Fakundo Kampaco - Zvezdin general sa košarkom u malom prstu

Dirigent je predvodnik orkestra, a njegova uloga je da izvođačima prenese ono sto je kompozitor zapisao u delu. Pre svega, da vodi računa o tempu.

Plejmejker vrhunskog kalibra i nepresušne energije Fakundo Kampaco biće dirigent napadačkog orkestra Crvene zvezde. Produžena ruka Duška Ivanovića na parketu i general njegove crveno-belo čete. Košarkaš koji saigrače čini boljim, sposoban da i pored najčvršće odbrane gotovo uvek pronađe pravo rešenje na protivničkoj polovini zahvaljujući fenomenalnom pregledu igre, potpisao je ugovor sa klubom sa Malog Kalemegdana, a navijači srpskog i regionalnog šampiona gore od uzbuđenja da ga vide u akciji. S pravom.

Malo je reći da je dobro poznato ime u evropskoj i svetskoj košarci. Ima dve Evrolige u koferu, devet osvojenih trofeja u Španiji, plejadu individualnih priznanja, devet medalja u reprezentativom dresu... Pritom je sakupio i ozbiljno NBA iskustvo, imao dobru ulogu u Denver Nagetsima (makar u prvoj sezoni) i za 152 nastupa u najjačoj ligi sveta bogatiji sleteo u Beograd.

Ako je Zvezda pre Kampaca imala jedan od najboljih, a prema određenim statističkim parametrima i najefektniji bekovski tandem Evrolige, sada može da se konstatuje da ima ubitačan trio. Ne samo zbog Fakundovog imena, već i zbog činjenice da bi njegov dobar prijatelj Luka Vildoza, ali i Nemanja Nedović tek mogli da zablistaju uz 31-godišnjeg organizatora igre iz Kordobe.

Najveće – i najskuplje – pojačanje u istoriji srpske košarke: Kampaco zvanično

Obojica će kao pakleni "jedan na jedan" igrači i vrsni šuteri više moći da se posvete samoj egzekuciji, jer će organizacija biti u rukama bivšeg igrača madridskog Reala. A kako Kampaco stvara prilike za kolege jasno oslikava i statistika. Interesantno je da deli rekord Evrolige po broju upisanih asistencija na jednoj utakmici sa Stefanom Jovićem. Obojica su uspeli da spoje saigrače 19 puta sa poenima na najglamuroznijoj pozornici evropske košarke. Nišlija baš u crveno-belom dresu pre sedam godina (protiv Bajerna), Argentinac pre nešto manje od tri kao košarkaš Kraljevskog kluba (protiv Albe).

S obzirom da u prvoj sezoni nije imao ozbiljniju ulogu (2014/15), ali može da se pohvali da je postao šampion Evrope, kada se sve sabere i oduzme ima prosek od 8,3 poena i 5,3 asistencije u elitnom takmičenju (na 113 nastupa). Najbolje partije pružao je u takmičarskom ciklusu 2019/20, kada je na 28 utakmica upisivao 9,9 poena i 7,1 završno dodavanje za prosečan indeks korisnosti 15,4.

I u NBA je oduševljavao pasevima, ali i načinom na kojim razmišlja sa loptom u rukama. Poredili su ga Amerikanci i sa Milošem Teodosićem, pa čak davali i prednost Argentincu zbog nešto boljih fizikalija. Nema sumnje i da je u Koloradu pokupio malo magije dvostrukog MVP-a Nikole Jokića. Dodatno začinio šarenolik ofanzivni repertoar.

S druge strane, fizičke karakteristike su mu uzimali i za najveću manu, posebno u odbrani. Ali, Fakundo je i to uspeo da nadoknadi zaraznom energijom, argentinskom strašću koja se prožima kroz svaki njegov potez, kao i pobedničkim mentalitetom.

Iako su protivnici mahom viši i jači, malo koji je i brži. To je Kampaco kroz karijeru koristio na najbolji mogući način. Prosto je dosadan protivnicima. Neumorno obigrava oko njih, pokušava da im iščeprka loptu, da ih poremeti, umori... Jer njemu retko ponestaje snage, što je takođe pretvorio u ozbiljan adut.

Profilisao se kao „floor general“ – etiketa koju su Amerikanci nadenuli košarkašima koji komanduju igrom jednog tima – ali nije mu strano da seče protivničku odbranu prodorima koje može da završi poenima, ali i da podeli pas na spoljne pozicije kada je skupi. Šta god mu se u datom trenutku ukaže kao bolje rešenje (po pravilu izabere najbolje).

