INTERVJU – Kevin Panter: Znam da iznerviram Obradovića, ali ume i on mene

“Posvećen je košarci, uzor je mladima, zaslužuje da bude kapiten Partizana”, ovim rečima je Željko Obradović opisao Kevina Pantera, američkog internacionalca koji je od momenta dolaska u Humsku u centru pažnje, analiza i komentara, često pohvala, ali neretko i žestokih kritika. Takva mu je bila 2022. godina, puna uspona i padova u dresu Partizan Mozzart Beta, ali jedna stvar je ostala konstantna kod Njujorčanina - ostao je veran radnoj etici, savetima Žoca s kojim prema sopstvenom priznanju ima poseban odnos. O svemu tome pričao je za Mozzart Sport u prazničnom intervjuu.

Da vera u rad nije samo mrtvo slovo na papiru, Panter je demonstrirao neposredno pred zakazan razgovor u Štark areni. Kazaljke na satu uveliko su prelazile dogovoreno vreme (14 časova), a umesto zvuka koraka Amerikanca ka stolu, čula se košarkaška lopta i škripa patika na terenu…

“Izvini molim te, moramo sam da završim šuterski trening. Sada možemo da pričamo o čemu god hoćeš”, nešto posle 15 časova prilazi Panter i smešta se za početak razgovora koji počinje od njegove kapitenske uloge...“Ne osećam bilo kakav dodatan pritisak ili neke dodatne obaveze samo zato što sam kapiten. Prošle sezone nisam bio kapiten, pa sam opet bio u fokusu. Svi su pratili svaki moj pokret. Ako promašim neki šut, najviše kritika ide ka meni, ako pobedimo i pogodim šut, dobijem najviše pohvala. Jedina razlika sada je što imam status kapitena. Ali nema nikakve promene što se mene tiče. Lopta je u mojim rukama i kada jesam ili kada nisam kapiten. Kritike su takođe uvek tu.”

S pritiskom je odavno naučio da se nosi, a svestan je bio očekivanja navijača pred početak ove sezone u koju je Partizan Mozzart Bet posle osam godina čekanja ponovo deo evropske elite.

“Naravno da mi je jasno šta se pričalo o ovoj sezoni i znam šta znači navijačima, ali nisam sebi dodao poseban pritisak. Svima je važno, svaka utakmica je bitna, posebno protiv Crvene zvezde. Ušao sam u sezonu znajući to, pa samim tim nisam ni osetio dodatan pritisak, jer znam šta se očekuje, spreman sam”.

Spreman je bio i na kritike koje su stizale ove sezone. Uvek je smireno odgovarao na pitanja, nikada ne bežeći od odgovornosti, naglašavajući da ljudi retko kada shvate šta zapravo znači imati poteškoće na terenu.

“Pojasniću taj stav. Poteškoće u košarci su kada dajete sve od sebe, na svakom treningu, svakoj utakmici, apsolutni maksimum i stvari opet ne idu kako ste zamislili… E, to su izazovi koje tim mora da prevaziđe. Ovo može da se primeni i na život, ne samo za sport i košarkaški parket. Ako vas zadesi teška situacija u životu, bez obzira šta je u pitanju, tada će te znati ko su vam prijatelji. Uvek kažem: Lako je biti prijatelj ili dobra osoba kada je sve oko tebe lepo. Budi dobar čovek i prijatelj kada je sve oko tebe loše. Tada pokazuješ zapravo ko si. Tako je i sa timskim sportom, tim pokaže pravi karakter kada daje sve od sebe, a opet ne može da pobedi. Tada ili padaš ili se izdižeš i pokazuješ pobednički karakter.”

Nastavlja u istom tonu.

“Zato pokušavam uvek da ostanem smiren, bez obzira na poraze. Prošli smo kroz težak period, gubili smo mečeve, ali ponavljam, nismo igrali loše. Uvek smo bili tu, vrlo blizu pobede. Da su nas protivnici razbijali 30 razlike, onda bi bile potrebne drastične promene. Ali, kada izgubiš u poslednjoj sekundi, to samo znači da treba da nastaviš da se boriš”.

Foto: MozzartSport

Jedan poraz u poslednjoj sekundi se izdvojio, protiv Crvene zvezde u istorijskom evroligaškom okršaju.

