Finale Jadranske lige iliti Dejan vs Dejan - trofeji, iskustvo i tradicija na strani Radonjića, momentum ima Milojević
Vreme čitanja: 6min | ned. 16.05.21. | 08:22
Dvojica starih poznanika, saigrača i rivala ponovo jedan naspram drugog, ovog puta u finalu koje možda ima najveću težinu od svih prethodnih...
Susreti Crvene zvezde i Budućnosti prevazišli su nivo klasičnog sportskog rivalstva i doživljavaju se kao nešto mnogo više od sporta. Ipak, u danu početka trećeg uzastopnog finala Jadranske lige između dva poslednja osvajača titule (TV Arenasport, 18.30) možda je više nego ikada ranije važno završiti sezonu na vrhu. U neprijateljstvu kroz koje se provlače politika, istorija, netrpeljivost, uvrede i sve što smo imali prilike da vidimo od 2018. godine do danas šampionska kruna sada ima najveću težinu. Neko bi rekao da je preterivanje, neko pak da je samo baratanje činjenicama.
Finale regionalnog takmičenja jednako je plasmanu u Evroligu, a u danima kada se najavljuju velike promene i totalno zatvaranje najjačeg takmičenja, biti deo samog krema evropske košarke postaće stvar ekskluziviteta. A region nekadašnje Jugoslavije i dalje nije načisto s tim da li ga od 2023. čeka mesto u toj, konačnoj formi biznis plana iliti proizvoda s potpisom Đordija Bertomeua.
Izabrane vesti
Nedelja, 18.30: (1,70) Crvena zvezda (14,5) Budućnost (2,30)
Crvena zvezda i Budućnost su tokom prethodnih mesec dana prošli dugačak i nimalo lak put. Od neočekivane smene na vrhu tabele, kada je delovalo da se Crvena zvezda diže ka šampionskoj formi, a Budućnost pada nakon onih poraza od Monaka u četvrtfinalu Evrokupa i Mornara pred sam kraj ligaškog dela, do toga da je momentum sada potpuno na strani podgoričkog sastava, iako branilac trofeja iz 2019. i dalje ima prednost domaćeg terena.
Predstojeće finale može da se posmatra kroz prizmu individualnog i timskog kvaliteta sastava, snage ekipa na određenim pozicijama, forme i istorije, ali na prvom mestu ovo je finale dva trenerska imena - Dejana Radonjića i Dejana Milojevića. Crnogorskog stručnjaka na klupi srpskog velikana i srpskog stručnjaka na klupi crnogorskog velikana. Nekada i rivali i saigrači na parketu, danas akteri serije gde će njihovo taktičko opredeljenje, filozofija, priprema i stečena znanja umnogome odlučiti ko će da se okiti šampionskim lovorikama.
Tradicija, iskustvo i trofeji apsolutno su na strani Dejana Radonjića. Najtrofejniji strateg u istoriji Crvene zvezde, trostruki uzastopni šampion Jadranske lige sa samo jednim izgubljenim finalom, osvajač dve triple krune (ABA liga, Superliga, Kup Radivoja Koraća). Ipak, čovek iza čijeg imena i prezimena stoje najveći uspesi Crvene zvezde u njenoj novijoj istoriji od povratka na Mali Kalemegdan ne uspeva da uspostavi kontinuitet realno potreban za utakmice ovakvog značaja. Virus korona nekoliko puta je pokosio ekipu, povrede su dodatno zakomplikovale proces adaptacije, dok je nemogućnost angažovanja eventualnih pojačanja zajedno sa čišćenjem nepotrebnih pojedinaca Radonjiću vezala ruke. Osvajanje Kupa Radivoja Koraća bilo je donekle ravno čudu bez petorice prvotimaca. A, da li će idol Zvezdinih navijača moći da izvuče još jedan mađioničarski trik iz rukava protiv kluba koji je kao igrač vodio do tri prvenstva Jugoslavije - jedna dupla kruna i to baš sa Milojevićem kao saigračem -, odnosno kao trener do još šest duplih kruna u periodu od 2007. do 2012?
“Svesni smo da zbog problema koji imamo stepen odgovornosti moramo da podignemo na još viši nivo, moramo da pružimo još više nego pre. Dobrom igrom, individualno i kolektivno umanjimo napadački repertoar Budućnosti. Oni su kadri da postižu veliki broj poena i to će biti izazov za nas. Dosta kreiraju Kobs i Ivanović, ali ono što mislim o njima jeste da tu ima još mnogo kvaliteta koji može u ovakvim situacijama da napravi razliku. Rid je pokazao dominaciju u unutrašnjoj liniji, ne samo nama, već i cele sezone. Luka Mitrović je u odličnoj formi u poslednje vreme i ekipi daje mnogo više nego u nekom ranijem periodu. Danilo Nikolić svojim šuterskim kvalitetima uvek je opasan. Ne treba zaboraviti ni važne uloge Popovića, Šehovića, Edžam je stalna opasnost u timu. Dubok je roster i ima dosta mogućnosti. Moramo individualno i kolektivno da odgovorimo na to“, izjavio je Radonjić u poslednjem obraćanju pred nedeljni susret.