Pritom se ne stidi ni da oproba šut sa distance, a nebrojeno puta je dokazao da može da pogađa u serijama. Ako ga trenutak ponese, a to mu neće biti teško pred vrelom atmosferom u dvorani Aleksandar Nikolić, sposoban je da zapali mrežicu. U ACB ligi mu je rekord 27 poena, u domovini je noseći dres Penjarola znao da ubaci i preko 30 (35 najviše).

Dobro su na svojoj koži sve njegove kvalitete osetili i reprezentativci Srbije na Mundobasketu u Kini. Pre tri godine je bio nerešiva enigma za Orlove u četvrtfinalu planetarne smotre. Stao je na put selekciji Aleksandra Đorđevića ka medalji sa 18 poena, 12 asistencija i šest skokova za gotovo pola sata provedenih u igri.

"Kampaco je dominirao u utakmici i ovo je njegova pobeda. On i Patrisio Garino su pogodili neverovatne šuteve u zadnjim sekundama preko ruke, u našu facu", rekao je Đorđević tada i odao priznanje argentinskom asu.

Delio je tri godine svlačionicu i sa NBA zvezdom Lukom Dončićem. Bio mu jedan od mentora na početku karijere u madridskom Realu. Putevi su im se ponovo ukrstili u SAD, a još pre nego što je stigao u Dalas, gde se igrom sudbine nije dugo zadržao, Luka je američkoj javnosti pokušao da dočara šta može da očekuje od Kampaca.

"Zna sve. Nemam savete za njega", kratko i jasno je istakao Dončić.

Da neće imati problema sa visokim zahtevima Duška Ivanovića, najbolje svedoči Fakundova izjava po dolasku u najkvalitetniju ligu na planeti.

"Trudim se da treniram naporno kao i kad igram. To je način da napredujete. Sećam se da sam Luku uvek čuvao najbolje što sam umeo i nije mu se to dopadalo, ali je ipak postizao koševe. Mislim da je mnogo naučio, kao i ja", pričao je Kampaco.

Vildoza o velikoj pobedi Argentine: Vrištao sam tokom penala, zovem Kampaca da proslavimo

Duško Ivanović: Pričao sam sa Kampacom, baš sam zadovoljan

Imao je privilegiju da sarađuje sa Manuom Đinobilijem u argentinskoj reprezentaciji.

"Faku je jedan od najproduktivnijih igrača na svetu. Danas, kada timovi praktično igraju bez klasičnog plejmejkera, on uspeva da bude važan i primećen. Deluje da se njegova igra ne izdvaja toliko, ali on uvek nađe put tokom svojih 25-30 minuta na parketu", pričao je legendarni Argentinac o zemljaku.

Oduševljavao se Kampacovim partijama i borbenošću svojevremeno i Jokić.

"Faku je sjajan. Ratnik i pobednik. Igra veoma čvrsto. Često frustrira ljude tako što koristi nedostatak fokusa protivnika i uvek je tu, tokom čitave utakmice", pričao je srpski centar o Kampacu.

U Realu je ostavio neizbrisiv trag. Pomogao mu da preboli odlazak jednog od najboljih plejmejkera u istoriji Evrolige Serhija Rodrigeza. Dva puta bio prvak Evrope, tri puta Španije sa Kraljevskim klubom. A baš u Madridu je imao prilike da se upozna i sarađuje sa još jednim igračem koji ga je dočekao u Crvenoj zvezdi – Ognjenom Kuzmićem. Proveli su dve godine zajedno u glavnom gradu Španije, pa je jasno da mu neće biti potreban duži vremenski period da se adaptira na novu sredinu, jer ga uz prijatelja Vildozu čeka još jedno poznato lice.

Suvišno je reći da je Crvena zvezda dobila veliko pojačanje. Ekipa koju je Ivanović za kratko vreme postavio na zdrave noge biće jača za čoveka zavidnog renomea i impresivnog rezimea. Kampaco će dodatno učvrstiti temelje Zvezdine igre, zategnuti i podmazati ofanzivnu mehanizaciju branioca srpskog i regionalnog trona. Nepresušnom energijom dati novi elan defanzivnoj liniji. A argentinskom strašću, kojom je Vildoza već zarazio crveno-bele, nesumnjivo će dobro zagrejati dlanove armiji navijača.