“Eto, da je na primer on (Nemanja Nedović) promašio šut , onda bi ljudi pričali da smo fantastičan tim. Da je promašio svi bi govorili kako smo odigrali dobru odbranu, ali je pogodio i na tome mu čestitam, a o našoj odbrani se priča loše, ali to je košarka i sport. Navikao sam.”

Pored pobedničkog koša Nedovića, još jedan detalj je ostao upečatljiv - promašaj Pantera.

“Svestan sam kritika, ali ne obazirem se na njih, jer znam da imam samopouzdanje da uzmem taj šut i uveren sam da ću pogoditi kada dođe trenutak. Ljudi će uvek pričati da li je trebalo da šutnem, ili ne, u tom momentu. To je njihovo pravo i treba da pričaju, ali komentari ne utiču na moje samopouzdanje. Ne bojim se šuteva u bitnim situacijama, niti promašaja i mislim da me to izdvaja od ostalih. Volim te momente i znam da ću ponovo želeti da imam loptu u rukama kada se ‚lomi‘ meč”.

Kako sam priznaje, uvek može da se osloni na savete Željka Obradovića na čiji poziv je došao u Partizan.

“Imamo sjajan odnos. Obradović je izvanredan stručnjak i čovek. Da li nekada umemo da iznerviramo jedan drugog? Definitivno. Siguran sam da je on besan zbog nekih mojih odluka na terenu, isto tako i ja. On vidi neke stvari sa strane koje ja ne vidim na parketu ili obratno, ja nešto vidim iz drugog ugla, ali to nije bitno, jer imamo iskren odnos. Zaista sjajan odnos. Da li je dan ili noć, mogu uvek da ga pozovem i da pričam sa njim o čemu god poželim, o košarci, životu, šta god, Obradović je tu i to je nešto što izuzetno cenim”.

Sličan odnos se preneo i na saigrače.

“Nisam bio u previše ovakvih timova, bliski smo. Zezamo se, smejemo se zajedno, ponekad i izađemo zajedno. Dobra grupa momaka, stvarno dobra. Prolazimo zajedno kroz dobre i loše momente. Zek (Ledej) je naš najkonstantniji igrač. Naravno njega poznajem dugo, imamo Matijasa (Lesora) koji igra izuzetno. Mislim da je to zbog radne etike i samopouzdanja. To je košarka… samopouzdanje”.

Usledila je zanimljiva poenta kapitena.

“Pogledajte Efes – dvostruki šampion Evrope. Mislite da igraju nešto specijalno, da imaju taktiku koja nikada nije viđena… Igraju pik end rol i izolaciju i to je to. Onda je pitanje šta ih to izvaja? Izdvaja ih veliko samopouzdanje.”

EVROPA IDEALNO MESTO DA POKAŽETE TALENAT

Svedoci smo da iz godine u godinu sve više američkih košarkaša se odluči da sreću pronađu baš u Evropi. Zbog čega je to tako, pitali smo Pantera koji je na Stari kontinent prvi put stigao 2016. godine.

“Društvene mreže. Mislim da je to ključ. Sve više američkih košarkaša može da vidi kako izgleda život u Evropi, da se igra izuzetno kvalitetna košarka. Vidimo momke sa NBA talentom koji igraju Evroligu. Lično, kada god se vratim u SAD, pričam im, možete da budete uspešni u Evropi, zaboravite na pare, one će svakako doći, moćiće te da pokažete svima da imate talenat. Da možete da pobeđujete, a sa takvim uspehom dolaze i pare. Ja sam primer toga, dovoljno je samo da pogledaju ljudi kako sam počeo i gde sam sada. Jeste daleko od kuće, ali kada sagledate širu sliku, napravićete karijeru“.

Nije promaklo Kevinu ni dolazak fantastičnih imena u ABA ligu, pre svega Fakunda Kampaca i Luke Vildoze.

“Upravo tako, fantastična konkurencija. Dođite ovde i pokažite se protiv kvalitetnih timova, i žestoke konkurencije. Možda u Americi niste u prilici da igrate, žašto onda ne dođete ovde i pokažete se u punom sjajnu.”

Priča je dobila prirodan nastavak, sam se dotakao kapiten Partizana razlika u NBA ligi i Evroligi.

