INTERVJU - Brajan Vindhorst: Jokić je savladao košarku, a tek ulazi u najbolje godine

Odmah smo se okrenuli Olimpijskim igrama.
"Ne mogu da verujem da su Amerikanci sebi dozvolili da igraju protiv Srbije u prijateljskoj utakmici u Abu Dabiju i time im daju tri šanse. Rekao sam: 'Zašto biste to uradili, zašto biste im dali tri utakmice?' To nema nikakvog smisla. I tokom Olimpijskih igara sam stalno na američkoj televiziji govorio: 'Da, Francuska je teška. Da, Kanada. Da, Nemačka. Ali problem je Srbija. Briga je Srbija.' A ljudi su govorili: 'Ma ne, ne, pobedili su ih dva puta sa po 20 razlike.' Ja sam govorio: 'Ne, problem je Srbija', jer ja razumem da Srbi ne mare za utakmicu u grupi. Tako sam razvio ogromno poštovanje prema srpskim igračima koje poznajem. Jokića lično ne poznajem, on zapravo ne dozvoljava medijima da ga upoznaju, što je u redu. Ne dozvoljava ni srpskim medijima da ga upoznaju. Svakog dana na Olimpijskim igrama samo bi prošao pored nas i rekao: 'Ne danas, prijatelji.' A ja sam pomislio: 'Mislim da nas on baš i ne smatra prijateljima.' Ne poznajem ga na taj način, ali moje poštovanje prema njegovoj igri je na najvišem mogućem nivou".

Iako se radilo o polufinalu, utakmica Orlova protiv "Osvetničkog tima" Amerike je obeležila turnir u Parizu.
"Da, da se ta utakmica odigrala pet puta, Srbija bi dobila četiri. Meč je išao tačno onako kako je Pešić verovatno želeo. A iz američke perspektive, greške koje su pravili bile su upravo one greške koje ne smeš da praviš protiv Srbije. Kao da je sve išlo po scenariju onoga što je potrebno da bi pobedio SAD. Protiv Amerikanaca mora da ti se poklopi tri ili četiri stvari i sve su se dešavale. A srpski igrači su igrali izuzetno dobro. Verovatno jedan od najpoznatijih poraza SAD bio je od Grčke na Svetskom prvenstvu 2006. Posle toga, mislim da nisu izgubili narednih 13 godina. U toj utakmici protiv Grčke, Grčka je bila briljantna, ali moralo je da se poklopi još tri ili četiri stvari. Nije bilo dovoljno samo da Grčka bude sjajna, te stvari su morale da se dogode. I to se dešavalo u toj utakmici. Za Tokio 2021. su Australijanci gradili reprezentaciju deset godina. Polako su napredovali, došli do polufinala, igrali protiv Amerikanaca i vodili 10–12 razlike. To je bio trenutak njihovih života. Ali su deset godina gradili do tog trenutka, imali ga u rukama i pustili da im isklizne kroz prste. A Amerikanci su uradili neke stvari kako treba, Durant je bio zaista poseban."

Vratio se na duel sa Srbijom, odnosno poslednju četvrtinu u kojoj su Orlovi prokockali prednost.
"Ja sam gledao i pomislio: 'Ovo je trenutak Srbije.' Sa američke strane u toj utakmici, trojica ili četvorica različitih igrača imali su svoje baš posebne momente. Embid praktično nije uradio ništa tokom celog leta. Štaviše, rekao bih da od te večeri više nije isti igrač. Ali je tada imao tih nekoliko dobrih minuta. Očigledno je i Stef bio u velikom padu forme tokom celog turnira. Iskreno, samo zato što je Stef Kari niko to ne bi rekao, ali realno, verovatno je zaslužio da mu se smanji minutaža. A onda je Lebron imao svoje trenutke u toj utakmici, kao i Durant. Dakle, bila je potrebna puna snaga američkog tima da se nekako provuku. I da bilo ko od te četvorice to nije uradio, mislim da bi Srbija verovatno pobedila. Bilo mi je veoma drago što su kasnije osvojili bronzanu medalju, jer sam video koliko im je to značilo."

