Džejlin Smit: Ne znam šta je bila svrha onakvog kraja finala; Naneliju sam posebno zahvalan

Ostanak Džejlina Smita u Partizan Mozzart Betu ne bi trebalo da se dovodi u pitanje, mada još ništa nije stavljeno na papir i potpisano. To je potvrdio u javljanju za Mozzart Sport iz Teksasa, da se pregovori vode i da postoji obostrana želja za nastavkom saradnje.

Nekadašnji košarkaš Albe i Virtusa spreman je za novo poglavlje u karijeri, ostaje da se vidi hoće li i to da piše u Humskoj ili na nekoj drugoj adresi. Zbog načina na koji se završila sezona u crno-belom, deluje da još i više želi da se vrati, kako bi popravio utisak zajedno sa ostatkom ekipe...

“Iako sam došao na polovini sezone, znao sam da su ciljevi najviši, da se osvoje svi trofeji i ode bar u plej-of Evrolige, čak i na Fajnal for. Posle prošle sezone, kada je malo falilo za plasman na završni turnir, svi u timu govore o tome koliko je bilo razočaranje. Ali, nema dileme da su ciljevi za narednu sezonu ponovo najviši“, priča Smit za Mozzart Sport i dodaje:

“To mi je i rečeno kada smo pričali. Moj je cilj takođe da budem u timu koji cilja na minimum Top 8 Evrolige i na titule. Znam da su ciljevi nepromenjeni i da će klub uraditi sve da napravi tim koji će biti još konkurentniji za sve pehare“.

Verovatno niko nije mogao da očekuje da će sezona u Srbiji da se završi na način na koji se završila – službenim rezultatom posle prekida utakmice...

“Nikada nisam tako nešto doživeo, ni video. Znam da su navijači govorili to što su govorili, ali posle svega što se dogodilo niko nije znao hoće li se utakmica nastaviti ili ne... Baš nikada nisam doživeo ništa slično, pa ne znam ni kako da objasnim sve to što se desilo“.

Bio si jedan od retkih košarkaša Partizana u Beogradskoj areni kada se Crvena zvezda vratila na parket, pojavile su se i fotografije na kojima razgovaraš sa Trejem Tompkinsom u civilu. Šta ti je prošlo kroz glavu kad su ti rekli da ekipa ima 15 minuta da se pojavi ili se utakmica završava pobedom Zvezde?

“Bio sam zbunjen, iskreno. Izašao sam u civilu, kao što si video. Onda su mi prišli i rekli mi da ostanem, ali veći deo ekipe je već otišao svojim kućama. Tada sam pitao šta se dešava i objasnili su mi da se Zvezda vraća na teren, da se utakmica nastavlja. Ništa mi nije bilo jasno. Izašao sam na parket, video da su i sudije tu. Morao sam da se vratim u svlačionicu, ali tada sam shvatio da se niko neće vratiti da igra utakmicu. Posle toga sam i ja otišao, jer nisam znao šta mogu da učinim“.

Šta je bilo posle?

“Kada sam otišao kući, čekao sam nekog da mi se javi, da mi kaže da se vratim nazad u Arenu da završimo utakmicu, da igramo ponoćnu košarku. I dalje ne shvatam šta je bila svrha svega što se dogodilo. Potpuno je ludo“.

Za ovih šest meseci proživeo si ne samo tu, već i onu situaciju iz hodnika Arene, pred treću utakmicu finala ABA lige. Iako si već govorio o tome za Mozzart Sport pre odlaska u policiju, možeš li da možda sada da kažeš nešto više o tome šta se desilo između Džejmsa Nanelija i Stefana Lazarevića?

“Džejms i ja smo se vraćali sa šuterskog treninga i Lazarević je izašao, prišao nam. Nije mu bilo pravo zbog onoga što je Džejms uradio u drugoj utakmici (zgrabio Stefana za vrat u duelu prim. aut). Čak i tri-četiri dana kasnije Stefan je očigledno bio pod uticajem tog događaja. Pričali su o tome, a onda je probao da ga uhvati za vrat na isti način, posle čega je Džejms instiktivno reagovao i udario ga. Verujem da bi svako u takvoj situaciji reagovao isto. Iz tog razloga smatram da se Džejms samo branio. Sve ostalo se videlo na video klipu. Na snimku se jedino ne vidi taj momenat kada Stefan kreće da hvata Džejmsa za vrat, posle čega je usledio udarac“.

TOKOM VREMENA U PARTIZANU SHVATIO SAM NEKE STVARI...

Pređimo na malo prizemnije teme... Kakav ti je utisak o ekipi i Partizan Mozzart Betu tokom šestomesečnog boravka?

