Dolaze ljudi sa velikim plućima da plaše gospodu! Hvala i Duju iz Lovćenca

Kada je 49-godišnji Drašković zakoračio na tlo Ekvadora, nova istorija je počela. To uopšte nije ni laskanje ni preterano hvaljenje naših ljudi. To su sve lako proverljive istorijske činjenice. Drašković i danas živi u tamošnjem Gvajakilu, dočekao je lepu starost (87 godina) i važi za oca ekvadorskog fudbala. Uživa ogromno poštovanje naroda Ekvadora i tamošnje fudbalske javnosti. Odavno ima ekvadorski pasoš, a nagrađen je i funkcijom počasnog konzula.

Ekvador je decenijama bio fudbalska provincija bez jakih klubova, lige, infrastrukture, stručnih kadrova, dobrih igrača… Fudbalska golet i pustinja. Dušan Drašković je počeo da unosi dozu profesionalizma i da regrutuje decu iz siromašnih krajeva kojoj do tada fudbalski putevi nisu bili otvoreni. Selektor Ekvadora je bio od 1988. do 1993. godine, a prvi osetan rezultat bio je plasman u polufinale Kopa Amerika ispred tadašnjih sila poput Brazila i Urugvaja. Pre toga je i mladu reprezentaciju doveo među četiri najbolje na kontinentu.
"Falilo im je znanja i modernijeg pristupa. Kada sam došao, sve četiri selekcije su im bile poslednje na kontinentu. Nemoguće je tada bilo odvesti Ekvador na Svetsko prvenstvo jer je u južnoameričkom fudbalu vladala strašna korupcija, a Brazil, Argentina i Urugvaj su bili zaštićeni. Na Mundijale su išle samo po dve ili tri najbolje reprezentacije iz kvalifikacija. Bila su to i vremena Hladnog rata u Južnoj Americi, odnosno sukoba socijalizma i liberalnog kapitalizma. Skoro svaki predsednik države je kasnije završio u zatvoru... Ekvador je bio mali i nemoćan da bi se umešao u velike fudbalske bitke“, kaže nam na početku razgovora Dušan Drašković.

EKVADOR IDE U ČETVRTFINALE - KVOTA 9,00

Ali instant rezultat nije bio ono što se tražilo od popularnog Duja u Ekvadoru. Tražili su znanje...
"Promenio sam im metodologiju rada. Oni su do tada po tri, četiri meseca imali samo atletske treninge. Trčali bi uzbrdo po 2.000 metara, a trener za njima na motoru ili u automobilu. Mislili su da će biti spremniji što više trče i bili su fokusirani samo na aerobni rad. Trčanje ponedeljkom, utorkom, sredom, pa igra na dva gola četvrtkom, pa opet trčanje i utakmica. Spuštali su se iz planinskih krajeva na more i trenirali na plažama, gde su ih treneri ubijali od trčanja. Ja sam to promenio. Trudio sam se da igrači uvek imaju loptu. Čak i kada rade trbušnjake, da udaraju loptu glavom. Aerobna izdržljivost se 90 odsto formira do 19 godina, nema smisla kasnije ubijati ljude trčanjem. Pride što su oni biološki takvi da imaju urođenu aerobnu izdržljivost. Radio sam sa njihovim temperamentom, inteligencijom, karakterom i ličnošću. Bili su im potrebni samo pažnja, dobro vođenje i da nauče kako se stiče samopouzdanje“.

Kito, Ekvador (©Reuters)

I laiku je na prvi pogled jasno da ima nešto posebno u tim ekvadorskim golemim plućima kada ih vidimo sa onim širokim grudnim košem i izbačenim prsima... Kastiljo je klasičan primer.
"Ekvador je sačinjen od tri rase: bele, crne i indijanske. Kada se to izmešalo, dobili su i oni iz morskih predela karakteristike ljudi sa severa zemlje, iz planinskih krajeva gde je razređen vazduh, pa je i kapacitet pluća veći. Dobili su na eksplozivnosti i brzini. Ali trebalo je to usmeriti pravim razvojem“.