Slično kao pred put u Novi Sad sredinom februara, Radonjićevu taktiku ovog puta krojiće povrede. Siguran izostanak Marka Jagodić Kuridže u prvoj utakmici skratiće dodatno centarsku rotaciju protiv rivala s ozbiljnim kvalitetom pod koševima. Lendri Noko još pokušava da ostvari stabilan i ozbiljniji uticaj na igru, Ognjen Kuzmić nije ni blizu igara iz 2017, dok Duop Rit ima jedva 12 minuta za celu polufinalnu seriju s Igokeom. Pitanje je još da li ćemo i koliko gledati Korija Voldena koga je povreda leđa ozbiljno presekla u danima polufinala jer nije trenirao i primao je injekcije protiv bolova kako bi bio na parketu. U vremenu između druge i treće utakmice zaličilo je da bi svojevremeno najkorisniji igrač izraelskog prvenstva ostavio povredu iza sebe, sve dok ga ponovo nije sustigla u drugom poluvremenu majstorice, posle čega je ponovo lišen rada s ekipom.
“Budućnost je dosad oba puta bila bolja, pobedila nas u Beogradu i veoma nadigrala u Podgorici i pokazala da ima razloga da budu puni optimizma pred start serije. Ekipa koja ima kvalitet, igraju jako dobro, uigrano, koja je u dobroj formi, vrlo kvalitetno prošla polufinalnu seriju, superiorno. Svesni smo, kao što je rekao Simonović, da nas čeka težak izazov u prvom duelu, ali i seriji. Mi u meč ulazimo ne onako kako bih želeo ili kako sam se nadao da će da bude. Problematika koja traje već četiri meseca i dalje je prisutna. Imali smo jako puno problema u tom periodu, od povreda, pa koronu, uz odsustvo igrača, igranje utakmica sa jako malim brojem igrača u teškim serijama u Evroligi, gde je trebalo da iznesemo žestok ritam, do sadašnjeg trenutka gde je ovo samo nastavak svega toga kroz šta smo prošli“, smatra Radonjić.
Zbog toga je momentum u rukama Dejana Milojevića. Njegova Budućnost je gotovo superiorno nadigrala Mornar u polufinalu gde se ipak očekivalo više neizvesnosti, a ekipa je prepuna samopouzdanja i uz pesmu navijača otputovala za Beograd gde se, kako je i sam Danilo Nikolić izjavio, nada brejku već na startu finala. Za razliku od Crvene zvezde Budućnost nema ozbiljnih problema sa povredama, što najbližem saradniku selektora Srbije Igora Kokoškova stavlja u povoljnu situaciju pred finale. Ipak, Dejan Milojević u dosadašnjoj trenerskoj karijeri nije dobio nijedan polufinalni ili finalni okršaj protiv Dejana Radonjića. Osam susreta - osam poraza! Pet puta u polufinalu Superlige Srbije (2013-2017), dvaput u finalu Kupa Radivoja Koraća (2014, 2015) i jednom u finalu Jadranske lige (2016). Da li je vreme da se to promeni?
“Meni je uvek bilo najlakše da igram finalne utakmice. Mnogo je teže bilo doći do finala, nego sada izaći na teren i dati sve od sebe. Samo to ću tražiti od momaka - da daju sve što mogu. Da li će to biti dovoljno za titulu, videćemo - nadam se da hoće. Osnove košarke su najvažnije - kako šutirate slobodna bacanja, koliko imate izgubljenih lopti, koliko tačno ispunjavate ono što se dogovorite... Ko bude čvršći, ko bude pravio manje grešaka, taj će biti bliži pobedama”, smatra Milojević.
U fokusu Milojevićevog novog pokušaja da nadigra Radonjića biće stabilnost Budućnosti u utakmicama visokog napona. Prokockani brejk u četvrtfinalu Evrokupa i prednost domaćeg terena u finalu Jadranske lige posle onog poraza od Mornara uz 100 primljenih poena ne ostavljaju utisak da ekipa ima potrebnu čvrstinu da još jednom svrgne Crvenu zvezdu sa trona, ali... Jedini dosadašnji meč dvojice trenera u sadašnjim ulogama pripao je Milojeviću uz demonstraciju tipično ubedljive napadačke košarke (83:63) i ozbiljne šuterske smirenosti, koja je dovela do totalne kontrole utakmice u svim aspektima. Tada je Duop Rit bio odsutan zbog povrede zadnje lože, dok je Dejan Davidovac naknadno doputovao u Podgoricu pred sam meč pošto se danima borio s visokom telesnom temperaturom.
Crvena zvezda ima pa papiru prednost domaćeg terena, sa vrha Jadranske lige stigle su instrukcije o pooštravanju protokola čime se uvećava sudijska moć u slučaju incidenata, vređanja ili drugih ekscesa, mada je srpski krizni štab potvrdio da navijača na tribinama neće biti. Kao ni novinara. Oči javnosti uprte su i ka sudijskoj trojci Saša Pukl – Tomislav Hordov – Josip Radojković koji će imati najteži zadatak da svojim odlukama iznesu utakmicu tako da obe strane budu zadovoljne. Što je gotovo nemoguće.
Neka predstojeće finale bude samo u znaku sporta i kvalitetne košarke. Pa, neka bolji pobedi.