“Navijači, interakcije sa navijačima. U NBA ligi nemate interakciju sa navijačima, osim možda u finalu. Nisam bio godinama na NBA utakmici, ali tokom regularne sezone to je više događaj da budete viđeni. Ljudi obuku najlepša odela, stave naočare za sunce, nakit, imate restorane u dvoranama, utakmica nije u prvom planu, već čitav događaj i prestiž da budete deo toga. U Evropi je potpuno drugačije, ovde navijače samo zanima utakmica, reaguju na svaki koš, na svaki kontakt, zanima ih svaki sekund meča. Svi to znaju”.

Dva mesta u Evropi su specifična.

“Srbija i Grčka su posebne zemlje što se tiče navijača, očekivanja… hajde da se izrazim i pritiska. Igrao sam u Italiji, uz svo poštovanje Italiji, predvina zemlja, sjajna za karijeru, ali tamo je sve opušteno. Nema drame, nema pritiska, nema novinara koji vas čekaju svaku utakmicu hahaha. . . Igrao sam i u Poljskoj, Belgiji, ali definitivno Srbija i Grčka se izdvajaju.”

 Iako je kao klinac želeo da igra u NBA ligi, teška povreda stopala ga je sprečila. Ipak, tokom leta, Panter se često nadmeće sa NBA zvezdama na revijalnim utakmicama.

“Ponekad razmišljam o NBA, da li je taj san mrtav za mene, ne znam, ali kada god igram letnju ligu protiv najboljih igrača i ne vidim razliku u kvalitetu. Mogu da igram protiv bilo koga. Različita je košarka u NBA ligi i Evropi tu nema dileme. Na primer, početkom ove sezone, zapravo… meč protiv Olimpije Milano, to je idalan primer jer me oni dobro poznaju. Čitavu utakmicu su pripremili prema mojoj igri. Izlazi Šejvon Šilds na parket sa jednim zadatakom, da me pritiska od prvog minuta bez obzira da li imam loptu ili ne… nije lako to prevazići takve stvari na samom početku sezonu. Morao sam da se prilagodim na takve situacije i mislim da idemo svi na bolje.”

Karijeru vrednu pohvala Kevin je napravio na specijalitetu koji više nije toliko popularan u današnje vreme – šut sa poludistance.

“Nemoguće ga je čuvati, to mi je otac rekao još dok sam klinac bio. Imam smešnu priču doduše, kada sam bio dete u srednjoj školu, trener mi je rekao da je to najgori šut u košarci, da to nikada ne radim, ali on nije shvatao koliko vredno radim na tom šutu. To je možda prvi i jedini put u karijeri da sam u potpunosti ignorisao trenera, ali sam mu na kraju pokazao da mi je to efektno oružje. Gledajući NBA igrače i to one najbolje, ljudi misle da Stef Kari ne promašuje šuteve, ali i on nekada ima veče kada promaši pet trojki iz sedam pokušaja, to samo pokazuje da morate da ostanete vredni i verni sebi i rezultati doći”.

OTAC I MAJKA UZORI

Foto: Mozzart Sport

Svedoci smo svi praznične atmosfere koja zavlada tokom decembra. Sve šljašti, sve je okićeno, ali Kevin je nekako ravnodušan. Za njega su praznici radni, tako je već godinama, iako ponekad po sopstvenom priznanju ne bude lako.

“Pomešana su mi osećanja. Kada sam počeo karijeru, posebno u Evropi, bilo mi je teško, ekstremno teško. Igram sedam godina i kako sam postajao iskusniji malo je lakše. Još uvek mi nije lako kada dođu praznici, čitava moja porodica se okupi, a mene nema. Kad već pričam o ovome, ovaj Božić mi je bio posebno težak jer nismo ni bili u Beogradu, igrali smo protiv Igokee. Brat mi se vratio kući, bio je kod majke, a nisam ga video tri godine. Baka mi je isto bila tu, teško mi je palo sve to. Ipak, koliko god da je teško, shvatiš da vreme uvek prolazi, Božić dođe i prođe, ali karijera je toliko kratka uz toliko utakmica i profesionalnih obaveza, čak je teško i razmišljati o praznicima. Eto malo su pomešane izjave, ali takav je i život”.

Nije hteo previše da priča o tipičnim temama koje se vezuju za Novu Godinu i želje, rad na košarkaškom terenu mu je u mislima.