I otkriva nam kako je to išlo...
"Na početku smo bili samo ja, kondicioni trener i dvojica bivših fudbalera koji su hteli da uče i postanu treneri. Preuzeo sam brigu o četiri selekcije različitih uzrasta. Sve četiri su pre mog dolaska bile poslednje na kontinentu, a sve četiri sam kasnije doveo među četiri najbolje u Južnoj Americi. Seo sam u mog „fijata“ i počeo da obilazim zemlju uzduž i popreko. Svih 24 regiona koliko ih Ekvador ima. Nisam se šepurio posle neke dobre utakmice i rezultata, već sam sutradan bio u kolima na putu da pogledam neke igrače u nekom gradu ili selu. Treneri nisu mogli da me slažu jer sam radio testove na licu mesta. Malo-pomalo su učili i prenosili taj sistem rada u klubovima. Izdao sam knjigu u 5.000 primeraka koju je Savez podelio klubovima i u kojoj je u 20 tačaka objašnjena metodologija rada za igrače od 11 do 19 godina i kako u tom dobu treba da se radi sa njima na poljima fizike, taktike, tehnike, psihologije...“.

Kasnije je za sobom povukao pokojnog Dragana Miranovića iz Feketića i zajedno su udarali temelje ekvadorskog fudbala kakav danas poznajemo. Pomoglo mu je i to odakle je.
"Jugoslavija je tada imala kvalitetan fudbal i stvarala je dobru generaciju trenera koji su bili traženi širom sveta. Mnogo je pomoglo i to što sam dolazio sa Balkana. Mislim da neki nemački trener ne bi imao hrabrosti da se uhvati u koštac sa tim poteškoćama i vidi nadu“.

Kakav je tada bio kvalitet igrača kojima ste raspolagali?
"Imali smo jednog odličnog napadača u Penjarolu, još dvojicu-trojicu u ostalim južnoameričkim klubovima i sve ostalo iz domaće lige. Posle mene su uglavnom radili kolumbijski selektori i svima sam im bio saveznik, savetnik, prijatelj... Jedan od njih, Ernan Dario Gomez, 2002. godine odveo je Ekvador na prvi Mundijal, a u tom timu je 20 od 23 igrača bilo iz domaćih klubova. Od tih 20 sam trenirao makar njih 15. Doživljavao sam to kao lični uspeh“.

Ekvadorska reprezentacija na Svetskom prvenstvu 2002. godine (©Reuters)

Taj Ekvador je bio jedan od autsajdera Mundijala, ali je ipak uspeo da savlada Hrvatsku u grupi i da posle toga postane skoro redovan učesnik svetskih prvenstava. Sa sve jačim i jačim timovima i igračima...

Danas je to reprezentacija koju mnogi svetski analitičari nazivaju „dark horse”, odnosno potencijalom za veliko iznenađenje. U kvalifikacijama su primili samo pet golova i sačuvali mrežu mirnom na 13 od 18 utakmica! Što i ne čudi ako se zna da im u odbrani igraju prvi štoper dvostrukog uzastopnog evropskog prvaka, Vilijam Pačo, starter finaliste Lige šampiona, Pjero Inkapije, i Brižov Hoan Ordonjez, koji će, prema raznim procenama, ovog leta realizovati transfer veći od 30.000.000 evra u neki od top evropskih klubova...

Njih trojica su stub i oslonac Ekvadora. I sva trojica su produkti verovatno najbolje škole fudbala na južnoameričkom kontinentu – Independijente del Valjea. Pre 20 godina niko nije znao za njih, a danas svaki iole informisan fudbalski čovek priča sa poštovanjem i oduševljenjem o fabrici fudbalera iz Kita.

Ono što je Drašković značio za ekvadorski fudbal u 20. veku, Independijente je u 21. veku – motor razvoja. Čak 19 od 26 igrača na mundijalskom spisku Ekvadoraca prošlo je kroz sistem Independijentea! Nijedan klub na svetu nema toliki uticaj na neku mundijalsku reprezentaciju kao on. Sve je počelo pre 19 godina kada je ekvadorski biznismen Mičel Deler kupio trećeligaša i rešio da od njega napravi razvojni klub po ugledu na evropski fudbal. Uvezao je znanje iz Evrope i tehnologije iz Katara i za nepune dve decenije napravio čudo od kluba. Promenili su hijerarhiju u domaćem fudbalu, vrlo brzo zablistali i na međunarodnom nivou kao finalisti Kopa Libertadores i dvostruki osvajači Kopa Sudamerikane. Sve to u poslednjih 10 godina...

Lansiraju najbolje ekvadorske fudbalere današnjice i prodaju ih sve skuplje i skuplje. Istovremeno ulažu sve što zarade u infrastrukturu i još bolje uslove za razvoj igrača.
"Ono što sam ja radio nekada, danas oni rade na višem nivou. Imaju skaute u svakom delu zemlje i čim se pojavi talentovan 14-godišnjak, znaju za njega. Obezbeđuju mu uslove koje drugi klubovi nemaju, poput internata sa smeštajem, školom, hranom... Imaju novi stadion, mnogo terena, filtriraju igrače modernim fizičkim i psihološkim testovima. Nekada njihovi igrači čine 40-50 odsto mlađih selekcija Ekvadora“, otkriva nam Drašković.