Prokomentarisao je čuveni novinar i dodelu medalja koja je ostala upamćena maltene samo po pulenima Svetislava Pešića.
"Srbi su se najviše zabavljali. Amerikanci su osećali samo olakšanje. Francuzi su bili slomljeni. A Srbi su bili na krovu sveta. I bilo mi je drago da to vidim. Onda sam video snimke po društvenim mrežama i to me je dodatno obradovalo. Zapravo mi je bilo posebno drago da vidim kako Jokić slavi. Jer, znate, retko ga vidimo kako se raduje."

Postoji priča da je ceremonija dodele medalja kasnila baš zbog tog slavlja...
"To je možda tačno. Mi smo imali problema da izađemo iz dvorane zbog gužve u saobraćaju, pošto je predsednik odlazio. Ali da, sećam se da je ceremonija bila prilično duga."

AMERIKA IGRA SA STILOM, EVROPA SA TEHNIČKOM PRECIZNOŠĆU, JOKIĆ RADI - OBA

Brajan Vindhorst sa novinarima Mozzart Sporta

Okrenuli smo se Nikoli Jokiću, budući da Vindhorst od početka prati karijeru i razvoj centra iz Sombora.
"Imam osećaj, i možda nisam u pravu, ali imam osećaj da način na koji Jokić igra sada, ono što vidimo ove sezone, predstavlja potpuno novi nivo. Čak bolji nego kada su osvojili titulu pre dve godine. Čak bolji nego kada je osvojio tri MVP nagrade. Mislim da je sada bolji nego ikada. Njegov nivo igre trenutno je najviši koji sam ikada video u ovom sportu. To je ono što je meni neverovatno, način na koji igra. Ne mislim da još uvek igra na maksimalnom nivou, ali je savladao košarku. Imao sam priliku da razgovaram sa Žoakimom Noom i Sašom Pavlovićem. I mislim da je Saša rekao nešto što sada citiram: 'Kada imaš velikog igrača, on može da vidi potez unapred. Može da vidi nešto pre nego što se desi.' Saša je igrao sa Lebronom pet godina i mislio je da Lebron može da vidi dva poteza unapred. A misli da Jokić može da vidi tri poteza unapred."

Nastavlja Vindhorst u dahu.
"Ono što je kod Jokića neverovatno, a to je teško objasniti američkim fanovima jer oni ne cene nijanse. Delimično je to krivica medija, ali američki fanovi jednostavno ne cene nijanse onoliko koliko to čine evropski fanovi. Konkretno, video sam da je Denis Šreder kritikovao način na koji Amerikanci igraju, i to je naljutilo Kevina Duranta. Ali ono što je Šreder rekao, bilo je tačno u tehničkom smislu igre, u poređenju sa stilom Amerikanaca. Amerikanci igraju sa više 'stila', a Evropljani sa više tehničke preciznosti. Jokić radi oba."

Objasnio je na šta tačno misli.
"Kad pričam o skoku za loptu, Jokić očigledno ne skače baš visoko, nije najviši, nema najduže ruke. Lopta izlazi sa obruča za desetinu, pola sekunde. On zna gde je svaki igrač, i zna da gde je otvoren prostor. Izračuna da ne može da pobedi ta tri igrača, ali ako može da odbije loptu u taj prostor, onda može. Dakle, podiže ruku, a ostali igrači pokušavaju da uhvate loptu. On ne pokušava da je uhvati, on želi da lopta ide u taj prostor. Samo je lagano odbije. Dok lopta ide, i on zna da će doći do nje, već vidi gde je svaki igrač na terenu. Ovi još pokušavaju da uhvate skok. On zna da je loptu odbio tu, i kada je uhvati, vidi tri različita pravca kojima može da krene. Vidi gde su ostali igrači i odlučuje kojim putem može da ide. Radi ovo stotinu puta po utakmici. Zbog toga mislim da je on najzabavniji igrač za gledanje."

