično da je to sledeća stanica“, priča Jelić i nastavlja:
“Visoki igrači inače kasnije stasavaju, što je važno znati. Odlaskom u Vršac dobili smo sve što je bilo potrebno za Nikolino pravilno usmerenje. Znate da je Žarko i veliki pedagog. Tih nekoliko godina u Vršcu prošla su u usavršavanju sasvim uspešno. Stekao je osnovnu košarkašku bazu, sve ono što je trebalo da mu bude jaka baza za seniorsku košarku, što je kasnije trebalo da nadogradi. Došao je trenutak kada je trebalo da napravi stepenik više i tada smo se vodili istom logikom. Izbor pada na Partizan zbog Duška Vujoševića i pored dosta poziva iz inostranstva, regiona, pa i Crvene zvezde. Nama je bilo važno da Nikola ode u prave ruke, kod nekog ko zna kada da ga ubaci u vatru, a da ne izgori“.

Kako su Nikolini roditelji reagovali?
“Sve odluke koje smo donosili – donosili smo ih zajedno. Imali su puno poverenje u mene. Od tada, naš odnos raste, tako je i danas. Sada smo kao porodica“.

Leta 2015. godine karijeru nastavlja u Olimpijakosu. Otkud baš Pirej i koliko je bilo bilo teško momku od tada 19 godina da napravi tako veliki korak i ode u inostranstvo?
“Partizan je veliki klub, organizovan, da se razumemo. Kada je odlazio Nikola je mislio da će ga u Pireju dočekati ista situacija. Međutim, on je tada bio dete koje odlazi od kuće prvi put u životu i to je novi sociološki momenat. Jeste Atina na sat i kusur letom udaljena, ali sve je bilo drugačije – klub, organizacija, navike, život, pritisak... Veličina Olimpijakosa je za njega u tom momentu bila nešto – vau. Pošto sam odrastao u Atini, znao sam za to, pa sam Nikoli olakšao tako što sam svoja privatna poznanstva uključio u njegov život. I ja sam dosta vremena provodio s njim i trudili smo se da mu olakšamo proces adaptacije. Nekada je ipak lakše da neke stvari u životu igrač prođe sam. Nikola je sve to jako dobro izneo“.

Prvi trener u Olimpijakosu bio je Janis Sferopulos, s kojim je osvojio i šampionsku titulu u Grčkoj 2016. godine. Sferopulos je poznat kao čovek koji svoju igru bazira na čvrstoj odbrani, a neko je i ko zna da se ophodi prema igračima u prijateljskom maniru. Kako se Nikola osećao tada?
“Evo jednog detalja... Sećam se da je Sferopulos dosta insistirao na iskakanju visoki iz pika, da bi se usporio igrač s loptom, to je bilo nešto što je njega ’ubijalo’. Tada to nikako nije mogao da prebrodi. Iz toga je kasnije dolazio manjak samopouzdanja, ali i sve ono što prati jednog mladog igrača kada dolazi u novu, veliku sredinu. Prva godina mu je bila jako turbulentna. Sada, kada razgovaramo o tome obojica smo saglasni da mu je upravo ta prva godina bila najvažnija za sve ono što je kasnije postigao“.

Priča se da je važnu ulogu u Nikolinom uklapanju tada odigrao Milan Tomić?
“Tako je. On mu je mnogo pomogao. Ali, Nikola je na kraju izneo najveći teret i najzaslužniji je za sve ono što mu se sada događa“.

Letos se dugo pominjalo interesovanje Barselone, onda i CSKA. Koliko je zapravo Milutinov bio blizu odlaska iz Pireja i šta je presudilo da on ipak ostane?
“Presudio je važeći ugovor koji Nikola ima s Olimpijakosom. Ovo mu je poslednja godina. Interesovanja uvek ima. Nikola je sazreo kao muškarac i kao igrač. Od prošle sezone je eksplodirao, sve su se kockice poklope. Kao jedan od najdominantnijih, trenutno možda i najdominantniji centar u Evropi, interesovanje je normalna stvar. Imao je letos zvaničnu ponudu Barselone da ga otkupi, kasnije se uključio i CSKA. Olimpijakos je bio taj koji je odlučio da želi da ga zadrži. Nikola nije imao ništa protiv, jer se identifikovao s klubom i Atinom kao gradom, načinom života. Najveći je stub igre Olimpijakosa. Da se razumemo, nije se desilo ništa strašno što nije otišao. Imao je fenomenalne ponude, Olimpijakos ih nije prihvatio i Nikola je tu gde jeste. Videćemo šta će biti narednog leta“.