Segundo Kastiljo je radio u ekvadorskom klupskom fudbalu i izbliza osetio moć Independijentea...
"To je klub koji je preuzeo model rada velikih evropskih klubova. Takođe su obilazili mnoge velike južnoameričke klubove kako bi učili od njih. Imaju vrhunski sportski centar za razvoj igrača, mnogo pažnje posvećuju psihološkoj pripremi i ishrani. To je nešto što u Ekvadoru mnogim drugim klubovima nedostaje, pa im je zbog toga teže da postignu iste rezultate. Independijente del Valje je jedna od najboljih omladinskih škola u Ekvadoru, ali i u celoj Južnoj Americi“.

I dok ekvadorska liga propada zbog sve većeg broja stranaca i finansijskih problema tradicionalno najvećih klubova poput Barselone, Independijente del Valje raste i pravi igrače za evropski fudbal i reprezentativni nivo.

Pjero Inkapije i Vilijam Pačo u duelu sa Džonom Kordobom (©AFP)

Pačo i Inkapije su se nedavno našli jedan preko puta drugog u finalu Lige šampiona, što je nekada bio nezamisliv podvig za ekvadorske fudbalere. I danas je za mnogo veće fudbalske nacije... Pomenuli smo Pača, Inkapijea i Ordonjeza, ali tu je i veća zvezda od svih njih. Mojzes Kaisedo, za kojeg je Čelsi pre koju godinu platio više od 125.000.000 evra (neki bonusi su aktivirani), pa levi bek Pervis Estupinjan iz Milana, Nilson Angulo, kojeg je Sanderlend platio Anderlehtu više od 17.000.000 evra, još neki fudbaleri evropskih klubova, te nekolicina koji igraju za brazilske velikane. Tu je i mladi Denil Kastiljo, momak koji je kratak period proveo u Partizanu kao Šahtjorova pomoć tadašnjem treneru Igovu Duljaju, a danas je prvotimac Midtjilanda. Ovaj momak može da bude otkriće Mundijala posle fantastične sezone u Danskoj...

Samo dvojica ekvadorskih reprezentativaca igraju u domaćim klubovima i to najbolje govori koliko se situacija preokrenula u odnosu na 2002. godinu i prvo mundijalsko učešće.

15. jun, 01.00: (3,60) Obala Slonovače (2,90) Ekvador (2,40)

Golman Galindez (39) nije svetska klasa, ali makar brani u solidnom prvenstvu kao što je argentinsko. Odbrana sa Inkapijeom, Pačom i Ordonjezom jedna je od najboljih na svetu i pitanje je samo kako će je posložiti argentinski stručnjak Sebastijan Bekasese. Ekvador kod njega najčešće igra u formaciji 4-2-3-1, ali to je samo formalno. Bekasese je sledbenik trenerske ideologije Marsela Bijelse i nekadašnji pomoćnik Horhea Sampaolija, što znači da voli tokom utakmice da menja sisteme i uloge igrača. Zato Ekvador vrlo lako prelazi u 3-4-2-1, 4-3-3 ili 4-4-2 u zavisnosti od faze igre i snage rivala. Sa trojicom sjajnih štopera ima luksuz za to. Ali to je i mač sa dve oštrice jer cela javnost očekuje da posloži ekipu „normalno“, da štoperi budu štoperi, a ofanzivni bekovi Presijado i Estupinjan „vingbekovi“ jer imaju defanzivne hendikepe. Estupinjan može da igra kao klasični levi bek, ali i da se podiže na krilo kao „vingbek“. Isto važi i za Presijada na desnoj strani.

Ekvadorska javnost priželjkuje 3-4-2-1 od Bekasesea...
"Imamo tim koji može da igra protiv svih! Možemo među osam najboljih, možda i dalje. Samo ako to on posloži kako treba... Ne kritikujem Bekasesea, ne sufliram, samo kažem kako ja to vidim. On je sjajan tip, nekoliko puta me je posetio, pošten je čovek i vodi to dobro. Nadam se da će tako i nastaviti“, kaže Drašković, koji smatra da bi Inkapije trebalo da bude centralni štoper među trojicom i da uskače na poziciju zadnjeg veznog.