“Sjajni, iskreno. Videlo se da cela ekipa voli košarku, ljudi oko kluba takođe. Posle svega što se dogodilo, svi su bili tužni i pod uticajem tih drugih stvari. S druge strane i srećni, posebno zbog života u Beogradu, Evrolige, organizacija je bila jako dobra. Ovo je klub visokog nivoa i svako bi voleo da igra za Partizan. Neki su ovde bili tri godine, ja sam bio šest meseci, nadam se da ću ostati i duže, ako sve prođe kako treba sa pregovorima“.

Kada si potpisao ugovor sa Partizan Mozzart Betom, rekao si za naš sajt da jedva čekaš da sarađuješ sa Željkom Obradovićem. Šta bi sada rekao o radu sa najtrofejnijim trenerom Evrope?

“Posle rada sa njim, mogu da kažem da je ova igra dosta jednostavnija. Kod njega je zaista sve vrlo jednostavno i jasno. Jeste trener starog kova u smislu onoga što zahteva od svojih igrača u košarkaškom smislu, čak do najsitnijih detalja u smislu načina na koji ulaziš u reket. U nekim trenucima možda i ne shvatiš odmah zašto nešto traži od tebe, ali kada se određena situacija dogodi, vidiš koliko je bio u pravu. Ima dosta kvalitetnih defanzivaca u evropskoj košarci, ali ima igrača koji se u odbrani ulenje i to moraš da iskoristiš sa najjednostavnijim rešenjem“, priča Smit i dodaje:

“Kada je u pitanju sama košarka, sve ti razloži na najprostije činioce. Trenirao je asove poput Slukasa i Kalatesa, koji su verovatno među najboljima u Evropi na svojoj poziciji. Neke stvari u njihovoj igri vide se kao Željkov pečat. Od prvog momenta sam pokušavao samo da upijam znanje i isto koristim kad god sam igrao. Definitivno mi je pomogao mnogo da shvatim košarku još i bolje, odnosno da mi igra bude dosta efikasnija i jednostavnija“.

Pre nego što je ekipa raspuštena, imali ste sastanak sa trenerom. Da li vam je nešto rekao oko naredne sezone?

“Rekao je da će razgovarati sa nekim igračima u narednim danima, ali najviše smo govorili o tome šta se desilo u finalu Superlige. Naravno, posle toga nam je rekao da smo slobodni i da možemo da odmorimo“.

Hajde da se vratimo na početak tvog boravka u Humskoj. Ako može tako da se konstatuje, nije bilo lako za tebe jer si došao posle perioda u kojem nisi igrao za Virtus, jedno vreme nisu nastupao ni za crno-bele, da bi onda postao igrač sa najkonstantnijom formom u ekipi. Kako je tebi sve to izgledalo?

“Tokom perioda kada nisam igrao, čak i u Bolonji, pa onda i Partizanu kada sam bio u timu, a nisam dobijao minute, nisam znao šta da očekujem. Kada sam došao u Beograd i utakmice gledao sa strane, trudio sam se samo da upijem sve što se dešava oko mene, na terenu... Gledao sam svaku našu akciju, svaki detalj mi je bio važan. Gledaj, kada sam dolazio nisam imao ni jedan dan za pripremu, za trening i uigravanje, da učim napade. Morao sam sve to da radim u hodu, što mi je bilo teško. Nikada ranije nisam prelazio u drugi tim tokom sezone“.

Smit donosi lepe vesti navijačima: Pregovaramo! Voleo bih da završimo posao

Suze u Zadru zbog odlaska Lakića u Partizan: Zaslužio je sve što mu se dešava

Suštinski, prolazio si pripreme kroz sezonu.

“Baš tako. Za mene je onaj prvi period u Partizanu bio kao neka vrsta priprema za ulazak u ekipu, ali sve je to išlo kako su utakmice prolazile. Morao sam brzo da hvatam korak. Neki momci su u ekipi bili dve-tri godine, a ja sam sve to morao da nadoknadim za nekoliko dana ili sedmica. Ništa nisam znao, zato sam zasukao rukave i radio, učio. Iz tog razloga mi je trener i pojednostavio akcije, jer da sam učio sve što je on spremao za sezonu, ne bismo imali vremena sve da prođemo. Kad god sam igrao, na početku se sve svodilo na pik'n'rol igru, da se iz toga nešto gradi“.

Ipak, kada si uhvatio ritam, sve je to izgledalo dosta drugačije.