Njegova NBA prava drži San Antonio i praktično nema leta kada se ne priča o njegovom mogućem odlasku preko bare. Kakva je tu situacija?
“Što se San Antonija tiče, stvari su vrlo jasne. Sparsi su ti koji se pitaju. Suvišno je trošiti reči o njihovoj organizaciji. To je daleko najveća i najbolja organizacija u NBA, što se vidi i po kadrovima koji su prethodnih 10-15 godina proizveli. Redovno smo na vezi, informišu se i znaju svaki detalj. Na njima je da kažu kada im je Nikola potreban. Ono što on želi jeste da u SAD ode potpuno spreman i sa jasnom ulogom. Ne dolazi u obzir nikakvo privikavanje, niti adaptacija. Siguran sam da će se i taj momenat dogoditi, samo je pitanje vremena“.

ŽELIMO DA PROMENIMO ODNOS AGENT - IGRAČ

Pomenuli ste važnu reč – spremnost. Danas imamo sve više slučajeva igrača koji odlaze u NBA, samo da bi bili deo najjačeg košarkaškog kolektiva. Koliko je teško, vama kao agentu, da izbalansirate želje igrača i realnost, odnosno da li ponekad ima više od prevelike ambicije zastupnika?
“To je ključ naše filozofije i načina rada. Ono što zajedno sa svojim timom u Srbiji, ali i širom Evrope, pokušavamo da napravimo jeste da igrači više preuzmu odgovornost u odlučivanju. Da imaju veću svest o tome šta je stvarno i šta ih stvarno čeka ako se napravi jedan ili drugi potez. Da ne budem suviše grub, ali dosad se dosta šturo radilo u našem poslu. Cela okolina, da ne kažem agenti, radila je po inerciji. Razmišljalo se o tome kako je sve to lepo i dobro, a ne o periodu za dve ili tri godine...“, zastao je nakratko Jelić, pa produžio:
“Smatram da sve treba raditi postepeno i u pravom trenutku. Nema čarobnog štapića, ni pravila. Svaki igrač je priča za sebe. Poenta je da se igračima jasno predoči svaki aspekt sledećeg poteza. Zašto je nešto dobro ili ne, šta se dobija i gubi, koji su rizici. I tada doneti zajedničku odluku. Mnogo lepo zvuči biti draftovan, otići u Letnju ligi. Ali, da li to zaista nešto znači? Ne. Za svakog našeg klijenta koji ima NBA potencijal, meni je u glavi samo jedno – da igra. Mi radimo tako da nam to bude krajnji cilj“.

Odluke su se, znači, više donosile više na bazi nečijih ambicija, ne realnih mogućnosti?
“Da, ali mi to sada želimo da promenimo. Igrači nisu bili dovoljno informisani ranije. Dosad sam sa njih nekoliko pokazao da, ako svako radi svoj posao i ako su sve karte otvorene, uz pravi odnos pun poverenja, rezultat neće izostati“.

Ali, koliko je teško voditi računa o karijeri igrača u današnjem svetu, kada je sve više slučajeva roditelja koji svoju decu vide kao robu i priliku za laku zaradu i ne vide širu sliku?
“Lično sam u takvoj situaciji da mogu lakše da izađem na kraj s takvim karakterima. Iako sebe i svoje saradnike smatram novom generacijom agenata čije vreme dolazi, imam ličnu kartu – znam šta radim i kako treba da se radi. Ako nešto ne znam, pozovem čoveka koji zna. Jeste realan problem, toga je bilo i ranije i uvek će biti. Prezentacijom situacije i direktnim, otvorenim odnosom, gde istina često ume da bude bolna jer roditelji ne žele da je čuju, mi izlazimo na kraj uspešno. Ima i slučajeva koji su zaista tvrdoglavi i misle da znaju. S takvima ne ulazimo u saradnju. Razgovorom se sve reši“.