Sebastijan Bekasese (©Reuters)

I Segundo Kastiljo se nada nečemu sličnom...
"Ekvador oduvek gaji fizički veoma zahtevan stil fudbala, ali ovog puta mu dodaje još više snage, tehnike i mnogo elemenata iz evropske dinamike igre. Sve to, naravno, zavisi od selektora i od toga da li će tim igrati ofanzivno. Ponekad se dešava da pravi mnogo promena pozicija pojedinim igračima, a to nekada ne dozvoljava ekipi da pokaže svoj najbolji nivo igre. Nadam se da će ovoga puta postaviti igrače na njihove prirodne pozicije kako bismo imali dobru i funkcionalnu igru. Kroz istoriju nam je nedostajalo više iskustva i igrača koji nastupaju u inostranstvu. Kao i pobednički mentalitet i vera da možemo da ostvarimo velike rezultate. Danas Ekvador ima sve to: fizičku snagu, pobednički mentalitet i veliki broj igrača koji igraju u Evropi“, smatra Kastiljo.

Da li će biti trojica ili četvorica pozadi, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi, ali da će se formacije menjati u toku same igre - to je neminovno. Mojzes Kaisedo kao zadnji vezni uskače i spušta se gde treba, a uz njega u paru bi trebalo da igra Pedro Vite iz meksičkog Pumasa ili univerzalac Alan Franko iz Atletiko Mineira.

Atletski su fantastični, teško ih je nadtrčati ili probiti, ali problem nastaje ako im se rival spusti u blok i prepusti im loptu jer ne poseduju mnogo kreacije. Čelsi se odavno kladio na talenat Kendrija Paeza i uložio 20.000.000 evra da ga kapariše kao 16-godišnjaka (naravno, iz Independijentea), ali „sledeća velika stvar ekvadorskog fudbala“ se ne snalazi baš najbolje po odlasku iz domovine. Nakon Strazbura, pozajmljen je River Plejtu, gde takođe nema veliki uticaj. Na spisku je za Mundijal, ali daleko od prve postave. Mogao bi da bude zanimljivo rešenje sa klupe.

EKVADOR U OSMINI FINALA - KVOTA 3,50

Pravo rešenje je Flamengov Gonzalo Plata, koji bi trebalo da igra tu ulogu pleja jer ima brzinu, potez i pas da razbije protivničke linije. Da li kao „desetka“ ili na desnom krilu – zavisi od formacije za koju se odluči Bekasese. Od toga zavisi i koji još ofanzivni vezista će na teren: da li Alan Minda iz Mineira ili Džon Jeboa iz Venecije. Obojica su brze i dobre opcije na levoj strani. Kao najveći minus Ekvadoraca do sada se pominjao nedostatak adekvatne „devetke”, jer Kevin Rodrigez u Union Sen Žiloazu nije pokazao potencijal zbog kojeg je bio velika investicija. Tek na mahove u minuloj sezoni...

Zato će startni centarfor biti neuništivi Ener Valensija, koji se pojavi na svake četiri godine i oduševi. Eksplodirao je na Mundijalu u Brazilu, davao golove i u Kataru i opet će biti udarna igla Ekvadoraca. Iako ima 36 godina i daleko je od najbolje forme...
„Siguran sam da će Ener Valensija doneti mnogo radosti Ekvadoru na ovom Svetskom prvenstvu. Mislim da Ekvador trenutno nema boljeg napadača od njega. Nadamo se da ćemo u bliskoj budućnosti imati napadača koji će moći da ga nasledi“, ne sumnja Kastiljo u saigrača sa Svetskog prvenstva pre osam godina.

Ener Valensija (©Reuters)

Ima Ekvador mnogo jakih aduta i zato ga širom sveta vide kao reprezentaciju na koju i te kako treba obratiti pažnju ovog leta. Grupa sa Nemačkom, Obalom Slonovače i Kurasaom nije laka, ali neće ni njima biti lako protiv „El Trija”. Mnogi fudbalski štreberi sa simpatijama će gledati na ekipu Sebastijana Bekasesea... Nada se Kastiljo da će takvih biti i u Srbiji.
„Naravno da bih voleo da svi navijači iz Srbije, a posebno navijači Crvene zvezde, podrže Ekvador. Šaljem vam veliki zagrljaj i želim da znate da nosim najlepše uspomene iz Srbije. Sa mnogo ljubavi i od srca pozdravljam sve navijače iz Srbije, a posebno navijače Crvene zvezde i prelepi Beograd”, glasila je poruka kojom je ljubazni Ekvadorac završio naš razgovor.