“Jeste, tada sam se već opustio, upoznao se sa sistemom, znao sam saigrače mnogo bolje, naučio sve što treba i onda sam shvatio da treba više da se opustim i uživam u igri. Zahvalan sam bio što sam igrao. Čak sam vreme u Virtusu možda uzeo zdravo za gotovo. Bio sam u Albi godinu dana ranije, igrao jako dobro i možda sam očekivao da ću samo da dođem tamo i dobijem istu ulogu koju sam imao. A to ne ide tako“, zastao je momak iz Teksasa i nastavio:

“Alba je uvek bila pri dnu Evrolige. Ne želim da nipodaštavam Albu i ono što radi, ali suštinski je samo pokazivala svoj talenat Evropi. U Virtusu sam došao u tim spreman da napadne Fajnal for, u Partizanu je ista situacija. Zato sam morao sve da počnem ispočetka. Zato sam u Beogradu okrenuo novi list i počeo da učim kako se pobeđuje. Tu mi je mnogo pomogao Džejms Naneli. Mnogo je pričao sa mnom i sada mi je jasno da je za sve bio u pravu. Kada sam došao iz Albe u Virtus očekivao sam da ću i dalje biti isti čovek, kojeg će svi tražiti. Kada sam počeo da se penjem na lestvici, shvatio sam koliko je drugačije. Drugi timovi, drugi stilovi, jure se velike pobede“.

Naneli ti je očigledno najviše pomogao kada si došao u Partizan?

“Da, kroz njegov primer sam naučio dosta toga. Svaka godina u Evroligi je veliki proces. Zato sam sada jako zahvalan zbog šanse koju sam dobio, što sam mogao da učim, što sam uspeo da se krajem sezone ponovo spojim sa igrom i zaigram dosta bolju košarku. Džejms mi je mnogo pričao o treneru i šta želi od svojih igrača. Sarađivali su dugo zajedno, u Feneru i Partizanu, tako da ga poznaje kao svoj džep. Definitivno mi je mnogo pomogao. Vidi stvari koje trener želi i to mi je mnogo značilo. Jedan drugom smo takođe dosta pomogli na terenu, tako da mogu da kažem da mi je najviše pomogao u celom procesu“.

Za čim ostaje najveća žal – za izgubljenom titulom u ABA ligi, što niste igrali četvrtfinale Evrolige ili nečim trećim?

“Kombinacija svega pomalo. Stvarno nismo osvojili ništa i to me dodatno motiviše da se vratim i uradimo sve što možemo, da doživim iskustvo osvajanja titule pred sjajnim navijačima. Nesrećan sam zbog toga što se sezona završila ovako, bez osvojenog trofeja. To me takođe motiviše i za ovo leto, da u kvalifikacijama za Olimpijske igre uradim nešto, da pobedimo i odemo u Pariz. Ako se vratim u Partizan ili gde god da završim, cilj će mi biti da osvojim što više titula. Možda čak i u Partizanu. Ove sezone je stvarno bilo loše i to nam je svima najteže palo. Nismo osvojili baš ništa“.

HRVATSKA MOŽE DA POBEDI SVE NA PUTU DO PARIZA

Kad si već pomenuo kvalifikacije za Olimpijske igre, reprezentacija Hrvatske uskoro počinje pripreme. Kakav dogovor imaš sa selektorom Josipom Sesarom, s obzirom da si sada kod kuće u SAD?

“Znam da se ekipa okuplja u ponedeljak, ali sam jako zahvalan što su mi dali mogućnost da dobijem još koji dan za odmor, kako bih otišao kući. Vraćam se 15. ili 16. juna, posle toga imamo prijateljske utakmice sa Poljskom i Brazilom u Opatiji. Posle toga putujemo u Grčku i pokušaćemo da obezbedimo plasman na Igre prvi put posle Rija. Definitivno su svi spremni da se takmiče, do kvalifikacija smo došli kroz pretkvalifikacije, tako da se okupljamo sa velikim samopouzdanjem, da možemo da pobedimo svakog“.

Biće teško doći do olimpijske vize u Grčkoj, gde su pored domaćina turnira Slovenija i Dominikanska Republika kao ozbiljni takmaci...

“Da, istina, ali zato moramo da razmišljamo utakmicu po utakmicu, ne smemo da idemo mnogo unapred sa razmišljanjima, o tome kako Janis i Grčka igraju ili Luka i Slovenija. Iskreno, verujem da možemo da pobedimo svakog. Imamo ozbiljan talenat i kvalitet da se borimo i dobijemo bilo koga“.

Šta bi za tebe značilo da zaigraš na Olimpijskim igrama?

“Pre svega, bila bi mi velika čast, jer takva šansa se ne ukazuje često. Tokom karijere jednog igrača, imaš možda tri ili četiri prilike. Drugačije je sa Evropskim ili Svetskim prvenstvom. Osim toga, Olimpijske igre su jedinstven događaj, svi gledaju takmičenja, ne samo košarku, već i sve ostale sportove. Nešto poput fudbala u Evropi. Igre su samo još jedna platforma na kojoj se pokazuje najviši kvalitet košarke. Bilo bi sjajno ako bih osetio duh Olimpijskih igara“, zaključio je Smit.