Šta je to što vi i vaši saradnici, pre svih Davor Ristović i Aleksandar Zmijanjac, gledate kod igrača kada ih regrutujete u svoju agenciju?
“Gledamo širok spektar košarkaških detalja, ali pre svega mi tražimo klijente s najvišim potencijalom. A to su – NBA i Evroliga. Ono što je od presudnog značaja je karakter tih igrača. Imao sam svakakve slučajeve. Znam da ne mogu svi da budu isti karakteri, niti isti ljudi, ali jako je važno ko je kakav čovek. U našem poslu jako je bitna komunikacija s igračem i da on shvati poruku, kako taj razvoj ide, da vremenom stekne takvo poverenje da je spreman da uradi, uslovno rečeno, jedan korak unazad kako bi napravio dva napred“, priča nam Jelić i navodi nam primer:
“Kada već pričam o jakom karakteru, moram da pomenem mog velikog prijatelja, s kojim sam odrastao, bili smo čak i u poslovnom odnosu – Vuka Radivojevića. Redak primer ljudine koji je u igračkoj karijeri napravio sve što je napravio. Retko se u ovom poslu sreću ljudi kao on, zbog čega čvrsto verujem da će uspeti u svemu što bude naumio. Taj karakter je odraz borca, primer koji treba da služi mlađima kada je reč o odnosu prema sportu i obavezama. Ne volim da izdvajam igrače, ali on je možda najbolji primer o ovome o čemu pričamo“.

Da li igrači dolaze kod vas, ili vi njima prilazite?
“Mi pratimo sve igrače, od najmlađih, do prvotimaca. U Srbiji, regionu i celoj Evropi imamo fenomenalno razvijenu mrežu. Oktagon agencija je mreža sa 44 menadžera koji su svakog dana na terenu. U koju god salu da uđete, sigurno je da postoji bar jedan predstavnik Oktagona. Ja sam jedan od petorice ljudi koji vode posao u Evropi. Imamo svakodnevne informacije o klijentima, igračima. Ništa se ne prepušta slučaju. Priča ide u oba smera. Kada prepoznamo potencijal igrača, prilazimo mu i njegovim porodicama. Mogu reći da u poslednje vreme nije retko da nas igrači zovu da ih zastupamo, a razlog je ta, nešto drugačija filozofija i pristup od onog na koji su navikli. Pogotovo u regionu“.

Šta je to drugačije u odnosu na druge?
“Pre svega želimo da igrači budu svesniji svojih karijera. Da neće biti veći igrači ako mu je ’Mister X’ menadžer i da sve zavisi od njih samih i njihove posvećenosti radu. Jako je važna uloga savetnika, porodice i prijatelja, ali je najbitnije da znaju koliki su oni faktor u svemu tome. Mi se trudimo da igračima obezbedimo potpuni mir kako bi se oni posvetili radu na terenu. Sve i van terena je naš posao. Pronalazak ugovora, najboljeg angažmana, poštovanje obaveza... Mi imamo i razne odseke u našoj agenciji – finansije, marketing, statistika i logistika... Mnogo stvari koje su u funkciji igrača. Trudimo se da na vreme pravimo sledeći korak. Važno nam je da igrač uvek ima jasnu sliku svog statusa i situacije. Kada je njemu dobro, onda je dobro svima. Kada je loše, bitno je da smo tu kako bismo rešili sve brzo. Odnos agenta i igrača je dvosmerna ulica“.