U SAD, konkretno u Kolambusu, gde je reprezentacija smeštena, očekuje se i veliki broj ekvadorskih navijača. Što zbog geografske blizine, što zbog velike dijaspore koja tamo živi i pretvoriće stadione tokom utakmica državnog tima u žuto-plavo-crveni karneval preplavljen zastavama, bubnjevima i pesmom. Atmosfera bi, kako obično bude kad oni navijaju, trebalo da bude izuzetno vesela i bučna, sa akcentom na plesu i bezuslovnoj podršci reprezentaciji koja traži iskupljenje nakon rane eliminacije u Kataru 2022. godine.

Jedan gol menja sve! ⚽ Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

Među onima koji su se razočarali učinkom sa prethodnom Mundijala je i naš sagovornik Ričard Čango, koji će pružati podršku reprezentaciji i ovog leta. Mada je Ričard iskustvom u Kataru bio samo delimično razočaran pošto je tamo upoznao ljubav svog života - Tali Kevedo.
"To je zapravo smešna priča. Tokom Svetskog prvenstva u Kataru, slučajno sam otišao na pogrešan koncert na festivalu elektronske muzike. Pošto sam bio sam, počeo sam da tražim druge Ekvadorce kako bismo zajedno uživali u događaju. Onda sam ugledao nju, stajala je tamo sa par piva u rukama. Počeli smo da pričamo, proveli smo veče zajedno, a onda smo u Ekvadoru ponovo stupili u kontakt. Četiri godine kasnije, mi smo muž i žena. Dakle, zahvaljujući pogrešnom skretanju na koncertu, pronašao sam ljubav svog života", priča nam Ričard.

Da li ste mogli da sanjate da ćete biti muž i žena na sledećem Svetskom prvenstvu?
"Nikako! Te noći sam samo tražio sunarodnike iz Ekvadora da uživamo u festivalu. Nisam mogao ni da zamislim da će žena koju sam tamo upoznao postati moja supruga. Život može da vas iznenadi na najbolji mogući način. Sada, četiri godine kasnije, pripremamo se da uživamo u još jednom Svetskom prvenstvu zajedno kao bračni par".

Svestan je da Ričard da se na Ekvador u Evropi gleda kao na potencijalno iznenađenje.
"Da, znamo to i na to smo ponosni. Ekvador ima talentovan, mlad tim sa mnogo energije i odlučnosti. Znamo da neće biti lako, ali verujemo da Ekvador može mnoge da iznenadi. Uzbuđenje je ogromno. Ekvadorci su veoma strastveni kada je fudbal u pitanju i postoji snažan osećaj da ovaj tim može da postigne nešto posebno. Ljudi su optimistični i ponosni.

Kojim rezultatom biste bili zadovoljni?
"Svaki navijač sanja o osvajanju Svetskog prvenstva. Ali realno, plasman u četvrtfinale bi bio neverovatan uspeh, a sve preko toga bi bilo nezaboravno. Očekujem desetine hiljada ekvadorskih navijača. Ne samo iz Ekvadora, već i iz velike ekvadorske zajednice koja živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Mislim da će svaka utakmica Ekvadora izgledati kao da igramo kod kuće jer naši navijači uvek donose energiju, strast i mnogo buke. Njujork će biti naš".

Ko je omiljeni igrač među navijačima i vama lično?
"Među navijačima, jedna od najvećih zvezda je Mojzes Kaisedo. Lično, on je i moj favorit jer predstavlja karakter Ekvadora: vredan, skroman i uvek se bori za svaku loptu. Ljudi kažu da Svetsko prvenstvo stvara nezaboravne uspomene. U mom slučaju, donelo mi je mnogo više od fudbala. Otišao sam na pogrešan koncert tražeći ekvadorske navijače, upoznao ženu koja je držala par piva, a četiri godine kasnije postala je moja supruga. Zbog toga će ovo Svetsko prvenstvo uvek biti posebno za nas".

Moglo bi da bude i za sve ostale u zemlji ako Ekvador pozitivno iznenadi, kako se od njega očekuje.

GRUPA E

Prvo kolo

14. jun, 19.00: (1,03) Nemačka (15,0) Kurasao (50,0)
15. jun, 01.00: (3,60) Obala Slonovače (2,90) Ekvador (2,40)

Drugo kolo

20. jun, 22.00: (1,55) Nemačka (4,00) Obala Slonovače (6,25)
21. jun, 02.00: (1,22) Ekvador (6,25) Kurasao (14,0)

Treće kolo

25. jun, 22.00: (13,0) Kurasao (5,75) Obala Slonovače (1,25)
25. jun, 22:00: (4,90) Ekvador (3,60) Nemačka (1,75)