Smatra i da će Jokić tek dostići vrhunac.
"Mislim da je tek na početku. Iskreno, mislim da ulazi u najbolje godine. Njegove vrhunske godine tek dolaze. A pitanje će biti da li može da savlada planinu koja se zove Oklahoma, koja je već sada jaka i biće još jača? Ne znam da li može. Biće teško. Verovatno je mogao sa Denverom da osvoji poslednje tri šampionske titule. I on preuzima deo krivice za poraz u seriji protiv Minesote (2024. godine prim.aut), jer možda bi mogli da pobede Boston. Nije odigrao najbolje u sedmoj utakmici, mislim da bi to i sam priznao".

Vraća se na duel sa Tanderima.
"Dakle, pitanje je: može li Jokić da savlada Oklahomu? To je verovatno najvažnije pitanje u NBA ligi trenutno. Ne znam da li svi to shvataju, ali to je ono što ja vidim."

Morali smo i da ga pitamo da li smatra da je Denver protraćio poslednjih nekoliko sezona srpskog centra.
"Verujem da su mogli više da urade kao organizacija da izgrade bolji tim. Način na koji Denver funkcioniše je da ne idu uvek na sve ili ništa. Porodica koja poseduje Nagetse ima određena uverenja o tome kako će voditi timove čiji su vlasnici. Njihovi timovi su veoma, veoma uspešni. U periodu od tri ili četiri godine, Sten Krenke je držao trofeje NBA lige (Denver Nagets), Komjuniti šilda (Arsenal), Stenli kupa (Kolorado Avalanš) i NFL-a (Los Anđeles Rems). Ne možemo reći da ne zna kako da vodi šampionski tim. I to poštujem. On ima svoj način i veruje u njega. Da li mislim da to maksimalno povećava Jokićeve šanse? Ne. Ali teško mi je da kažem da ne zna kako da vodi tim. Sigurno zna šta radi. Takođe uvek pokušavam ljudima da objasnim koliko je teško osvojiti NBA prsten, jer moraš da pobediš po četiri utakmice u četiri serije. Mislim da je to zapravo najteži šampionat za osvojiti u američkom sportu, jer plej-of traje dva meseca, a sezona pet meseci. U Evropi da bi pobedio moraš da budeš sjajan u jednoj utakmici. Okej, morate se dovesti u tu poziciju, ali ti je na kraju dovoljna jedna sjajna utakmica. U NBA, moraš da pobediš četiri puta po četiri utakmice. Mora mnogo stvari da ide savršeno."

Otkrio je i kako on posmatra na priče o tome ko koliko ima titula.
"Kao neko ko prati NBA već 23 godine znam koliko je teško osvojiti titulu. I zato mi se ne sviđa kada ljudi počnu da broje: 'Osvojio je samo jednu, osvojio je samo dve, osvojio je tri, ovaj je osvojio četiri, ovaj pet...' To je sjajno, to je divno, ali osvojiti jednu titulu je izuzetno teško. Nažalost po Jokića, mogao je da osvoji tri titule u poslednje tri godine. Ali osvojio je jednu. Uspeo je. Popeli su se na vrh. I to mu niko ne može oduzeti. Kod Jokića je to bila prava šampionska titula. Uzeli su tim praktično ni iz čega, razvili ga, podigli, rasli, draftovali igrače, razvijali ih. Nije bilo samo da su te godine uzeli tri superzvezde. To je bilo čisto, pravo osvajanje prstena."