Često u razgovorima sa raznim sportskim radnicima mogu se čuti zamerke na račun menadžera i njihovih uloga u radu klubova. Tačnije, da oni svojim igračima sufliraju kako da se ponašaju, šta da rade...
“To je kompleksna tema i zavisi od samog agenta i načina rada. Naš pristup je najprofesionalniji. Mi razumemo košarku, ali trener je trener. On je taj koji vodi ekipu, sportski direktor ili Generalni menadžer zadužen je za sportski sektor, a mi se trudimo da imamo dobru komunikaciju s klubovima. Konkretno, što se tiče igrača, izuzetno volim da znam šta se dešava s mojim igračima, da čujem drugu stranu. U našem slučaju komunikacija je česta – bar na ’zdravo-zdravo’ i da u nekoliko rečenica čujem kako se trenira i radi. Upravo iz razloga da ne bi došlo do onoga o čemu pričamo. Problem treba uvek preduprediti, jer onda se smanjuju određeni rizici“.

TOMIĆ GLAVNI KANDIDAT ZA SVE POSLOVE U EVROPI, JOVANOVIĆ BUDUĆI SELEKTOR 

Jedna od aktuelnosti u poslednjih mesec dana je odlazak Milana Tomića iz Crvene zvezde. Stiče se utisak da to poglavlje nije zatvoreno na pravi način, tačnije da nije otkriveno da li je raskid saradnje sproveden na inicijativu trenera ili kluba?
“Vrlo je prosto. Milan je imao uspešnu prošlu sezonu i zajedno s kompletnim menadžmentom unapredio klub, ne samo na terenu, već i u drugim sektorima. U izuzetno jakoj konkurenciji prošle sezone u ABA ligi postigli su uspeh. Ove sezone su bila velika očekivanja. Neke stvari se nisu poklopile. Da li hemija ekipe, ili preveliki pritisak koji su zadali sami sebi... Milan je jednostavan čovek i osetio je da ekipi u tom momentu treba veliki šok. Nisu sporni porazi, niti je on otišao zbog poraza od Krke. Gubilo se od Krke ranije, biće ih verovatno i u budućnosti. Radi se o stanju gde hemija nije bila adekvatna. O detaljima ne bih da pričam, ne zato što ne mogu, već ne znam jer nisam bio unutra. Bilo bi neozbiljno da onda priča o tome. Znam samo da su se Zvezda i Milan rastali u prijateljskim odnosima, sporazumno. Jednostavno, lako, nije nikom bilo drago zbog toga jer su rezultati prošle sezone bili uspešni, ali desilo se. Možda je to tada bio najbolji potez za klub“.

Milan Tomić se još za vreme rada u Zvezdi pominjao kao potencijalni trener Olimpijakosa, kakva je situacija oko njegovog sledećeg angažmana?
“On je trenutno u Atini i čeka sledeći posao. Ne nazire se još ništa. Bilo je mnogo natpisa u medijima, nagađanja o odlasku u Olimpijakos, ali i razlozima rastanka sa Zvezdom... Nikakav osnov nema priča da je Milanov motiv za odlazak bio poziv Olimpijakosa, odnosno njihov plan da ga angažuju kao trenera. On jeste dete Olimpijakosa, došao je tamo sa 17 godina i proveo narednih 25. Da li će se njegov povratak u klubu desiti sledeće godine, za dve, tri ili pet, prirodno je da on jednog dana postane trener Olimpijakosa. Ono što mogu da kažem za Milana jeste da će sigurno biti jedan od glavnih kandidata za trenera za bilo koji posao u Evropi koji mu pripada po kvalitetu. Trenutno je takvo stanje na tržištu da nema mnogo promena, tako da od kuće prati košarku i situaciju. Videćemo šta će doneti budućnost“.

Vladimir Jovanović je, s druge strane, predstavnik novog talasa trenera u Srbiji. Malo je ko očekivao da će njegov FMP u jednom trenutku biti usamljen na vrhu ABA lige i da će biti tako konkurentan daleko moćnijim klubovima...
“Njegov slučaj povezan je s onom pričom o igračima i karakteru. Treba da veruju da će ih njihov rad dovesti do najvišeg nivoa. E, tako je i s Vladom. On je sjajan, karakteran momak. To je u ovo naše, ludo vreme, prava retkost. Čovek koji ima jasnu ideju, viziju i neko ko zna koliko zna i svestan je svojih mana, na kojima dosta radi. Onaj ko ga ne poznaje, bilo mu je iznenađenje sve ono što je Vlada postigao. Ako je neko pre godinu ili dve mislio da su ovi rezultati slučajnost, to sada više nije tako. To je rezultat. Mogu slobodno da kažem da je Vlada trener koji će sigurno obeležiti sledećih ’XY’ godina u Evropi, da ne kažem Evroligi, te u Savezu s reprezentacijom. Jedan je od trenera koji ima sve predispozicije i uslove da bude naš sledeći veliki stručnjak“.