“Razmišlja o svemu što sam uradio i o onome što nisam. Pre svega gledam šta mi je pomoglo da postignem neki cilj, kada prepoznam šta je to nešto što radim dobro, nastavim u istom ritmu, pokušavam još da unapredim. Sa druge strane ako vidim da nešto nije bilo dobro, bez obzira da li je u pitanju košarka ili privatni život, nemam problem da te stvari promenim. Imam 29 godina, uskoro 30, ponekad stanem i pomislim: „Čoveče, zar je moguće da je ovoliko vremena prošlo“. Međutim koliko god vremena je prošlo, jedna stvar je kod mene ostala uvek ista, osećam ljubav prema igri, prema treningu, generalno radu. Video sam neke momke tokom karijere da im nestane ta ljubav prema igri, kod mene je možda iz godine u godinu sve veća. Zahvalan sam na tome.“

Otkrio je da uz sebe ima veliki broj ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama koji brinu o njegovoj karijeri.

„Ne znam koliko ljudi ovde znaju, ali kada se vratim kući tokom leta, imam vrlo kvalitetan tim oko sebe sa kojim radim i to vrlo posvećeno. Sednemo svi, pogledamo utakmice koje sam igrao, skoro čitavu sezonu ponovo pregledamo, uočavamo situacije koje moram da unapredim, da li je to neka tehnika, ili nešto sa telom što moram da unapredim, bez obzira šta je u pitanju, mi to pronađemo i onda krenemo da radimo. Zajedno smo sedam ili osam godina, i oni će reći svima koliko vremena uložimo samo da bih bio najbolja verzija sebe na terenu“.

Odakle potiče takav mentalitet?

„Uh...iskreno... ne znam... verujem da je to samo radna etike, a to sam stekao od roditelja. Uvek ću istaknuti majku i oca koji su mi dali sve u životu. Imao sam dobro detinjstvo, moj brat i ja. Sećam se kao da je juče bilo, otac mi se budio svako jutro u pola šest kako bi išao na posao, nikada nije izostajao, radio je na građevini. On je ostavio dubok trag i od njega sam naučio šta to znači da radiš vredno. Majka isto tako, uvek se trudila oko mene i brata. Sve su to male stvari koje možda kao dete ne razumem, ali kasnije mi je mnogo pomoglo i zbog roditelja sam čovek koji sam danas.“

Videlo se da razmišlja o detinjstvu i prvi košarkaškim uspomenama.

„Ulica, prijatelji.... igranje sa drugarim u Bronksu od kako svane pa dok ne čujem majku kako se dere na mene da uđem više u kuću jer pada mrak“.

Kao i većina klinaca kojima je košarkaška lopta prva ljubav, imao je jedan san.

„Od kako znam za sebe, samo o NBA ligi sam razmišljao. Kada sam igrao na Tenesiju, svaki dan, samo mi je u glavi bio NBA. Međutim, usledilo je otrežnjenje kada sam slomio stopalo. Tada sam morao ozbiljno da razmislim, sledeća stanica je bila Evropa, a ništa nisam znao o košarci u Evropi i životu generalno. Prva godina je bila teška, onda svaka sledeća sve lakša, danas preporučujem momcima da dođu ovde“.

Za kraj razgovora dotakao se velikih ambicija Partizan Mozzart Beta, ne beži od njih, uveren je da tim može da ih ispuni.

„Imamo talenta, najbtinije da ostanemo samouvereni. Ako izgubimo, to znači da možda nismo imali dan ili nismo bili verni sebi, stvarno verujem da nas je teško pobediti kada igramo našu košarku. Svako mora baš da se namuči. Eto pogledajte samo mečeve protiv Efesa ili Fenera, sigurno će reći da su imali loš dan protiv nas. Ali moraš da pobediš i kada nemaš dan, verujte mi na reč, nismo ni mi igrali perfektno protiv njih, ali smo pronašli način da pobedimo. Želimo da budemo prvi u ligaškom delu ABA lige, odradimo na kvalitetan način polufinale i onda to finale, ko god da bude protivnik, želimo titulu. Što se Evrolige tiče, želimo da budemo među osam najboljih. Pogledajte tabelu, tu smo, možemo da pobedimo svakoga. Znam ja vrlo dobro da su nas svi otpisali protiv Efesa i Fenerbahčea i onda smo pokazali da možemo da pobedimo svakoga. Svako će proći kroz težak period, tu se pokazuje karakter, sezona je ogromna i uvek će biti utakmica, samo treba ostati samouveren i veran radu”, završio je Panter.