Još malo o Jokićevoj igri.
"Ono što je posebno kod Jokića generalno je to da će 80 puta godišnje uraditi nešto što ćeš pamtiti zauvek. Kod Lebrona je to bilo isto tako, ne znam da li to i dalje radi, ali tokom 20 godina, kada si išao na Lebronovu utakmicu, video si nešto što ćeš zauvek pamtiti. Jokić radi isto. Zato kažem da treba da uživamo. Treba da cenimo što ima tri MVP nagrade. Treba da cenimo što je šampion. A sada ćemo videti da li može da se popne na novu planinu. I ne sudimo mu ako ne uspe. Uživajmo u gledanju, čak i ako je to samo jedna sreda u januaru, on će ti pružiti nešto posebno. I to, po meni, zaslužuje poštovanje."

U EVRIOLIGI NEMA DOVOLJNO TALENTA

Upitali smo Vindhorsta i kako gleda na NBA Evropu i koliko se o tome priča u Sjedinjenim Američkim Državama.
"Malo. NBA će raditi ono što želi. Ne verujem da će to biti uspešno jer mislim da trenutno u Evroligi nema dovoljno talenta. Takođe mislim da će biti veoma izazovno napraviti timove ni iz čega i očekivati rezultate. Potpuno razumem zašto NBA to radi i siguran sam da će pokušati. Nadam se da će biti uspešno, jer mislim da, ako bi postojao vrlo jak evropski šampionat, mogla bi da se naprave takmičenja sa NBA, sa Afrikom, Australijom i Azijom i to bi bilo fantastično."

Ipak, ne krije da je skeptik.
"Skeptičan sam jer sam proveo mnogo vremena u Evropi i Evropljani ne doživljavaju košarku kao Amerikanci. Ne možeš jednostavno uzeti američku ligu, staviti je u Evropu i reći: 'Evo, igrajte.' Jednostavno ne funkcioniše tako. I kako sam načuo o ovoj ligi, oni pokušavaju da prenesu američku ligu u Evropu. Zato razumem zašto to rade. Nadam se da će uspeti, jer ako ulažeš u košarku u Evropi, to je verovatno dobra stvar. Može se reći i suprotno: razlog zašto evropska košarka nije jača je taj što nema dovoljno ulaganja, a neko mora to da uradi i u Evropi to nije dovoljno rađeno. Amerikanci veruju da postoji mnogo neiskorišćenog potencijala i da oni mogu da ga razviju."

KAD JE U PITANJU OL-STAR, AMERIKNCI SU TU SAMO DA SE ZABAVE

Pitali smo ga i za mišljenje o Ol-star utakmici, na kojoj će ove godine Tim Amerike igrati protiv Tima Sveta. NBA liga ima cilj da sam meč bude zanimljiviji.
"Nadam se da je to tačno, ali sam skeptičan da će se desiti. Bilo bi sjajno za Ol-star utakmicu da Tim Sveta pobedi. Ali ja sam odustao od Ol-star utakmice. Više ne idem. Prošle godine je nisam ni gledao. Ne bih mogao da vam kažem ni jednu stvar koja se desila na prošlogodišnjoj Ol-star utakmici. Ako Amerikanci igraju maksimalno, a Svet, praktično Evropljani i Kanađani, igra punom snagom i Svet pobedi, to bi bilo sjajno. Mislim da bi NBA liga, tajno, volela da Svet pobedi, da postoji malo srama kod Amerikanaca. Ali moj problem je što znam da zapravo ne bi bilo srama. Kada je u pitanju egzibiciona utakmica, Amerikanci su tu samo da se zabave."

Za kraj, naveo je da bi za košarku bilo savršeno da Amerikanci ne osvoje sledeće Olimpijske igre.
"Zapravo mislim da bi bilo fantastično za svetsku košarku ako Amerikanci ne bi osvojili sledeće Olimpijske igre. Najveća stvar koja se ikada desila za američku košarku bila je poraz u Atini 2004. godine. To je stvorilo 15 godina dominacije. Dakle, sve što stvori takvu konkurenciju bilo bi dobro", podvukao je Vindhorst za Mozzart Sport.