Njegovo ime se takođe dovodilo takođe u vezu sa Crvenom zvezdom, ali se može čuti da je u zajedničkom razgovoru s ljudima iz kluba doneo odluku da ipak ne prihvati poziv zato što je rano za tako nešto?
“To su interni dogovori. Vlada Jovanović ima blizak kontakt s Nebojšom Čovićem, on mu je i dao šansu u FMP koju je on iskoristio. Nijednog trenutka nije bilo da se nešto lomilo i odlučivalo, bar koliko ja znam. Opet i FMP je u fazi, situaciji gde je Vlada u trećoj godini ciklusa gde izvodi jednu generaciju igrača na površinu. Bilo bi možda i greota da ode u ovom momentu. Vlada je tu gde jeste, tu će da završi sezonu“.

Vanja Marinković je nedavno dao vrlo zrelu izjavu po pitanju NBA lige, Letnje lige i odlaska preko okeana, da oseti taj košarkaški “glamur“, ali je on letos ipak odlučio da radi intenzivno na sebi kako bi što spremniji dočekao novi početak u Valensiji. Kako vama to zvuči?
“Vanja Marinković i ja smo stupili u kontakt leta 2018. godine. Pred početak poslednje sezone u Partizanu. Zajedno smo seli i napravili plan i dosad je išao baš kako je zacrtano. Imao je određenu ulogu u Partizanu, odradio je jako dobro. Vanja je stabilan momak i dolazi iz dobre porodice što je, ponavljam, izuzetno važno. S njim je lako pričati o svemu. U mojoj prezentaciji on je spoznao neke stvari, vidici su mu se proširili. Apsolutno nije imao ništa protiv da ostane i da radi. Objasnio sam mu lepo šta znači NBA draft, izlazak u Letnju ligu, ali i da ga niko neće pamtiti po tome da li je bio draftovan s 15, 30. ili 60. pozicije, već da li je igrao i kako. On je kapacitet za NBA ligu i važno je da dođemo do tog cilja. Sve ostalo je lepo, ali je kozmetika. Vanja je shvatio suštinu i najnormalnije prihvatio u dogovoru s ljudima iz Sakramenta i radio je marljivo da bi se spremio za prvu godinu u Valensiji. Sve što mu se sada dešava ide svojim tokom“.

O VEZI LUKA - BARSELONA I KAKO APIĆ NIJE PODIGAO NI TEG, PA POSTAO UZOR

Uz dresove Nikole Milutinova i Vanje Marinkovića na zidu iza vas je i uramljen i onaj s prezimenom Mitrović. Kakav odnos imate sa Lukom?
“Kada pričamo o Luki, trudim se da budem objektivan, ali on mi je kao mlađi brat. Nikola (Milutinov) i on su mi bili prva dva klijenta. Luka je imao tu nesreću s povredama koja je značajno uticala na njegovu karijeru. Pred onu prvu povredu u Novom Mestu imali smo situaciju da je Barselona htela da ga potpiše. Nudili su petogodišnji ugovor i to na utakmici odigranoj u Barseloni. Imao je nesreću da se dve nedelje posle toga povredi, a posle toga se dogodila i druga povreda“, kaže nam Jelić i nastavlja: “Luka je po karakteru u rangu Vuka Radivojevića i Nikole Milutinova. Spada u red retko razumnih i zrelih momaka. Ove nove generacije rastu drugačije nego što smo mi pre 20-30 godina. On se jako dobro nosi sa svim tim i to mu je vrlina. On je trenutno u Manresi gde pokušava da pronađe svoj put nazad, tamo gde pripada. Smatram da će Luka zaigrati u najboljim klubovima Evrokupa ili Evroligi. Ogromna je šteta što mu se desilo sve to u karijeri... Od nekih stvari se ne može pobeći. Ali, on je sada potpuno zdrav i radi normalno, trenira i igra dobro“.

Zanimljiv je i slučaj Dragana Apića, koji je za kratak period prošao put od dresa FMP i igara na MVP nivou u ABA ligi, do velikog transfera u Lokomotivu iz Krasnodara gde igra vrlo dobro...
“Dragana zaista pratim dugo, još iz vremena kada sam upoznao Nikolu i Luku jer su praktično igrali zajedno. Onog trenutka kada smo stupili u saradnju jasno smo detektovali njegove mane i šta je to što bi trebalo da uradi. On je pravi primer kako dodatni rad i zalaganje mogu da daju prave rezultate. Imam zanimljivu anegdotu u vezi s njim“, rekao je Jelić i otkrio:
“Jednom prilikom sam ga pitao koliko puta radi teretanu, a on mi odgovara da nikada nije podigao teg u životu. Bio sam u šoku, a on mi je rekao da nikada nije ušao teretanu. Pitam ga: ’Da li si svestan, ako bi bio u teretanu nekoliko puta nedeljno, kolika bi tvoja snaga bila, ako si sada tako jak?’ On kaže: ’Valjda bi bilo bolje’. Kada smo korigovali njegov rad, prešli smo na ishranu, suplemente, pristup poslu. On je imao neke svoje misli i onda smo napravili veliki zaokret u njegovom životu. Nije bilo nimalo lako. Dragan je uvek bio prizeman momak, normalan. Potpuno je promenio pristup radu i to mu je dalo onaj početak sezone, pa onda transfer u Lokomotivu“.

Lokomotiva je brzo završila njegov transfer?
“Gledajte, čak i kada je igrač pod ugovorom, mi stalno radimo na tome da potencijalni klubovi imaju uvid u naše klijente, jer je to jako bitno. Ne čekamo maj ili jun i ne čekamo klubove da nas klubovi zovu. U jednom momentu Lokomotivi je zatrebao centar, mi smo tu informaciju imali, da ne kažem prvi, ali među prvima. Zanimljivo, pošto je Dragan otišao u Lokomotivu, na treninzima su se pojavila četvorica igrača sa šejkovima koje on koristi. Momci su videli da se sve može, kada se hoće, ali i da morate nešto promenite kod sebe ako želite uspeh. FMP je dobio dobro obeštećenje, Dragan lep ugovor i svi su na dobitku. Nije Dragan Apić postao igrač zato što je došao kod nas, ali zajendičkim radom došlo je do rezultata i eto, nastavio je u Lokomotivi“.

Listajući spisak klijenata koje zastupa vaša agencija nailazimo na imena braće Kari, braće Adetokunbo, Tomasa Satoranskog, Denisa Šredera, Treja Janga... Koliko vam imponuje saznanje da se pod istim krovom nalaze neki od najboljih svetskih košarkaša?
“Izuzetno! Dodatni razlog tome je što su primarni agenti braće Adetokunbo, braće Kari, Rudija Fernandeza, moji prijatelji i znam kroz šta su prošli. Za braću Adetokunbo je cela priča kao bajka, da se napiše knjiga o njihovom životu i dolasku do vrha. To je naša lična karta. Kao što sam ja prošao mnoge stvari s momcima koje smo pomenuli, ali i s dečacima koji će postati ozbiljni seniorski igrači za svoje timove ili reprezentaciju, to je ono što čini mene kao agenta. Svakako nam daje obavezu da za svakog sledećeg klijenta ispunimo sve obaveze i standarde“.

Da li je to ključ, način na koji možete da privučete najbolje igrače?
“Da. Svakom igraču kažem da smo tu za svakog pojedinačno. Nisam neko ko prezentuje priču: ’Dođite kod nas i bićete kao Janis’. Ne, jer Janis je jedan. Kao Printezis, Beron, Milutinov... Ne radi se o tome da impresioniramo nekog, ali ističemo da zastupamo sve njih zato što su oni svojim radom, a mi našim savetovanjem, uspeli da dođemo do ovih rezultata. Tako prezentujemo način svog rada“.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport